Foto: Pixabay/Serendipityna

Ekspanzija snimanja i izbacivanja selfija traje nekoliko godina, za šta filozofkinja Ivana Stojanović Prelević kaže da su mediji postali „produženo oko“ u eri tehnologija, a istraživanja da je situacija ozbiljna, jer zbog snimka ili slike ljudi ginu.

Reč selfi u Oksfordski rečnik ušla je 2013, pa postala i reč godine, telefon i kamera obavezan alat, a selfiji reklama na društvenim mrežama – i poznatim i “običnim” ljudima, prenose Južne vesti.

Prelevićeva selfi objašnjava kao samopredstavljanje, odnosno atraktivan, najbrži, ali i najlakši način predstavljanja drugima, koje su ljudima omogućile društvene mreže.

To je ono što privlači mlade ljude, ali i poznate ličnosti – kaže Prelevićeva.

Na prvu loptu, selfi – manijaci prvo budu optuženi za narcizam, a istraživanje koje je preneo BBC potvrđuje da su narcisi obično aktivniji na društvenim mrežama, a kačenje selfija povezuje se sa preteranim samoljubljem.

Žene su obično manje sklone narcizmu od muškaraca, iako kače više selfija – kaže istraživanje.

Američka psihološkinja Džin Tvenge napomenula je da je narcizam u proteklih nekoliko dekada dostigao istu stopu kao i gojaznost.

Šta je važnije, biti negde ili snimiti?

Foto: Pixabay/Free-Photos

Pored selfija, jedna od novih moda svakako su besomučna snimanja koncerata, svakakvih događaja, pa čak i banalnih svakodnevnih aktivnosti. Dok su snimanja u pozorištu po bontonu zabranjena, muzički koncerti gotovo da ne prolaze bez mobilnih telefona u rukama.

Ja to prosto ne razumem. Ja pripadam generaciji 80-ih i veoma kasno sam prvi put koristila mobilni telefon. Nikako mi nije jasno kako neko može da snima koncert i istovremeno uživa u njemu. Naravno, mislim ako to traje veći deo koncerta prosto je nemoguće „slušati“, već ga ljudi kod kuće preslušavaju. Potreba da se sve zabeleži nije novina, postoji od kada je čovek počeo da piše. Savremeno doba i dostupnost tehnologije omogućila je ljudima da koriste medije kao „produženo oko“ – objašnjava Prelevićeva.

U ekscesnim situacijama, tučama ili protestima, ljudi se prvo hvataju za – mobilni telefon i uključuju kameru. Tokom nedavnog upada demonstranata u zgradu RTS, bilo je više onih koji su snimali nego koji nisu, čak iako im je u nekim trenucima bila ugrožena bezbednost.

Danas svi imaju telefone i ljudi pomoću njih komuniciraju. Danas je era vizuelne komunikacije i čovek sve što može da pokaže slikom pokušava da dokaže ili prenese nekom. Slika deluje ubedljivije i verodostojnije – navodi Prelevićeva.

Međutim, ne misli da je ljudima postalo važnije ono što su snimili nego ono što su doživeli.

Naravno da nije bitnije. Ipak, ono što smo snimili je deo našeg iskustva i doživljaja. Snimak nekog bitnog trenutka i događaja može biti od neprocenjive emocionalne vrednosti za mnoge ljude – naglašava Prelevićeva.

Ipak, da sa selfijima i snimanjima treba biti oprezniji, ne pokazuje samo tragedija tinejdžerke u Nišu, već i podaci da je nekoliko stotina ljudi poginulo tokom poslednjih godina snimajući materijal za društvene mreže i lajkove.

Povezani tekstovi