Psihološko savetovalište na portalu Danasa: Vi pitate, Marko Jovašević odgovara 1

U okviru besplatnog online savetovališta list Danas će u saradnju sa doktorom Jovaševićem pokušati da pomogne svim građanima u problemima sa kojima se suočavaju u periodu pandemije korona virusom.

Svaki čitalac može da postavi pitanje kroz dole navedenu formu, nakon čega će u roku od najkasnije sedam dana dobiti odgovor direktno na mejl.

Najčešća pitanja i odgovori, bez pominjanja imena čitalaca, biće objavljena ispod ovog teksta.

Jednom mesečno dr Marko Jovašević će odgovarati na pitanja građana i uživo na Instagram storiju Danasa.

Cilj ovog projekta je da se prati mentalno zdravlje građana Srbije tokom pandemije, pomogne stručnim savetima, a neke od teme će biti i tematski obrađene kroz novinarkse tekstove kako bi se nadležnim institucijama u Srbiji skrenula pažnja na goreće probleme u društvu.

Marko Jovašević završio je Medicinski fakultet u Beogradu, potom Specijalističke akademske studije iz oblasti menadžmenta u zdravstvu na Fakultetu organizacionih nauka.

Savetodavni je psihoterapeut pod supervizijom (Evropska asocijacija sistemskih porodičnih psihoterapeuta). Kao savetodavni psihoterapeut zaposlen je u poliklinici „Dr Jovašević“. Završio je nekoliko specijalizovanih edukacija, bio učesnik mnogih projekata na temu mentalnog zdravlja i autor je bloga markojovasevic.rs.

Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

Pitanja i odgovori:

  • Počela sam da trepcem,vrlo često, zamaraju mi se oči, posebno desno. Moram na trenutak da rukom zatvorim oko da bi ga odmorila inače taj očni mićić mi je napregnut konstantno i jako mi smeta. Sta da radim? Posetila sam očnog lekara, imam naočare za čitanje.

Moje poštovanje,

Mislim da ovde treba sistemski pristupiti ovom problemu. Odlično je što ste bili kod očnog lekara, ako Vam je dao i naočare to znači da je verovatno očni mišić bio prenapregnut u pokušajima da izoštri poremećenu dijoptriju. Ako ovo bude dalo efekta nakon nekog vremena, znaćete da je to upravo i bio razlog. Sa druge strane, moj savet Vam je da se obratite neurologu koji će napraviti specifičan neurološki pregled. Ako se ispostavi da je ipak sve zbog umora, onda bi valjalo da pre svega dovedete svoj san u red, zato što se očni mišići tada jedino opuštaju, a mišićne ćelije oporavljaju, a takođe, ako mnogo vremena provodite za kompjuterom, pokušjte da pravite pauze na svakih 15 minuta tako što ćete 5 do 10 minuta žmureti i odmoriti oči, pre nego što nastavite sa radom.

  • Kad institucije ćute i ignorišu sve vaše molbe i dopise za pojašnjenjem i preispitivanjem odgovornosti za smrt bračnog druga koji je preminuo zbog neblagovremene, a posle i neadekvatne hitne pomoći, kako izbalansirati između jutarnje sreće što kad budite dete i spremate ga za vrtić, što ga i to jutro gledate kako raste, i večernje želje da se ne probudite nakon što zaspite u nadi da ćete sresti bračnog druga tamo negde. Kako izbalansirati između vaspitanja koje imaš i učenja koje si stekao i želje da sam uzmeš pravdu u svoje ruke jer institucije koje trebaju da rade svoj posao, ne rade? Kako bi bolje razumeli o čemu pričam, i šta pitam, možete pročitati jedan moj blog na  https://pravonazivotmeri.blogspot.com/2021/01/blog-post_37.html

Moje poštovanje,

Jako mi je žao zbog Vašeg gubitka i svih peripetija kroz koje ste prošli u tim trenucima.

Zaista se ne razumem u te pravne odredbe i zakon, ali verujem da bi dobar advokat mogao da Vam da konkretnije smernice.

Izuzetno je bitno stanje sreće koje opisujete u trenucima kada se brinete za Vaše dete i sve aktivnosti koje prate to. Pokušajte da se što više zadržite na tom segmentu. To je Vaša snaga i pokušajte da tu energiju prenosite postepeno što više na ostatak dana. Kada je u pitanju drugi deo Vaših osećanja, ja bih Vam tu savetovao stručnu pomoć gde biste na psihoterapiji pokušali da se uz pomoć terapeuta suočite sa Vašim gubitkom. To je nešto što mi na psihoterapiji jako često radimo i psihoterapija zaista jeste mesto za to.

„Kako izbalansirati između vaspitanja koje imaš…“ – Preporučio bih Vam knjigu Robina Skinera i Džona Kliza „Kako preživeti svoju porodicu“ u kojoj zaista možete pronaći puno odgovora na postavljeno pitanje.

