Foto: Beta/Milan ObradovićRaša Nedeljkov, programski direktor CRTE, izjavio je za N1 da je ova organizacija u deset lokalnih samouprava u kojima će se odrzati predstojeći lokalni izbori do sada registrovala 12 lažnih lista, dodajući da postoje ozbiljne indicije da su još četiri liste sporne.
– Jedna od taktika je da se na prevaru kandiduju liste koje osvoje manje glasova nego broj potpisa koji je uopšte potreban da učestvuju na izborima. Dosad smo identifikovali 12, od ukupno 43 liste koje učestvuju na izborima u ovim mestima – naveo je Nedeljkov.
Problem fantomskih lista ima više aspekata. Osim onog koji je možda najočigledniji, a koji se tiče zbunjivanja birača proglašavanjem lista koje imenom podsećaju na liste opozicionih snaga, daleko opasniji sloj ove strategije krije se u sistemskom zaposedanju biračkih odbora, čime se prividni pluralizam koristi kao paravan za uspostavljanje apsolutne kontrole vlasti nad procesom glasanja i brojanja.
Svaka proglašena izborna lista, bez obzira na to da li iza nje stoji realno biračko telo ili ne, zakonski dobija pravo na svoje predstavnike u proširenom sastavu organa za sprovođenje izbora – Biračkim odborima i Opštinskim izbornim komisijama.
Na sam dan izbora, to znači da na jednom biračkom mestu, jedna opcija, u ovom slučaju vlast, može imati više ljudi koji zvanično predstavljaju različite stranke, a zapravo deluju zajednički u prekrajanju izborne volje građana u korist vlasti.
Zoran Alimpić, član Gradske izborne komisije Beograda i član DS, kaže za Danas da su lažne opozicione liste već standardno oruđe aktuelne vlasti i samo jedan od načina na koje stranke na vlasti zloupotrebljavaju izborni sistem i propise ne bi li izbore učinili i na taj način neravnopravnim, nepoštenim i nezakonitim.
– Kada sagleda koje su liste na lokalu zaista opozicione i koje će im predstavljati potencijalne takmace u borbi za vlast, SNS izmišlja, proizvodi i kandiduje lažne opozicione liste koje često imaju nazive slične nazivima pravih opozicionih lista. Ta delatnost ima više ciljeva. Najočigledniji je pokušaj da se zbune opozicioni birači i da umesto opozicionoj listi za koju su želeli da glasaju svoj glas daju nekoj listi koja je naprednjačko kukavičije jaje objašnjava Alimpić.
Još važniji cilj, kako objašnjava, je da koalicija na vlasti uvek i svakom trenutku tokom izbornog procesa ima i zadrži glasačku većinu u sastavu lokalnih izbornih komisija.
– Svaka lista nakon proglašenja ima prava da dobije člana i zamenika člana u proširenom sastavu lokalne izborne komisije, kao i člana i zamenika člana u svakom biračkom odboru. Ukoliko se na lokalne izbore prijavi nekoliko opozicionih izbornih lista postoji mogućnost da u nekom trenutku u izbornoj komisiji bude više glasova za normalan i pošten rad izborne komisije od onih koji su spremni da podržavaju izbornu krađu zarad večnog ostanka aktuelne vlasti na vlasti. Tehnologija ovakvih izbornih manipulacija podrazumeva mogućnost da vladajuća stranka traži od dela svojih članova da potpisima podrže kandidaturu fantomske liste. To bi, naravno, bilo nepošteno ali ne i nezakonito. Praksa međutim pokazuje da je tokom prethodnih izbornih ciklusa korišćen drugačiji metod, falsifikovani potpisi ljudi čiji su podaci zloupotrebljeni a oni nisu ni znali da su navodno nešto potpisali. Ovo već predstavlja ozbiljna krivična dela, koja iako su lako dokaziva i prijavljivana su, nisu do sada i kažnjavana i procesuirana tako da se stiče utisak da su, na neki način, dozvoljena – poručuje Alimpić.
Prema njegovim rečima, poseban problem predstavlja zloupotreba tzv. manjinskih lista koje imaju posebne pogodnosti poput manjeg broja potrebnih potpisa podrške i mnogo nižeg izbornog cenzusa.
On dodaje da su tela koja se mogu boriti protiv nezakonitosti, zloupotrebe zakona i prevara ovog tipa pre svega lokalne izborne komisije, dodajući, međutim, da one zbog glasačke većine u njima koju ima vlast, gotovo uvek odbijaju da reaguju na ovakve pojave.
– Slično stanje je i u tužilaštvima, sudovima, policiji i svim drugim telima i institucijama koje su sve zarobljene i kontrolisane od strane organizovane kriminalne grupe na vlasti. Nacrti novih izbornih zakona koji su se na neobičan način našli u skupštinskoj proceduri i koji navodno treba da poboljšaju izborne uslove u skladu sa nekim preporukama OEBS, sadrže i rešenje po kome bi svaki birač mogao da podrži svojim potpisom neograničen broj izbornih listi. U uslovima konstantnih zloupotreba i prevara koje primenjuju vladajuće stranke u Srbiji, ovakvo zakonsko rešenje bi verovatno dovelo do dodatnog multiplikovanja lažnih kvaziopozicionih listi a glasačke listiće bi verovatno trebalo povećati da bi sve liste stale na njih – zaključuje Alimpić.
Podsećamo, predsednica Narodne skupštine Ane Brnabić raspisala je u deset lokalnih samouprava u Srbiji redovne izbore za 29. mart 2026. godine. Građani će birati lokalnu vlast u Boru, Aranđelovcu, Bajinoj Bašti, Kuli, Knjaževcu, Kladovu, Majdanpeku, Lučanima, Smederevskoj Palanci i Sevojnu.
Vladajuća koalicija koju čine SNS i SPS nastupaju na zajedničkoj listi, dok se opozicija uglavnom grupisala u šire koalicije. Pored njih, u trci učestvuju i grupe građana, kao i liste koje predstavljaju studente.
Ovi lokalni izbori se vide kao generalna proba za vanredne parlamentarne i moguće predsedničke izbore, koje je državni vrh nagovestio za period između oktobra i decembra 2026. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
