Pronađena keramika i srebrni novac u rimskom Margumu

Radovi će trajati do kraja septembra a arheolozi se nadaju da će tokom leta doći do značajnih otkrića iz života i rada stanovnika Marguma. Za sada još uvek istražuje se srednjovekovni sloj u kome je pronađeno dosta keramike iz svakodnevnog života, rimski novac, bronzana posuda za livenje nakita i drugo. Saradnik Arheološkog instituta u Beogradu Perica Špehar kaže da su oni na terenu proleća i da su najpre morali da iskrče sitno rastinje na površini od dva hektara a da trenutno rade na sondi 20×10 metara.

– Trenutno se uklanjaju srednjovekovni slojevi naseljavanja sa ostacima trošne arhitekture gde su najčešće u pitanju peći. Na višim kotama iskopali smo nekoliko ostataka tih kamenih peći i jedan srednjovekovni grob bez ikakvih priloga a sada istražujemo jednu poluukopanu srednjovekovnu kuću. Do sada smo otkrili veliku količinu keramie, metalnih predmeta klinova i klanfi ali i nekoliko lepih nalaza kalupa za izradu nakita, srebrni rimski novac, pozlaćenu rimsku aplikaciju kvadratnog oblika sa ispučenjem na sredini koja je bila inklusirana zlatom i najverovatnije se radi o proizvodu koji je nastao na prostoru centralne ili zapadne Evrope. Posle ovog srednjovekovnog sloja očekujemo da dođemo do bogatog rimskog sloja, jer je Margum poznat po rimskom horizondu, a posle nam predstoji i praistorija. Ovde na terenu bićemo do kraja septebra i sem ove sonde na lokalitetu „Crkvine“ biće otvoreno još nekoliko sondi da bi se utvrdilo da li se tu zaista nalazi nekropola, kako se pretpostavlja, a onda ćemo istraživati i teren kod takozvanih „malih termi“ gde je u ranijim istraživanjima konstatovana kasnoantička nekropola. Mi se još uvek nalazimo na početku iskopavanja a kasnije očekujemo vredna otkrića, kaže arheolog Špehar.

Na Margumu svakodnevno radi tridesetak radnika uz čiju pomoć se arheolozi nadaju da će doći do veoma značajnih otkrića jer je Margum bio veoma značajan centar u različitim epohama ljudske civilizacije. O Margumu koji se nalazi na najvećoj raskrsnici kopnenih i vodenih puteva i koji je u kontinuitetu bio naseljen od praistorije do srednjeg veka pisali su mnogi putopisci poput grofa Marsilija koji je ovde prošao posle Požarevačkog mira u 18. veku, pa sve do Feliksa Kanica koji je više puta boravio u Margumu i o njemu ostavio bogate zapise. Veće interesovanje za ovaj lokalitet počinje posle Drugog svetskog rata kada su seljaci po njivama i alasi po vodi Velike Morave počeli da pronalaze razne predmete koji su poticali sa Marguma i koje je voda raznosila plaveći ovaj grad. Tako je pronađena skulptura glave imperatora Karimusa, koji je 295.godine poginuo kod Marguma u borbi sa Dioklecijanom za vlast. Arheološkim istraživanjima koja su obavljena od l948.do 1953.godine pronađeno je obilje predmeta od praistorije do srednjeg veka koji se čuvaju u muzejima u Beogradu i Požarevcu, kao što su bronzani kotao iz gvozdenog doba, bronzani mačevi iz 12. veka pre naše ere, iz praistorije srebrni keltski pojas, bronzana skulptura dečaka sa lampom, obilje keramike a iz rimskog perioda pero za pisanje – kalamus. Direktor Narodnog muzeja u Požarevcu Milorad Đorđević kaže da on planira da uz pomoć donatora iz EU, koja i finansira ovogodišnja istraživanja, na Margumu podigne arheološki park i ogromno kulturno istorijsko blago ponudi ljudima koji Dunavom putuju iz raznih mesta Evrope jer se u Dubravici nalazi i pristanište.

Tragači za blagom već nasrću na Margum

Tragači za blagom čim su krenula ovogodišnja iskopavanja došli su sa metal detektorom i počeli pretraživanje terena.

– U dva navrata bili su na lokalitetu i tražili metal. Mi smo prijavili policiji ali smo sada uspeli da obezbedimo i čuvara koji dežura kada mi ne radimo, priča Perica Špehar iz Arheološkog instituta.