  • Preležao sam Koronu 21 dan u VMC Karaburma, unazad četiri meseci pre imao tmp 21 dan, preležao kući. Ali sada imam neke senzacije možda vuku od ranijeg perioda koje mi narušavaju kvalitet života. Čim se probudim posle nekog vremena unutrašnja napetost koja dovodi do mučnine i kašlja, odlazak u toalet po dva tri i više puta, pritom stolica normalna, lučenje pljuvačke i slivanje iz grla konstantno. Pijem lorazepam polovinu ujutru i to se kao smiri malo. U toku dana obično u popodnevim časovima opet se javi ta ista napetost mučnina, blaga zamućenost u glavi i stalno mi se spava. Ne verujem da je to posledica Korone. Napominjem da sam primio i drugu vakcinu kineske proizvodnje. Ovo mi traje skoro dva meseca. To stanje mi ne da da živim jer se svakodnevno ponavlja. Mučnina kao da dolazi iz stomaka. Nemam neki apetit, slabo unosim tečnost jer ni za to nemam neku želju. Kome da se obratim jer postaje nepodnošljivo. Svi misle da sam hipohondar ali mislim ipak da mi nešto smeta.

Poštovanje Dejane,

Pošto ste mi opisali svo dešavanje oko Korone i pošto opisujete klinički sliku koja je bila burna, ja Vam savetujem da odradite određene preglede, kao post-kovidnu kontrolu. To podrazumeva neku vrstu sistematskog pregleda. Krvna slika, pregled, gastroenterologa, endokrinologa kardiologa, neurologa … Na taj način imate mogućnost, da ako sve bude u redu, zaista eliminišete postkovidne eventualne posledice. Nakon toga možemo da pričamo o Vašem problemu kao psihogenom. Ide u prilog česti odlasci u wc, da je to ustvari neka vrsta „nervoznih creva“, a da je napetost u želucu ustvari upravo od hroničnog stresa koji proživljavate, jer u hroničnom stresu želudac je taj koji ponajviše pati. Svakako ponajviše u ovom problemu Vam mogu pomoći tehnike kognitivno bihejvioralne terapije u kojoj ćete bolje razumeti šta Vam se zaista dešava i na taj način odagnati strahove oji dolaze od neznanja. Taođe i vođenje dnevnika, kao i određene vežbe bi imale benefita. Ali o svemu ovome možemo da pričamo tek nakon Vašeg sistematskog pregleda.

  • Kako pomoći bliskoj/voljenoj osobi koja je u depresiji, a ne izgubiti sebe? Kako se postaviti, kako pomoći, a da i sami ne upadnemo u depresiju, jer se se ponekad čini da je depresivna osoba u pravu i da ne postoji izlaz? Kako se ne upecati na to? Kako se ponašati…?

Poštovanje,

Depresivna osoba kako opisujete, zista prvo mora imati dijagnozu depresije. Zatim, nakon toga i jako stručno propisanu adekvanu medikamentoznu terapiju. Uz sve to neophodno bi bilo da ta osoba ide redovno i na psihoterapiju. Kada i ako se ovi uslovi ispune, onda je dosta lakše živeti sa tom osobom. U protivnom, nestabilno stanje te osobe se energetski odražava na ostale ukućane. Vi ne možete toj osobi biti njen psihoterapeut, prvenstveno zbog velike subjektivnosti u tom odnosu, a sa druge strane morate misliti o sebi i svom psihičkom zdravlju. Kako biti od pomoći drugome, ako nama nije dobro?

  • Mislim da sam u nekoj depresiji, hipohondar…pojavili su mi se neki čudni strahovi za meni bliske ljude da ce im se desiti nesto loše, da će se meni desiti nešto loše. Kako da to prevaziđem?

Poštovanje,

Nije svako tužno stanje depresija. Postoji mnogo vrsta depresije, kao i nešto što se zove depresivna epizoda. Takođe depresiju treba shvatiti ozbiljno jer je postala bolest broj jedan na planeti. Da biste ustanovili zaista da li ste depresivni (a uz to i osoba koja je sklona strahu od bolesti, a to je odojena dijagnoza u odnosu na depresiju) to jedino mogu proceniti psihijatar ili psihoterapeut. Da biste prevazišli strahve koje opisujete potrebno je pronaći uzročnika tih strahova, razmotriti šta je okidač svega toga, ispitati Vaša uverenja i razmišljanja da li imaju logičku i racionalnu osnovu ili ne … Kao što vidite tu ima dosta stvari, ne može se rešiti nikakvim instant savetima niti nekom „brzom magijom“. Potrebno je pristupiti ovom problemu sistemski i kroz terapijski proces obraditi sve hipoteze oje sa gore naveo. U ovom Vašem slučaju pomoć može pružiti bilo koji psihoterapeutski modalitet, ali možda se ponajviše ovim bavi REBT (racionalno emotivna bihejvioralna psihoterpija), kao i KBT (kognitivno bihejvioralna psihoterapija).

  • Poštovani, Živim u zajednici sa osobom koja duži niz godina pati od anksioznosti, svesna je problema i u teoriji želi da potraži pomoć, ali u praksi se ovo ne događa. Ovo utiče i na mene i na naš zajednički život. Na koji način pomoći nekome u ovakvoj situaciji da napravi prvi korak i potraži stručnu pomoć. Hvala unapred na savetu.

