Radosavljević: Tegobe nakon preležane infekcije mogu trajati i nekoliko meseci

Opravak, kaže, ide „gore-dole“, a tegobe koje se javljaju su – umor, glavobolja, zadihanost, zamaranje, ali i povišeni pritisak i holesterol, ubrzani rad srca, navela je pulmološkinja Tatjana Radosavljević za N1.

Ona savetuje da ljudi koji su preležali kovid u oktobru, novembru, decembru ne moraju da žure sa vakcinom, jer uglavnom svi imaju antitela i kod njih sam proces izlečenja nije završen. Navodi da sa vežbama ne treba početi pre nego što se navrši šest nedelja od preležane bolesti, a savetuje i upotrebu pojedinih prirodnih proizvoda.

Istakla je da se primetilo kod nas i u svetu, posle prvog talasa, da pacijenti koji su završili sa akutnom fazom infekcije, imaju tegobe koje mogu trajati i nekoliko meseci.

Ona ocenjuje da će se medicina uskoro deliti na onu pre i posle kovida.

„Pre kovida, nalaz kad imamo povišeni D-dimer nam je, lekarima, ukazivao da postoji tromb… U slučaju kovida, tromba najčešće nema, osim kod najtežih pacijenata, ali povišene vrednosti se održavaju. Ono što je najnovije saznanje jeste da se radi o jednoj vrsti koagulopatije, odnosno jednom poremećaju koagulacije. Visok D-dimer ukazuje da postoji veća mogućnost da pacijent dobije tromb, zato je važno lečiti dovoljno dugo te pacijente – da li injekcijama, aspirinom, ili nekim od jačih lekova za razbijanje tromba – to zavisi od lekara…“, navela je Radosavljević.

Jako nam je tu važan vitamin B, koji hrani nerve, ali prirodni izvori (u kvascu), ne u tabletama, dodala je ona.

Pluća koja su imala obostranu upalu se polako i s vremenom oporavljaju, ali taj oporavak ide dugo, navodi doktorka.

„Ono što ja savetujem pacijentima koji imaju promene na skeneru, a što se u kovid ambulantama ponekad tumači kao nova upala pluća a radi se o ostacima upale pluća, su određene vežbe disanja. Na našem tržištu pojavili su se korisni aparati koji su korišćeni u pulmologiji, kojima se šire pluća više desetina puta dnevno, čime dolazi više krvi u pluća“, kaže pulmološkinja, objašnjavajući da sveža krva dovodi do ozdravljivanja.

Doktorka kaže da se, nakon akutne faze, prati krvna slika, D-dimer i CRP na nedelju dana, a kasnije se taj razmak povećava. Važno je da pacijent bude u kontaktu sa lekarom i da mu prenosi koje ima tegobe, dodala je. Od aprila, kako je rekla, imala je stotinak takvih pacijenata, i uglavnom su se tegobe lečile ambulantno.

Po teorijama koje su aktuelne, u osnovi produženog kovida je to što se u tankom crevu zadržavaju čestice virusa i odatle kreće autoimuni odgovor organitma – kada naše ćelije počinju da napadaju sopstvena tkiva, kaže doktorka. Zbog toga savetuje da pacijenti koji su preležali kovid koriste probiotik i to dosta dugo.

Savetuje i kardiološki pregled, naročito onih koji su trenirali. Minimum šest nedelja ne bi trebalo da se započne sa tim težim vežbama, a šetnja može, ističe doktorka.

Obavezna je UZ kontrola kod kardiologa, jer ponekad slika podseća na onu koju ostavi koksaki, pa jedan broj ljudi dobije ubrzan srčani rad i povišen krvni pritisak koji ranije nisu imali, čak i povišenje holesterola, prenosi svoja iskustva doktorka.

Po simptomima postkovida koji se mogu javiti, čini se da nema razlike da li je bio lak ili teži oblik kovida, kaže.

Još se ne zna, još se ispituje šta to čini da jedan član porodice oboli od težeg oblika a drugi ne, još uvek se ne zna i istražuje i to je specifičnost kovida, ističe doktorka. Kod većine drugih mikroorganizama, dodaje, mogli ste da predvidete da li će ići bolje ili gore, ali sa kovidom to ne možete da predvideti.

Govoreći o antitelima, kaže da ne postoje naučno potvrđene činjenice, a da na osnovu njenog iskustva sa pacijentima može da kaže da antitela nastaju i nestaju zavisno od samog organizama.

Doktorka kaže da u osnovi nisu važna antitela, već „ćelije pamtilice“ koje pamte susret sa kovidom, kao i citotoksične ćelije, tzv. ubice virusa – one su te koje nose imunitet, ali dodaje – nemamo komercijalnu metodu da dokažemo koliko su one prisutne.

Preporučuje i primenu starih, narodnih sazanja. Dosta dobro se pokazuju kozji proizvodi, u našem narodu vekovima se znalo da je to dobro za pluća, a pre nekoliko godina su američke studije dokazale upravo isto to, kaže doktorka, koja i dodaje: „Ako to važi za tuberkulozu, ne može da smeta pacijentima koji boluju od kovida. Druga preporuka je kvasac zbog vitamina B, med, matični mleč i slično“, navela je.

Navela je primer pacijenta koji je relativno brzo posle kovida išao na fudbal. Ako ste preležali kovid u decembru, ne možete na fudbal pre maja, juna, to ne sme da se radi svom organizmu, ističe doktorka.