Čega se Vučić plaši kad poziva na sigurnu tranziciju vlasti?

“Želim i ovim putem da kažem da čim dobijemo rezultate izbora koji pokazuju da su oni pobedili, sat ili dva po zatvaranju biračkih mesta, čestitaću našim protivnicima, ali je važno da sednemo, razgovaramo i sve obavimo na civilizovan način“, naveo je on i dodao da od političkih protivnika očekuje da čestitaju SNS ukoliko ona pobedi na izborima.

On je rekao i da neko mora da preda studentima ako pobede tu vlast.

Budući da se mesecima unazad u javnosti spekuliše hoće li učesnici izbora priznati izborni rezultat ili će posle izbora pozvati građane na ulice, čini se da Vučić želi da spreči scenario u kojem studenti ili opozicija posle zatvaranja birališta ne priznaju rezultate koje će on objaviti i pozivaju građane da brane izborni rezultat.

Pojedine opozicione stranke odmah su se oglasile i odbile Vučićev poziv, a predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović je, između ostalog, kazao da veruje da se „mogu prihvatiti samo rezultati legitimnih i slobodnih izbora što oni koje Vučić najavljuje sigurno nisu“.

Za tu izjavu su se odmah uhvatili režimski mediji, pa i sam Vučić koji je rekao da to pokazuje da opozicija želi haos.

O ovom Vučićevom pozivu Žarko Korać, profesor Beogradskog univerziteta u penziji, kaže da ima nešto sumanuto u ponašanju da mesecima preko svih medija koje kontrolišeš, posebno tabloida, svakodnevno zoveš opoziciju stranim plaćenicima i rušiteljima Srbije, a onda ih zoveš na mirni politički dijalog.

– I još kažeš da su takvi razgovori “suština demokratije”. Dakle, demokratija je kada vlast satanizuje svoje političke protivnike i ugrožava takvim optužbama njihovu ne samo bezbednost, već i živote, a onda postane naglo milostiva i nudi dijalog – navodi on.

Korać podseća vlast da grčka reč dialogos izvorno znači tok značenja koji teče između ljudi, način dolaska do istine.

Poziv samo hir vlasti

– Do kakve istine možete doći ako ste učesnika dijaloga, političkog protivnika, unapred nazvali kriminalciem – pita on.

Korać procenjuje da opozicija neće doći na ovaj “dijalog” i da je taj poziv samo hir vlasti, pokušaj da se još jednom pokaže kao “rušiteljska”.

Izgleda da je Vučić poverovao CRTI

– Poverenje opozicije u vlast je davno nestalo. Nigde u Evropi se opozicija ne vredja i ne preti joj se kao u Srbiji. To je očekivana posledica takvog ponašanja vlasti. Ali postoji još jedna mogućnost. Izgleda da je Vučić poverovao u rezultate istraživanja javnog mnjenja agencije Crta, koje pokazuje prednost studentske liste. Pa se sprema kako sam kaže da “preda mirno vlast” ako izgubi. Što samo potvrdjuje koliko se plaši izbora – ukazuje on.

Advokat Ivan Ninić kaže za Danas da Vučić nikada nije bio, niti će ikada biti čovek dijaloga, već je reč o huliganu koji smatra da može da vas baci u Dunav, ali je, eto, „dobar čovek, pa neće to da uradi“.

– Govoriti o mirnoj tranziciji vlasti, dok njegova kriminalna mašinerija ucenjuje osiromašene građane, belom tehnikom otvoreno kupuje glasove i brutalno krade izbore kroz organizovane selidbe fantomskih glasača, predstavlja vrhunac ogoljenog licemerja. Do sada je bezbroj puta dokazao da je spreman doslovce na sve kako bi sačuvao apsolutnu vlast i ličnu slobodu – ukazuje on.

I dodaje da farsa od poziva nije nikakvo sazrevanje demokratske svesti, već panični manevar da se pred izbore anestezira opravdani bes naroda, razbije opozicioni front, a neistomišljenici lažno žigošu kao ekstremisti koji navodno beže od razgovora i pružene ruke.