Poštovanje, Ovo je jako često pitanje koje dobijam. Naravno, niko nikoga ne ože naterati da dođe na psihoterapiju. Dobro je što ova osoba makar u teoriji ima svest da joj je potrebna pomoć, kao što ste napisali. Pokušajte da joj date neke sajtove na kojima se može informisati kako psihoterapija funkcioniše. Možda čak i na youtubu da pronađete neki video klip neke terapeutske seanse da jednostavno ta osoba kroz sve to razbije određene predrasude i kočnice koje je sprečavaju da uradi neki konkretan potez po pitanju dolaska ba terpiju. Ja ću vam na mail poslati moj ebook „Vodič kroz emocije“ gde postoje i određeni odeljci u koji se može osetiti šta se o na psihoterapiji zaista radi.

  • Postovani,  Nemam preveliki strah od virusa, čuvam se naravno…koristim masku i držim distancu…. Pazim gde idem, sa kim se rukujem, oprezna sam. Međutim, na poslu kruze priče kako čemo svi biti prinuđeni da primimo vakcinu. Meni je moj duhovnik izričito zabranio da je primim, bilo koju od ponuđenih….jer mi je rekao da nisu dobre, nisu bezbedne i ko zna kakve će sve posledice biti od njih. Moje pitanje je: Kako da izbegnem vakcinaciju a da zadržim posao? Da li mogu da se pozovem na neki zakon? Ili cu morati da idem iz firme ako ne primim vakcinu? Hvala unapred na odgovoru.  Lep pozdrav, Mirjana

Poštovanje Mirjana,

Makar za sada ne postoji ni jedna poznata informacija da će bilo ko imati pravo da uceni nekoga za vakcinu. Ne znam dal će se to promeniti u budućnoti, ali po svemu što je trenutno aktuelno to sada nije moguće. Tako da te prče koje kruže po firmi su zaista za sada samo priče koje kruže.

Ja zaista ne vidim kompetentnost sveštenika da daju pouzdane informacije o kvalitetu i potencijalnim nus efektima vakcina, ali to je svakako Vaš lični izbor, kao uopšte i svakoga na ovom svetu, da veruje u šta god poželi i kome god želi.

Što se tiče pitanja vezanog za pozivanje na zakon, to morate videti sa nekim advokatom.

———————–

  • Šta uraditi u napadu panike, kad me steže u grudima, ne mogu disati i zidovi oko mene se približavaju?

Anksiozno-panični napadi su najčešći simptomi kod osećaja pretnje po naš život. Za rešavanje ovog simptoma bitan je pregled lekara koji ce otkloniti sumnju na eventualni patofizioloski uzrok simptoma. Ako se ispostavi da nema nikakvih patofizioloskih okidaca simptoma onda mozemo pricati o anksioznosti. Najbolji način lečenja ovog poremećaja je psihoterapijom uz eventualnu pomoć lekova. Pored niza tehnika kojima se pribegava, pogotovo u akutnim situacijama, je osvešćeno stomačno dijafragmalno disanje. Da biste naučili kako pravilno da dišete preporučujem Vam knjigu „Lečenje disanjem“ u kojima je do detalja opisan način kako takvo disanje izvesti. Upravo stezanje u grudima koje ste opisali se pojačava jer u tim trenucima pokušavamo da dišemo grudnim košem, a međurebarni mišići u tim trenucima su „poluparalisani“ i stvara se osećaj gubljenja daha. Bebe i deca do prvog razreda osnovne škole imaju prirodno razvijeno dijafragmalno disanje. Kasnije se u životu gubi taj refleks i pod stresom spoljašnje sredine i nestankom detinjstva počinjemo da dišemo samo gornjim delom grudnog koša, ne koristeći stomak. Na taj način u jednom udahu skoro 60% našeg kapaciteta pluća ostaje nepopunjeno. Disanjem se unosi kiseonik u organizam koji je od neophodne važnosti za rad mozga pored svih ostalih organa. Kiseonik i glukoza su dva osnova izvora energije za mozak. U šali često kažem mojim pacijentima da moramo da naučimo kako pravilno da dišemo, ali i da uz sebe uvek moramo imati i jednu malu kockicu crne čokolade. Poslaću Vam na mail adresu i moj ebook u kome možete pronaći određene tehnike za samopomoć.

  • Možete li mi pomoći, da svog bliskog rođaka koji nema roditelje, odvojim od kockanja. Sve što sam pokušala nije urodilo plodom, kod njega nema napretka a ja se osećam nemoćno!?

Poštovanje,

U pitanju bolest zavisnosti. Verujte da kada je bilo koja zavisnost u pitanju, jedina relevantna pomoć je proces odvikavanja u ustanovi specijalizovanoj za bolesti zavisnosti, a mi takvih ustanova imamo, kao i jako dobrih stručnjaka. Morate biti spremni na proces, na postepenost i strpljenje. Biće momenata koji će izgledati kao „pad“, ali oni su sastavni deo procesa i ne treba na njih gledati kao na poraz. Paralelno uz to može se ići i na psihoterapiju kao vid podrške da bi se istrajalo na samoj terapiji odvikavanja. Potpisuje se i neka vrsta ugovora na prvoj seansi da klijent neće prekršiti dogovor dokle god bude radio sa terapeutom, a terapeut se zalaže da će zajedničkom podrškom dati sve od sebe u prevazilaženju problema.

