Foto: FoNet/ Kostadin Kamenov

Odlukom Ministarstva prosvete već drugu godinu zaredom zadatke za prijemni ispit sastavlja komisija pri Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja dok je ranije to bilo povereno nastavnicima Matematičke gimnazije koji su angažovali i kolege sa univerziteta.

Ognjanović kaže da se ta promena odrazila na težinu zadataka, koji su, kako se pokazalo na nedavnom prijemnom ispitu, bili prelaki za veliki broj kandidata u Matematičkoj gimnaziji. On iznosi podatak da je između 40 i 50 učenika uradilo svih 12 zadataka, a veliki broj đaka 11 i 10, pa je u takvoj situaciji mnogo teže napraviti selekciju najtalentovanijih. Tome naruku ide i ukidanje negativnih bodova, koji su služili da se spreči mogućnost pogađanja tačnog rešenja na testu.

Dodatni problem je nastao zbog odluke Ministarstva da ne priznaje poene svim učenicima koji su osvojili prvu, drugu i treću nagradu na državnom takmičenju iz matematike već samo onima koji su na rang-listi postigli tri najbolja rezultata. Tim povodom redakciji Danasa se obratio čitalac Milan Gligorijević, koji ukazuje da „država sama ne priznaje svoja takmičenja zbog čega su, sem prva tri đaka koji su podelili prvu nagradu, ostali dobili nevredeću diplomu“.

– Ako je već tako, treba obavestiti decu da ne troše uzalud snagu za nešto što nema nikakvu vrednost. Samo biti plasiran u najboljih 100 matematičara od 70.000 đaka bi trebalo da ima težinu, a još i osvojiti nagradu je rezultat koji treba da bude valorizovan i na upisu kao što je to ranije bio slučaj – navodi naš čitalac.

Primedbe na ovakva pravila ima i Srđan Ognjanović, koji kaže da je sa kolegama iz Društva matematičara Srbije bio na razgovoru u Ministarstvu i da su pokušali da im objasne zašto je važno da se pri upisu u specijalizovana matematička odeljenja priznaju dodatni poeni učenicima koji su osvojili prvu, drugu i treću nagradu na državnom takmičenju iz matematike.

Nadležni su, međutim, ostali pri svojoj odluci. O tome koliko je takvo pravilo nepravedno svedoči podatak da će nekoliko đaka, koji su kao članovi ekipe Srbije osvojili medalje na nedavnoj Juniorskoj matematičkoj balkanskoj olimpijadi, ostati bez dodatnih poena (ova deca sada konkurišu za upis u prvi razred Matematičke gimnazije) jer na državnom takmičenju nisu bili među prvih troje sa najboljim rezultatom.

U Ministarstvu prosvete nam je rečeno da je pomenuta odluka doneta kako bi se sprečilo da veliki broj učenika dobije dodatne poene pri upisu u srednje škole. Navode i da su bili pod velikim pritiskom škola i različitih organizacija koje su htele da organizuju različita takmičenja.

– Sada može da se desi da neki izuzetno talentovan učenik napravi slučajnu grešku u zadatku i da se ne upiše, a da prođu prosečni učenici jer su zadaci bili prelaki. Mi insistiramo na nagradama sa takmičenja jer ko je dobio nagradu morao je da prođe školsko, opštinsko, okružno i državno takmičenje i da pobedi. To mnogo više znači od prijemnog koji se održava jedan dan. Da su ovakva pravila važila kada se upisivao naš bivši đak Teodor fon Burg, koji je bio najbolji matematičar na svetu, on se ne bi upisao, jer je na prijemnom napravio greške u dva zadatka. To je ono čega se plašimo, da neko ko je zaista veliki talenat ne bude primljen zato što je imao četvorku iz geografije ili likovnog u osnovnoj školi i na prijemnom je pogrešio u računu – ukazuje Ognjanović.

Na naš komentar da je centralizovan prijemni ispit uveden da bi se sprečilo da matematička odeljenja po drugim gimnazijama u Srbiji ostanu neupisana, jer je ranije bilo primedbi na težinu zadataka, Ognjanović pita:

– Zar nije normalno da se ide prema kvalitetu i boljim uslovima, a ne da se spušta kriterijum da bi te škole dobile prosečne đake, koji samim tim i nisu talentovani za matematiku? Ovo je ipak specijalizovana škola. Niko od nas nema zadnje namere već je naš cilj da Matematička gimnazija izabere najbolje i najtalentovanije učenike – ističe Ognjanović.

On se nada da će iduće godine zadaci na prijemnom ispitu biti podignuti na viši nivo i dodaje da je ove godine nešto bolja situacija bila sa testom za upis u sedmi razred jer su zadaci bili za nijansu teži nego lane.

U Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kažu za Danas da pokušavaju da pomire potrebe svih gimnazija u Srbiji koje imaju specijalizovana matematička odeljenja.

Objašnjavaju da su u komisijama za sastavljanje testa za prijemne ispite nastavnici iz osnovnih i srednjih škola, kao i profesori Matematičke i još nekih gimnazija koje imaju ova odeljenja. U Zavodu napominju da rade analizu postignuća koja će pokazati koji zadaci su deci bili laki, a koji teški i dodaju da ima prostora za unapređenje samog testa.

Osim u Matematičkoj, specijalizovana matematička odeljenja postoje u novosadskoj gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“, gimnazijama u Valjevu, Kragujevcu, Kraljevu, Nišu i Senti (na mađarskom jeziku).

Predlozi

– Moj predlog je bio da se smanji prag da bi se položio prijemni ispit sa 50 odsto na 25 odsto tačno urađenog testa. Tako bismo i mi rešili problem, ali i škole u unutrašnjosti koje ne mogu da popune svoja odeljenja. Međutim, Ministarstvo to nije prihvatilo, jer je njihov utisak da je to premalo. Drugu ideju su odmah odbacili, a to je svaka škola ima različite zadatke. Svuda se zadaci prave prema nivou onoga što želimo da postignemo. ETF, recimo, daje na prijemnom teže zadatke iz matematike nego Rudarsko-geološki fakultet – kaže Srđan Ognjanović.

Povezani tekstovi