Pošten izborni proces znači robiju

– Svaki iole pošten izborni proces za ovaj korumpirani režim ne znači samo političku penziju, već direktnu robiju. Zato će Vučić učiniti bukvalno sve da ovi izbori ne proteknu u fer atmosferi, a za sopstvenu krađu unapred će optužiti političke konkurente. Od uzurpatora koji je potpuno zarobio državu ne traži se dijalog o očiglednim stvarima, već striktno poštovanje zakona i oslobađanje institucija – konstatuje Ninić.

Dok novinar Filip Švarm smatra da Vučićevu izjavu ne treba ozbiljno tumačiti.

Prema njegovim rečima, kada Vučić govori o tranziciji vlasti, on ne misli da će izgubiti, već da je ovo pokušaj alibija za dan kad raspiše izbore.

– Zna da mnogi građani Srbije, i praktično čitava Evropa, znaju kako izgledaju izbori u Srbiji. Da se ti izbori vode pod pritiscima, pod ucenjivanjem ljudi, pod nasiljem, sličnim stvarima. Vučić sad kaže: „Ne, ne, ja želim tranziciju“, kako bi stvorio alibi za onaj dan kada zaista raspiše izbore – ukazuje Švarm za Danas.

I Draganu Popadiću, profesoru socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Vučićev poziv deluje krajnje neobično u svetlu njegove dosadašnje politike.

– Teško je ozbiljno shvatiti poziv na razgovor koji dolazi od čoveka koji godinama svoje političke protivnike zasipa najtežim uvredama, na kritiku odgovara diskvalifikacijama i pretnjama, i koji nikada nije pokazao spremnost da vodi ravnopravan dijalog ili trpi drugačije mišljenje. U isto vreme, nije pokazivao spremnost ni da se jasno ogradi od nasilja nad političkim protivnicima, već je takve slučajeve relativizovao ili opravdavao – opisuje on za Danas.

I postavlja pitanje zašto baš sada. Njemu se ne čini verovatnim da poziv služi podizanju rejtinga kod sopstvenih birača, jer je njegov politički imidž godinama građen na agresivnosti i poruci da sa protivnicima nema o čemu da se razgovara, pa bi iznenadni zaokret ka dijalogu pre delovao kao slabost nego kao logičan nastavak politike.

Zaokret posledica spoljnog pritiska

Ne čini mu se verovatnim ni da je cilj pridobijanje onih koji mu nisu skloni, jer je izostanak dijaloga tek jedna, i to ne najteža, stavka na dugačkoj listi zamerki koje mu se upućuju (od kontrole medija do zarobljavanja institucija).

Popadić procenjuje da je mnogo verovatnije da je zaokret posledica spoljnog pritiska.

– Verujem da je Vučić, usled razvoja događaja u Srbiji koji se u međunarodnoj zajednici sve češće tumači kao ozbiljno urušavanje demokratije i jačanje autoritarizma, dobio listu zahteva čijim bi ispunjenjem trebalo da pokaže spremnost na promenu kursa, a jedan od tih zahteva je da represiju zameni političkim dijalogom – navodi.

U tom kontekstu, dodaje, ovakav poziv na dijalog je pokušaj da se taj zahtev formalno ispuni, bez suštinske promene politike.

Šta podrazumeva stvarni dijalog

– Tome u prilog govori i sam trenutak: poziv dolazi uoči izbora, kada je i simbolički gest dijaloga politički koristan: omogućava da se, ako do razgovora ne dođe, odgovornost prebaci na opoziciju koja „ni ovog puta nije prihvatila pruženu ruku“, a ako do njega dođe, da se to predstavi kao dokaz demokratske zrelosti vlasti pred domaćom i međunarodnom javnošću – objašnjava.

Prema njegovim rečima, stvarni dijalog bi podrazumevao i spremnost da se pred istražnim organima rasvetle eventualne veze vrha vlasti sa organizovanim kriminalom i korupcijom.

– Tek kada pokaže spremnost da poštuje institucije i pravila koja važe za sve građane, njegov poziv na dijalog može dobiti političku težinu i kredibilitet. U suprotnom, reč je o još jednom taktičkom manevru sračunatom na kupovinu vremena i simulaciju demokratije – zaključuje Popadić.