  • Svaki dan kada uđem u autobus krene lupanje srca zbog straha od zaraze. Onda krenu slike gde sebe vidim u bolnici, na respiratoru i da umirem. Dijabetičar sam i to mi je dodatno opterećenje. Često šaljem mejlove raznim institucijama zbog ljudi koji ne nose maske u autobusima. Noću kad legnem krenu mi opet crne misli. Corona mi je postala opsesija. Stalno razmišljam šta bi mlađi sin bez mene. Sestri sam dala u amanet da uzme mog sina ako ja umrem od corone. S’ poštovanjem Jelena

Moje poštovanje Jelena,

Osećam kroz Vaše reči koliko Vam je teško. Osećam i da se pridržavate svih mera i da dajete sve od sebe da se zaštitite u ovim trenucima. Pošto u ovakvim situacijama kao što je pandemija, 50% straha dolazi od nedovoljnog znanja kada je u pitanju pretnja oko nas. Pokušajte da dobrim informisanjem „razdvojite žito od kukolja“ jer bi to moglo da Vam donese malo olakšanja kada su delovi iracionalnih strahova u pitanju. Imajte na umu da ne umiru svi od Korone, da je jako puno ljudi sa dijagnozom dijabetesa preživelo i teže oblike Korone i da se uzdate u sopstvenu preventivu. Razmislite i kada je vakcinacija u pitanju. Vakcina omogućava veliku sigurnost da ne možemo razviti teške oblike bolesti.

  • Hronični bolesnik ja, potvrđeno dok je bilo vanredno bila na plaćenom, zatim od avgusta poćinje mobing jer imam usta i pričam koja su radnička prava, kako imamo sefove u posti koji znaju manje nego salterski radnici i postari, dobijem upozorenje i opomenu pred otkaz, izmanipulisu da smrdim na poslu , da vičem , da kasnim na posao, kad god sam kasnila javila sam se, a upravnica kad je kasnila ili nije bila u kancelariji za vreme radnog vremena nije se javila nikome, i tako napabirče svašta još , pomenu moje emotivno i psihološko stanje kao da su oni medicinski strucnjaci, na konto toga presude mi, sad sam 6 meseci na prismotri stravičnoj, psihološki mi urušavaju zdravlje jos više..Ja trenutno ne vidim izlaz..Svi samo kažu ćuti, moja energija nije ćuteća, zasta mi služi mozak i jezik za priču i konstantnu istinu i pravdu. Svi kazu vodim bitku sa vetrenjačama..kako god, meni je to izgleda misija životna

Moje poštovanje,

Izuzetno saosećam sa Vašim slučajem i nije mi prvi put da ovako nešto čujem. Pošto nema Vašeg konkretnog pitanja pokušaću da Vam napišem nešto što hipotetički primećujem u Vašim pokušajima da rešite ovaj problem. Imam osećaj da u Vašim pokušajima da rešite probleme nepravde ima puno istih starih pokušaja, a premalo novih različitih pokušaja. Saveti ljudi oko Vas upućuju na to da Vam taj način do sada nije donosio dobrog. Naravno da se od Vas ne može, a i ne treba, očekivati sušta suprotnost, da budete ravnodušni ili ekstremno mirni kada se ovakve stvari dešavaju, ali da bi Vam neki novi umereni, izbalansirani načini, promena perspektive i načina gledanja na problem bile od velike pomoći. Ako trenutno ne možete da idete na psihoterapiju, savetujem Vam knjigu Četiri sporazuma koju je napisao Don Miguel Rouiz, mislim da bi mogla da Vam bude od velike pomoći, jer se bavi, baš ovom tematikom.

  • Poštovani Dr Jovaševuću,

Kako se čovek može izboriti u sadašnjem vremenu i datoj situaciji sa besom, koji se očito nakupilo u svima nama? Ljudi su dosta kivni i besni što zbog Korone, što zbog manipulacija koje im se serviraju od strane političara, kriznog štaba i medija. Ako se na to dodaju i lični problemi u vidu egzistencije i posla ljudi postaju tempirane bombe, gde ih i sitnice mogu dovesti do izliva velike količine besa. Tu nege i sebe uvršćavam.  Hvala

Poštovani,

U ovako teškim vremenima jako je bitno čuti rečenicu „nisi sam(a)“. Drugim rečima, Vaš sistem podrške, koji se gradi, a ne nastaje sam od sebe je izuzetno bitan. Pokušajte da se držite ljudi koji umeju da Vas saslušaju, da saosete i da Vas ne osuđuju. Verujem da tako nekoga imate ili da ste imali u životu. Budite dobri prema sebi, jer šta god da se dešava spolja nije vredno da se pre svega ophodite loše prema sebi, a bes doprinosi tome. Sve što se dešava spolja je jedna nepromenjiva činjenica, ali koja izuzetno zvisi od tog kako mi reagujemo na nju, što se na kraju svodi na našu ličnu odgovornost i izbor. Pokušajte da svoj san i spavanje dovedete u red, jer bi Vam to bilo od velike pomoći da u tim teškim trenucima na dnevnom nivou budete u što boljoj energiji i stanju da biste mogli kognitivno da obradite to što Vam se dešava. pokušajte da se fokusirate na sve stvari koje trenutno možete da urade, ba mile one na prvi pogled male ili sitne, umesto da konstanatn fokus bude na stvarima koje su van Vaše moći. Pokušajte da vežbate makar 15 minuta dnevno, jer bi to moglo da smanji količinu kortizola u krvi koji je direktno odgovoran kada je bes u pitanju. Setite se perioda u životu kada ste bili u određenoj rutini i pokušajte da vodeći se tim sećanjem napravite danas delić toga u svojoj svakodnevnici. Svakako, ako u bilo kom trenutko osetite da ništa od ovoga ne možete sami, nemojte gubiti vreme, obratite se za stručnu pomoć.

