Nisu svi zadovoljni što se menja izgled grada, menjaju mostovi…
Tako će vam kazati mnogi Paraćinci, ali uz obavezan dodatak – nisu zadovoljni oni koje Crnica 2014. nije plavila pa su im emocije prema gradu veće od solidarnosti sa poplavljenima, a osokoljeni i očito misle da ih voda neće stići nikada.
Kažu, kad nije do njihovih kuća došla 2014. u vreme kad je Paraćin ličio na ovdašnju Veneciju pod crvenim jezerom, neće nikad.
Nisu uznemireni ni klimatskim promenama koje u sve kraćem roku pomeraju prag tzv. stogodišnjih voda, koje su zakonska obaveza u odbrani.
No, za većinu i lokalnu samoupravu ta 2014. je bila prelomna, pa je sačinjen plan opsežne odbrane od poplava koji je uključio većinu u svetu poznatih metoda – od produbljivanja korita reke – dok se može – preko proširenja toka i gradnje obaloutvrda, pa sve do „zamene“ svih sedam.
Koordinator projekta odbrane Paraćina od velikih voda Miloš Tomić kaže da su radovi na glavnom projektu sređivanja i utvrđivanja obala Crnice pri kraju, a ove godine bi trebalo da počne i rušenje postojećih i gradnja novih mostova.
Poslednje decembarske nedelje završeni su zidovi za odbranu od poplava kod mosta u Ulici Đurađa Brankovića, preostalo je da se urede pešačke staze sa obe strane reke koje izlaze na most
– Pri kraju je i gradnja zidova, pa sledi postavljanje i sređivanje staza – objašnjava Tomić i dodaje da je jedan objekat u blizini pešačke staze bio u procesu restitucije, koja je završena.
Tok Crnice izgleda danas sasvim drugačije, pitomo, a i pomalo „sušno“, za razliku od 2014, ali u Paraćinu i malo dete zna kako brzo ta voda tutnji kad nadođe.
Zbog toga je učinjeno da se posebno u centralnom delu grada obale utvrde, učine bezbednim, ali i estetski prihvatljivim pa su presvučene specijalnom plastikom i izgledaju kao pravi kamen, uklopljen u ambijent.
Kada sve bude okončano ispod mostovca, koji će biti na metar većoj visini nego sada, moći će da „protutnji“ 260 kubika vode u sekundi, što je talas tzv. stogodišnjih voda.
Naš domaćin objašnjava da je glavni most, koji je bio i velika prepreka nabujaloj Crnici, rađen prema talasu od 180 kubnih metara, ali to više nije dovoljno.
Crnica je 2014. podseća do grada stigla samo za nekoliko sati, nije to Dunav čiji poplavni talas putuje sedam dana, pa je neophodno izgraditi čitav sistem, počev od rane dojave, do faktičke odbrane.
Radovi su izvedeni na više od 21 kilometru obale, odnosno u dužini od 10.080 metara sa jedne i druge strane reke. Kako to izgleda demonstrirali su Paraćinci krajem godine na pokaznoj vežbi kada su praktično prvi put postavljali mobilnu opremu.
Mobilnu opremu, objašnjava naš sagovornik, čine ploče od specijalne plastike koje se u slučaju nailaska poplavnog talasa montiraju u žljebove na bedemima i podupiru stubovima na dužini od 370 metara.
– Na toj vežbi naši ljudi su postavili mobilnu ogradu za samo 22 minuta na 120 metara bedema, što je izuzetno dobar rezultat – objašnjava Tomić.
„Naši ljudi“ su zaposleni u javnim službama, pre svega Vodovodu i JKP, prošli su obuku i sasvim izvesno će biti još brži kada to uslovi budu zahtevali.
Faza radova koja se bliži kraju izvodi u saradnji sa „Srbijavodama“ i uz finansijsku podršku Evropske unije, vredna je četiri miliona evra, a za mostove je Vlada Švajcarske opredelila više od dva miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
