Foto: Pixabay / ulleo

I iako će ga istorija pamtiti kao arhitektu referenduma koji je doveo do Bregzita, Kameron je tokom svog mandata uradio i još nešto što će vreme možda takođe prepoznati kao značajno – naložio je u julu 2014. godine ekonomisti Džimu O’Nilu da sa timom stručnjaka uradi detaljnu analizu problema otpornosti na antibiotike i predloži konkretna rešenja.

Odgovore do kojih je došao zaprepastili su svet. Antimikrobna rezistencija (AMR), ukoliko se ne preduzmu nikakvi koraci, će do 2050. godine biti odgovorna za 10 miliona smrti godišnje. Konteksta radi, to je skoro dva miliona ljudi više nego što danas umre od kancera.

Loša vest je da je u Srbiji zabeležen visok nivo rezistencije kod svih ispitivanih bakterija. Dobra vest je da se aktivno radi na rešavanju ovog problema.

Antimikrobna rezistencija nastaje kada se mikroorganizmi poput bakterija menjaju usled izloženosti antimikrobnim lekovima, u prvom redu antibioticima. Posledica toga je da antibiotici postaju neefikasni što otvara niz zdravstvenih problema za koje smo verovali da su prevaziđeni.

Bez efikasnih antibiotika medicinske procedure poput transpalntacije organa, hemoterapije, carski rez ili zamena kuka postaće visoko rizične. Takođe, rezistentnost značajno komplikuje lečenje tuberkuloze, malarije, HIV-a i niza drugih bolesti.

Antimikrobna rezistentnost se stvara prirodno, kroz genetske promene, ali zloupotreba antibiotika značajno ubrzava ovaj proces. Idealan scenario za razvoj rezistentnosti je korišćenje antbiotika kod bolest koje se ne leče njima, poput prehlada i gripa.

Takođe, otpornost nastaje i prilikom korišćenja antibiotika kod životinja, bilo kao prevenciju bolesti, bilo kako bi životinje rasle. Mikrobi otporni na antibiotike mogu se naći u ljudima, životinjama, hrani ali i vodi, tlu i vazduhu. Mogu se prenositi između ljudi, ljudi i životinja i putem unosa hrane.

Pojava otpornosti na antibiotike nije zaobišla nijednu svetsku zemlju, pa ni Srbiju. Ipak, sudeći prema informacijama koje smo dobili od Ministarstva zdravlja, stanje u Srbiji se rapidno popravlja kada je smanjenje zloupotrebe antibiotika u pitanju.

Ministarstvo već tri godine sprovodi opsežnu kampanju usmerenu na subijanju antimikrobne rezistencije i promocije racionalne upotrebe antibiotika. I napori su, kako navode, počeli da daju rezulate.

Kada je kampanja počela, potrošnja antibiotika u Srbiji iznosila je 36,5 DDD na 1.000 stanovnika (merna jedinica za potrošnju lekova, označava koliko je pacijenata dobilo recept za antibiotike u toku jednog dana).

Taj broj se 2017. godine smanjio na 24,53 DDD na 1.000 stanovnika. Uspeh na koji su u ministarstvu posebno ponosni je u oblasti pedijatrije gde je stopa prpisanih antibiotika od 2014. do 2017. smanjena za 12 odsto.

Taj pomak je ostavaren nizom aktivnosti koje podrazumevaju edukaciju zdravstvenih radnika raznih specijalnosti i nivoa zdravstvene zaštite, farmaceuta i drugog medicinskog osoblja, kao i edukaciji za studente medicine i farmacije.

Kako navode iz Ministarstva, u trogodišnjem periodu održano je 35 edukativnih seminara kojima je pristustvovalo 7.000 zdravstvenih radnika. Aktivnosti nisu bile sprovođene samo unutar zdravstvenog sistema. Sprovedena je i medijska kampanja tokom 2017. godine tokom koje je emitovano više od 450 medijskih objava, a realizovana je i kampanja sa 40 bilborda i 45 osvetljenih reklama u 24 grada Srbije.

Sve ove aktivnosti osmislila je i realizovala Posebna radna grupa za racionalnu upotrebu antibiotika. Članica ove radne grupe Milica Bajčetić, klinička farmakološkinja i profesorka Medicinskom fakultetu u Beogradu, kaže za Danas.rs da do rezistentnosti dolazi usred nepotrebnog kontakta bakterija koje žive u našem telu sa antibioticima.

„Samolečenje, nepotrebna upotreba antibiotika u terapiji virusnih infekcija, korišćenje kozmetičkih proizvoda i kućne hemije koje sarže antimikrobne supstance i unošenje antibiotika kroz hranu (mleko, meso, itd) faktori su rizika za nastanak rezistencije na postojeće antibiotike”, kaže dr Bajčetić.

Ona dodaje da bakterije mogu razviti otpornost na sve postojeće antibiotike. Najveći problem je, naglašava, kada se otpornost razvije prema takozvanim rezervnim antibioticima – poslednjoj liniji odbrane.

”Uprkos značajno većim sredstvima koje američka vlada izdvaja od 2011. za razvoj antibiotika do danas nema nijedne nove klase lekova. Trenutno na tržištu postoji oko desetak lekova koji zahvaljujući određenim strukturnim modifikacijama već poznatih antibiotika predstavljaju alternativu za određene bakterijske rezistentne sojeve. Osim antibiotika, na tržistu postoje i vakcine protiv određenih bakterija. Kod nas u obaveznom kalendaru vakcinacija nalazi se vakcina koja štiti decu od najčešćih komplikacija izazvanih pneumokokom, a to su upale uha i pluća, meningitisa, sepse i bronhitisa. Osim toga, ova infekcija može biti veoma opasna i za starije osobe te bi bilo dobro i njih vakcinisati blagovremeno”, ističe Milica Bajčetić.

I pored vidljivih pomaka u borbi protiv rezistencije, iz Ministarstva zdravlja poručuju da je njen nivo i dalje visok kod svih ispitivanih vrsta bakterija. Takođe, i uz smanjenje potrošnje antibiotika i dalje smo u ovoj kategoriji visoko rangirani među evropskim zemljama. Potrebno je još rada kako se ne bismo našli u „mračnom dobu medicine“.