  • Kako otpočeti proceduru lečenja graničnog poremećaja ličnosti bez terapeuta? Korisni saveti za paranoju i slične odlike BPD-a? (Veze i odnosi sa ljudima)

Poštovanje.

Antisocijalni, narcisoidni i granični poremećaj ličnosti spadaju zajedno u jednu grupu koju nazivamo klaste B ili klaster „dramatica“. Karakterišu ga emotivna nestabilnost, promene raspoloženja, snižena empatija, povremeni osećaj praznine i velika usmerenost na sebe i potreba da se rade ekstremne stvari da bi se osetila neka emocija, a često se sreće i pasivna agresija.

Moj odgovor na Vaše pitanje je da nikako ne pribegavate lečenju ovog poremećaja na svoju ruku bez pomoći stručnog lica. Prvo je postaviti dijagnozu, zatim odrediti adekvatnu medikamentoznu terapiju, kao i adekvatnu preporuku za psihoterapiju. Morate biti spremni na dugotrajan proces i dosta strpljenja. Na psihoterapiji bi trebali da ovladate veštinama koje bi mogle da Vam budu od pomoći u Vašoj svakodnevnici, kao i što bolju introspekciju i eksploraciju Vašeg problema. Pišite mi na mom sajtu www.markojovasevic.rs i mogu Vam poslati moj ebook u kome se nalazi dnevnik evidencija napada panike i nelagodnosti koji Vam može biti od trenutne pomoći, ali svakako sve to spada u dodatne ispomoći, prvenstveno je bitno da se obratite psihijatru.

  • Poštovani, odrastao sam u ogromnoj porodici, družim se sa mnogo ljudi, nikada nisam imao pritisak kada sam u kontaktu sa ljudima, već sam sam inicirao i organizovao druženja, putovanja, izlaske i smatrao sam sebe izuzetno socijalizovanom osobom i to me je ispunjavalo. Od kad je počela korona, počeo je i rad od kuće, sve manje druženja jer je u početku sve bilo rigoroznije nego sad, karantin, vanredna situacija i mere koje su dovele do toga da se vreme uglavnom provodim za računarom dok radim, sa društvom nakon posla kad smo igrali igrice i uveče kasno spavanje. Kada se koliko toliko situacija vratila u neko stanje koje je nama prirodnije, ja sam se nekako povukao u sebe, odjednom nemam razumevanja za toliko ljudi, da gostim ljude, da se viđam sa ljudima, a to su sve prijatelji koje znam 20 i više godina, i kada smo u društvu, ja sam po strani i nisam jednostavno, ono što sam bio pre izolacije i korone. Moje pitanje glasi, da li ću moći da se vratim na onaj nivo slobode kao i pre korone? Nikola

Pozdrav Nikola.

Korona je svima nama nešto novo I svi zaista u hodu učimo I izvlačimo neke zaključke kada su psihološki efekti pandemije u pitanju. Jedno istraživanje sa univerziteta Oksford je pokazalo da svaka navika, bilo dobra ili loša, da bi se ugradila u naš sistem navika mora da bude (nekada i na silu) uterana u nas i naš mentalni sklop. Pandemija traje već godinu dana, tih 66 dana je davno prošlo, i ovo je hteli mi to da priznamo ili ne, postalo naša nova navika. Isti je princip i kada želimo neku naviku da istisnemo iz našeg mentalnog sklopa i da njeno mesto zauzme neka druga. Sobzirom da pandemija još uvek nije gotova i da smo u nekoj fazi kada se nadamo da će vakcina dovesti sve ovo u red, još uvek ne možemo u potpunosti da se opustimo. Još uvek ne možemo da dopustimo sebi da se faza postpandemičnog oporavka odvije onako kako treba. Moj je savet Nikola, je da na ovo pokušamo da gledamo kao na fazu koja će proći, ali koja bi puno iskustva i preispitivanja mogla da nam donese. Mnoge će se naše paradigme promeniti, ali ćemo sve to bolje prihvatiti ako prihvatimo ovu fazu, umesto da je se plašimo samo iz razloga što trenutno nismo u mogućnosti da je objasnimo.

  • Kako se nositi sa stresom kada postoji realna mogućnost da izgubite posao i prihode za vreme pandemije?

Ovo je jedno od najčešćih i najopravdanijih pitanja koja su se javljala u proteklih godinu dana kod raznih psihoterapeuta. I da, lepo ste i napisali, ovaj strah nije iracionalan, već je u period pandemije izuzetno realan. Samo u aprilu prošle godine u SAD je 20 miliona ljudi izgubilo posao, a polovina ljudi koji su živeli u nekoj vrsti srednje klase je doživelo drastično smanjenje plate što je automatski imalo uticaj na kvalitet života.

