Foto: FreeImages

Presuda je poslata na reviziju nakon što je Apelacioni sud u Novom Sadu odbio žalbu pravobranilaštva na prvostepenu presudu.

Ana Janković Jovanović, pravnica Jukoma koja prati ovaj i povezane slučajeve, objašnjava za Danas da brojne nelogičnosti u ovom postupku mogu dovesti do toga da roditelji budu primorani da novac od odštete vrate i to sa kamatama.

– Prvo se ne zna po kom osnovu je doneta odluka, koje je obrazloženje za odbijanje žalbe, a sada stoji da će njima biti isplaćena odšteta, ali ako se revizijom utvrdi drugačije onda će morati da vrate taj novac i to sa pripadajućim kamatama. Ceo predmet je čudno izvučen iz konteksta, jer ništa ne ukazuje da na bilo koji način ima veze sa nestalim bebama. Sam predmet vodio se isključivo kao naknada štete, ukazala je Janković Jovanović.

Prvostepena presuda doneta je 6. februara u korist roditelja koji je podneo zahtev za odštetu zbog sumnje da je njegovo dete nestalo iz porodilišta. Kako podaci o ovom predmetu nisu javno dostupni, i pravnicima Jukoma bilo je nejasno po kom osnovu je sutkinja donela presudu, s obzirom da zakon o „nestalim bebama“ koji predviđa ovakve odštete, još uvek nije usvojen.

Državni organi Srbije uputili su Nacrt ovog zakona Skupštini na usvajanje sredinom marta, praktično istog dana kada je bio rok da podnesu izveštaj Savetu Evrope o napretku koji su ostvarili po ovom pitanju. U istom izveštaju, Srbija je navela pomenutu presudu suda u Kikindi, koja u tom trenutku još nije bila pravosnažna, kao pokazatelj ostvarnog uspeha i ispunjenja obaveza prema Evropskom sudu za ljudska prava.

Presuda Osnovnog suda iz Kikinde istovetna je presudi Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine u korist Zorice Jovanović protiv Srbije. Tom presudom Srbiji je naloženo da reši pitanje nestalih beba, kao i da Zorici Jovanović isplati 10.000 evra odštete i sudske troškove, budući da 30 godina nije dobila odgovor šta se desilo sa njenom bebom koja je rođena zdrava u Ćupriji oktobra 1983. godine, da bi posle tri dana navodno umrla.