Kako je navela odgovaravši na pitanja građana na Fejsbuk stranici Danasa u okviru rubrike Intervju na mreži, svako takvo „presuđivanje” u medijima, pre donošenja pravnosnažne sudske odluke, može se smatrati kršenjem pretpostavke nevinosti.

Ona je istakla i da ne postoji zakonska obaveza da medij bude registrovan u Registru medija.

„Međutim, neregistrovani mediji ne mogu da konkurišu na projektima koje raspisuju organi javne vlasti, niti im ti organi mogu dodeljivati bilo koju drugu vrstu državne pomoći, a ne mogu se ni oglašavati u tim medijima“, rekla je ona.

Jedno od pitanja odnosilo se i na podnošenje tužbi za naknadu štete zbog neistinitih informacija u medijima.

Savović je ukazala da se ona može podnositi protiv osnivača medija, odgovornog urednika i novinara – autora tih informacija, a od tužioca zavisi, dodala je, da li će tužbom biti obuhvaćena sva tri lica ili samo neko od njih.

A kada tuženi (tj. dužnik) ne želi dobrovoljno da postupi po pravnosnažnoj presudi – isplati novčani iznos ili ispuni drugu obavezu (npr. objavi presudu u mediju) u roku koji mu je sud ostavio za dobrovoljno izvršenje, istakla je Savović, poverilac može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja.

„Predlog za izvršenje podnosi se nadležnom sudu, koji će zatim doneti odluku o izvršenju. Sam postupak izvršenja, po pravilu, sprovodi javni izvršitelj, a u zakonom propisanim izuzecima to čini sud“, objasila je Savović.

Povezani tekstovi