Činjenica je da u ovom trenutku, ovaj strah ne trpite samo Vi, već trpimo svi, kolektivno, da ne kažem globalno. Želeo bih i kao lekar, i kao neko ko veruje u nauku, da izrazim veru da će vakcinacija uroditi plodom i da ćemo se svi do kraja godine vratiti u normalnije tokove života, što će nadam se usloviti da i ovaj globalni strah popusti. Strah koji je trajao godinu dana navodi nas na činjenicu da se moramo prilagodjavati, da moramo tražiti alternative kada je posao u pitanju, da moramo biti kreativniji, da bi bilo pametno prilagoditi svoj rad trenutnim potrebama i ograničiti dugoročne planove, sopstvene želje i htenja, jer oni su u ovakvim situacijama izmaštana stvar I kamen spoticanja. Razmislsite kako na dnevnom nivou možete ostvariti neki cilj I nešto stvoriti. Ne pridajite toliko vremena razmišljanju o tom strahu jer će vas tako uvući u začarani krug iz koga ćete se teško izvući u tom momentu, a umesto toga iskoristite to vreme da osvestite svu vašu kreativnost i sve Vaše talente kao preventive u nadi da će Vas gubitak posla u period pandemije ipak zaobići.

  • Moje pitanje je kako da se nosim sa svakondnevnom anksioznošću od koje patim od svoje 14 (sada imam 23). Ranije sam bila anksiozna zbog konkretnih stvari i REBT terapija je dosta pomogla, ali ne znam šta da radim kada sam anksiozna bez posebnog razloga. Pijem lekove, ali ne pomažu uvek. Hvala unapred

Pretpostavljam da je u Vašem slučaju pandemija stvorila efekat pojačavanja anksioznosti, pogotovo anksioznosti koju opisujete (koja nije konkretna). To što trenutno mislite da anksioznost dolazi bez nekog određenog razloga ne znači da nema svoj okidač negde u dubini i ne znači da se simptomi zaista javljaju bez razloga. Možda ih trenutno Vi ne primećujete onako kako ste ih nekada lakše primećivali . REBT zaista odlično pomaže kada su u pitanju iracionalna uverenja I kao što kažete imate dobro iskustvo, ali bi valjalo sa psihijatrom da revidirate medikamentoznu terapiju.

U ovom Vašem slučaju ja bih Vam predložio i vođenje dnevnika simptoma jer se na taj način mogu dobro evidentirati određene zakonitosti po kojima se ovaj Vaš simptom sada pojavljuje. Svakako ovo možete uraditi ponovo i sa psihoterapeutom na psihoterapiji i to Vam zaista i savetujem, ali Vam mogu ponuditi da mi pošaljete email koji se nalazi na mom sajtu, pa ću Vam proslediti jedan primerak moje elektronske knjige “Vodič kroz emocije” u kome se nalazi šablon jednog takvog dnevnika koji možete koristiti. Svakako za tumačenje dnevnika i evidenciju bi bilo bolje da se obratite stručnoj osobi.

  • Kako steći samopoštovanje, ako od malena nismo imali nikog ko bi nam to pokazao, samo naprotiv, ljude koji i sebe i druge kinje time da ništa nije dovoljno dobro i niko dovoljno dobar (jer su i oni tako učeni), i mi smo stalno kreirali situacije koje nam to pokazuju i zbog kojih još više upadamo u to nepoštovanje sebe? Sad, u toku pandemije, mi je sve ovo isplivalo i dovelo me do rečenice, da bih nekako podigla sebe iz besmisla u koje sam upala „uspeh je i što živiš, a ne moraš da živiš“ jer me proganja i osećaj neuspeha. Trenutno nemam novca za psihoterapiju, a imam i uvjerenje da ako za nešto nemam novca to mi ne treba, odnosno mogu i na drugi način doći do odgovora pa sam tako kreirala ovaj način. Interesantno mi je kako vidim kako kreacija radi, a ne mogu da kreiram više i bolje. Ili je i to samo uverenje? Hvala na celoj ideji i odgovoru.

​Samopoštovanje koje nije izgrađeno kroz role modele (uzore) u prošlosti, je moguće podići na viši nivo ali traži pre svega dobro razumevanje sopstvenog slučaja, strpljenje i konstantan trud. Bitna je i svest o tome da u određenim trenucima prepoznate svoje stanje smanjenog samopoštovanja i pokušate da postavite granice.

Pošto je nemanje granica ili slabo izgrađene granice jedan od glavnih razloga za gubitak samopoštovanja, onda je prvi savet upravo to, da se kroz asertivnu komunikaciju pokuša u svakom sledećem trenutku uspostaviti granica prema drugim osobama. Pošto ne poznajem Vašu prošlost i direktne uzročnike za Vaš problem posavetovao bih Vam i bolje upoznavanje sebe, introspekciju, kao i bolje upoznavanje svoje porodice i njenog samog funkcionisanja. Često je uzročnik gubitka samopoštovanja i smanjena tolerancija na kriticizam koji Vas okružuje, treba naučiti prihvatiti kritike. Probajte da kroz poštovanje drugih ljudi steknete uvid kako više poštovati sebe. Naravno, praštanje u ovom Vašem slučaju igra jednu od ključnih uloga.

