Na pitanje novinara Danasa zašto je promenjen predlog NPS da kombinovani test na maloj maturi nosi 20 bodova, Lužanin je kao jedan od razloga navela to što nastavnici nemaju mnogo iskustva u pripremanju učenika za taj test, jer se prvi put polagao prošle godine. Sem toga, ovaj test sadrži sva zatvorena pitanja („na zaokruživanje“) pa je mogućnost da se prepisuje mnogo veća nego u testovima sa otvorenim pitanjima gde se traži postupak ili da učenik upiše odgovor. Lužanin je rekla i da je analiza Ministarstva pokazala da postoji korelacija između zaključnih ocena u šestom, sedmom i osmom razredu i rezultata koje đaci postižu na maloj maturi, zbog čega su ona i ministar prosvete Srđan Verbić „smogli snage da promene mišljenje“ i da pokažu više poverenja u nastavničko ocenjivanje.

– Tačno je da su ocene u osnovnoj školi precenjene, ali su nama najveći problem vukovci koje bez završnog ispita ne bismo mogli da rangiramo. U prošloj generaciji osmaka bilo je 9.500 nosilaca Vukove diplome i još oko 1.000 učenika sa svim peticama. Da nije mature, ne bismo znali kako da ih rasporedimo ako bi želeli da upišu istu školu, kaže Lužanin.

Na pitanje novinara Danasa da li je vukovce i đake sa poklonjenim petica Ministarstvo nagradilo tako što je povećalo uticaj broja poena po osnovu uspeha iz osnovne škole, Lužanin odgovara odrično.

– Jedan tačan zadatak na testu završnog ispita anulira jednu poklonjenu ocenu. Jer jedna poklonjena ocena u bilo kom razredu povećava zbir po osnovu uspeha za 0,4 poena, a jedan tačan zadatak vredi 0,5 bodova. Mislimo da je to dovoljna korekcija, kaže Lužanin. Članovi NPS gotovo bez rasprave su prihvatili obrazloženja pomoćnice ministra, ne dovodeći u pitanje čak ni to što su pre samo dva i po meseca imali drugačije viđenje bodovanja male mature.