Razmislite o psihoterapiji i iz nekog drugog ugla. Psihoterapija nije nužno skupa, cene variraju a Vama bi puno značila. Svakako tu su i psihoterapeuti u edukaciji, psihoterapeuti savetnici i pod supervizijom koji rade dosta jeftinije, a puni su entuzijazma i znanja, a željni iskustva.

  • Kako se lako uspavati i odagnati stotine misli koje vas zapljuskuju dok vam u stomaku leži očekivanje tela da potone u san?  Kako?!  Vrlo često mi se desi da legnem u normalno doba i da jednostavno sam sa sobom i svojim obavezama, idejama, mogućim scenarijima lutam satima budan 100%! ( vlasnik sam privatne firme pogođene Covid om, biznis je na ivici a imamo 38 zaposlenih, imamo dvoje sjajne dece i gomilu odloženih plaćanja koja polako dolaze na naplatu… a posao i dalje stoji. Zaposleni se bune zbog niske plate i polako odlaze… Deca u školi željna pažnje… Prijatelji i rodbina jednostavno ne postoje za nas.) Ovo pitam jer pored svega navedenog nedostatak sna mi kida poslednje niti koje me drže u jednom komadu. Hvala!

Činjenica je da u ovom trenutku, ovaj strah ne trpite samo Vi, već trpimo svi, kolektivno, da ne kažem globalno. Želeo bih i kao lekar, i kao neko ko veruje u nauku, da izrazim veru da će vakcinacija uroditi plodom i da ćemo se svi do kraja godine vratiti u normalnije tokove života, što će nadam se usloviti da i ovaj globalni strah popusti. Strah koji je trajao godinu dana navodi nas na činjenicu da se moramo prilagodjavati, da moramo tražiti alternative kada je posao u pitanju, da moramo biti kreativniji, da bi bilo pametno prilagoditi svoj rad trenutnim potrebama i ograničiti dugoročne planove, sopstvene želje i htenja, jer oni su u ovakvim situacijama izmaštana stvar i kamen spoticanja. Razmislsite kako na dnevnom nivou možete ostvariti neki cilj i nešto stvoriti. Ne pridajite toliko vremena razmišljanju o tom strahu jer će vas tako uvući u začarani krug iz koga ćete se teško izvući u tom momentu, a umesto toga iskoristite to vreme da osvestite svu vašu kreativnost i sve Vaše talente i pokušajte proaktivno da pristupite svim ovim novim problemima, korak po korak, dan po dan.

Što se tiče spavanja i hiperanalitičkog uma sa kojim imate problema, a zbog koga imate problem da utonete u san, predlažem nekoliko saveta. Pre svega da pripreme za spavanje počnete na vreme, maker dva sata pre spavanja. Večera ne bi trebala da bude posle 20h. Posle večere ugasite sve mobilne telephone i lap topove i nemojte ih paliti do ujutru. Iskoristite sat vremena pred spavanje da popričate sa članovima porodice. Kada legnete u krevet savetujem Vam jednu tehniku koja se pokazala u praksi kao jako delotvorna.

Najveću grešku koju pravimo kada ne možemo da zaspimo zbog hiperanalitičkog uma je taj što se nerviramo i svađamo sa tim mislima. Mi u tim trenucima razmišljamo koliko nas to trenutno muči, kako nas sutra čeka naporan dan, a nećemo se naspavati … I onda terame sebe da spavamo. Probajte obrnuto, da terate sebe da ostanete budni! Znam da Vam zvuči paradoksalno, kao što i jeste, ali ume da bude delotvorno. Sigurno Vam se nekada desilo da ležite na kauču, gledate film i u jednom trenutku Vam se prispi iako je film dobar i napet. U tom trenutku Vi pokušavate da naterate sebe da ostanete budni, ali ne uspete u tome i zaspite na pola filma. Zašto? Zato što ste terali sebe da ostanete budni. Princip je isti po kom funkcioniše ova tehnika, tako da se nadam da ćete je uspešno izvesti i da će Vam pomoći.

  • Poštovani,  Imam 29 god. I još uvek imam onu dečiju nestrpljivost. Ako treba nešto da se uradi, ja to moram sada i odmah. Nemam kontrolu u odlaganju i čekanju neke situacije. Prost primer. Ako sam video da mi je supruga kupila poklon za novu godinu 20 dana pred 31. januar, imam toliku potrebu da saznam sta je, da sam spreman da istražujem i zapitkujem konstantno….Prestanem da se interesujem tek kad zaboravim na to. Sledeći primer je taj da kada čitam neku knjigu i naiđem na deo koji mi je dosadan, ostavim knjigu, zaboravim na nju, i mnogo puta uzmem drugu da čitam….ima još sličnih situacija…tipa ranije kada sam studirao, pa javljao se prvi na ispitima za propitivanje itd itd…Znam da se strpljenje uči godinama, ali ja ne znam kako ni odakle da počnem…Da li možda imate neki savet? Unapred hvala.

Postoji puno profesionalnih tehnika I mogućnosti da prevaziđete problem nestrpljenja i najbolje je da to uradite sa nekim ko je stručan. To ne obuhvata samo bihejvioralne tehnike već i pronalaženje okidača i korena problema koji opisujete, a koji Vam narušava kvalitet života.

Jedna tehnika koju možete pokušati sami da uradite je da napravite dugačku listu stvari koje volite da radite u slobodno vreme. Tu mogu biti određene stvari koje provereno znate da volite da radite, kao i neke stvari koje biste voleli da probate jer niste nikada do sada probali ili ste poslednji put probali nekada davno. Pošto ste pomenuli da Vam se focus promeni kada “zaboravite na to”, svesnost ove liste, koja bi trebala da Vam bude uvek na dohvat ruke će Vam pomoći da ranije u odnosu na pre, čim prepoznate svoju nestrpljivost prebacite focus na neku aktivnost sa spiska.

  • Potrebna mi je pomoć u izboru psihoterapeuta. Naime, većina je sada online što mi uopste ne odgovara, potreban mi je neposredan kontakt. Neko čija je oblast rada depresija, anksiozni napadi.. Ako ne možete po imenu da preporučite, dosta bi mi značili saveti kako da sama izaberem nekoga ko mi odgovara. Hvala!

U izboru psihoterapeuta je jako bitno da nakon prve seanse već osetite ta li sa njim imate dobru energiju i kontakt ili ne. Da razmislite da lip red tim terapeutom imate svo poverenje i slobodu da se otvorite i da li osećate da bi on mogao da Vam bude podrška. Nije ništa strašno ako ljudi menjaju terapeute i pokušavaju da sistemom eliminacije pokušavaju da nađu pravog. Informišite se na internetu o psihoterapijskim pravcima, pa ako Vam se neki posebno svidi ili se prepoznate u njemu, možete pronaći terapeuta iz tog terapijskog modaliteta.

Mene možete kontaktirati preko mog web sajta www.markojovasevic.rs pa Vam mogu preporučiti nekoga za koga znam da trenutno prima pacijente uživo.

  • Loše sam, nesrećna. Gde god se osvrnem nedaće. Sinovi me najstrašnije vređaju i otimaju novac, prijatelji gladni bez podrške. Putovanje od naselja Galenika do sledeće stanice traje i traje, za to vreme se sva gasna isparenja koji ispuštaju vozila stusti na naselje koji je ionako preterano zagađeno. Na trgu u naselju još uvek nešto što bi trebalo da je ukras/jelka/na ogromnoj betoniranoj žardinjeri, koja bi trebalo da je puna cveća. Kako je došlo do toga da o regulaciji saobraćaja, o životnoj sredini, o dobrobiti građana o svemu važnom odlučuju neznalice, nemoralni, dunsteri koji odluke potpisuju udovima a njima izgleda i razmišljaju. Molim psihoterapeuta da mi odgovori sta da uradim da se osećam bolje? Možda da odem, ili oni da odu ili…….

Razumem i saosećam sa Vašom trenutnom situacijom. Baš namerno i pišem trenutnom iz razloga što život konstantno teče i konstantno se menja, na nama je da pratimo te promene i da im se prilagođavamo.

Pokušajte da što manje partite medije, pogotovo one koji Vas čine da se osećate neprijatno. Na moment pokušajte da se konektujete sa periodom kada Vam je bilo bolje I kada su stvari izgledale bolje i optimističnije i razmislite, odgovorite sebi na pitanje, šta sam to tada radial drugačije? Kako i da li to mogu da primenim i danas? Pokušajte da budete podrška Vašim prijateljima koji nemaju podrške, na taj način ćete im pomoći da se malko bolje osećaju, to Vam može stvoriti osećaj ispunjenja I pozitivne energije, jer pomoći drugima zna da bude lekovito. Obratite se psihologu u Domu zdravlja ili potražite neke od centara koji Vam mogu ponuditi besplatno psihološko savetovalište. Moj preporuka je da nekako dođete do knjiga Viktora Frankla koje mogu biti velika uteha i energija u situaciji u kojoj se nalazite, a koju ste opisali u poruci.

  • Poštovani, da li su anksioznost, kao i napadi panike posledica bolesti nervnog sistema ili npr. poremećenog rada hipofize, ili to nazovimo stanje, ima isključivo vezu sa mislima i našom podsvesti?

Poštovanje, Anksioznost se ne može gledati totalno podvojena od drugih simptoma. Postoji nekoliko varijanti i ugla posmatranja kako možemo gledati na anksioznost. Ako isključimo sve fiziološke, tj. patofiziološke razloge nastanka simptoma (to radi lekar tako što obavi detaljne preglede) onda možemo pričati o anksioznosti, koja nekada može dolaziti iz našeg svesnog dela, može biti iracionalna, a može biti i iz podsvesti, tj. ukorenjena zbog iskustava iz prošlosti. Takođe, anksioznost može da postoji i u situacijama kada osoba zaista ima određeni patofiziološki problem, tada praktično ima strah od nečega što joj je poznato da zaista ima kao dijagnozu ili simptom (problem sa štitnom žlezdom, hipofizom … bilo koja druga bolest …)

 

close
Psihološko savetovalište na portalu Danasa: Vi pitate, Marko Jovašević odgovara 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.