Toplane ne stižu da prate rast cene gasa: Zato Beogradske elektrane beleže sve veći minus i šta je rešenje?

Na prvi pogled moglo bi se reći da je to znatno bolji rezultat u odnosu na 2024. godinu, kada je čak sedam od deset najvećih toplana poslovalo u minusu, a samo tri su ostvarile dobit.

Međutim, zbirni neto rezultat pokazuje drugačiju sliku – deset posmatranih toplana prošlu godinu završilo je sa ukupnim neto gubitkom od oko 1,6 milijarde dinara, dok je godinu ranije njihov zbirni neto gubitak iznosio oko 488 miliona dinara, što znači da je ukupni finansijski rezultat pogoršan za približno 1,1 milijardu dinara.

Razlog je, pre svega, veliki gubitak Beogradskih elektrana.

Kako su poslovale toplane u Srbiji prošle godine?

Pozitivan rezultat prošle godine ostvarile su Novosadska toplana, kao i toplane u Nišu, Subotici, Zrenjaninu, Čačku i Pančevu.

Novosadska toplana prošlu godinu završila je sa neto dobiti od oko 300 miliona dinara. Ipak, dobit je bila nešto manja nego 2024. godine, kada je iznosila oko 365 miliona dinara.

Toplana u Nišu napravila je veliki preokret u odnosu na 2024. godinu. Nakon što je 2024. završila sa neto gubitkom od oko 230 miliona dinara, prošle godine ostvarila je dobit od 159 miliona dinara.

Sledeća toplana koja je završila u plusu bila je toplana u Subotici, ali uz veliki pad dobiti u odnosu na prethodnu godinu. Neto dobit iznosila je oko 45,5 miliona dinara, dok je 2024. godine bila čak 1,9 milijardi dinara.

Toplana u Zrenjaninu nastavila je pozitivno poslovanje iz 2024. godine i uspela je da poveća dobit u 2025. godini. Prošle godine ostvarila je neto dobit od 29 miliona dinara, dok je godinu ranije dobit iznosila 21,5 miliona dinara.

„Grejanje Pančevo“ uspelo je da napravi veliki preokret i iz minusa pređe u plus. Dok je 2024. godine imalo neto gubitak od 8,2 miliona dinara, prošle godine završilo je poslovanje sa dobiti od čak 80 miliona dinara.

I „Grejanje Čačak“ takođe je uspelo da izađe iz minusa. Nakon što je 2024. godinu završilo sa gubitkom od 47 miliona dinara, prošle godine ostvarilo je neto dobit od 2,9 miliona dinara.

Četiri toplane prošle godine poslovale su sa gubitkom.

Najveći gubitak među posmatranim toplanama zabeležile su Beogradske elektrane, koje su prošlu godinu završile sa neto gubitkom od gotovo 1,5 milijardi dinara. Time je dodatno produbljen minus u odnosu na 2024. godinu, kada je gubitak iznosio oko 1,2 milijarde dinara.

„Energetika Kragujevac“ prošlu godinu završila je sa gubitkom od oko 713 miliona dinara, ali je rezultat bio bolji nego godinu ranije. U 2024. godini kragujevačka toplana imala je neto gubitak od oko 1,2 milijarde dinara.

Toplana u Novom Pazaru i prošle i 2024. godine poslovala je negativno, ali je uspela da smanji gubitak. Neto gubitak prošle godine iznosio je 40 miliona dinara, dok je godinu ranije bio 85 miliona dinara.

Toplana u Kraljevu takođe je završila godinu u minusu, ali je taj minus bio manji nego 2024. godine. Neto gubitak prošle godine iznosio je 1,5 miliona dinara, dok je godinu ranije bio 3,9 miliona dinara.

Kada se uporede rezultati deset najvećih toplana u Srbiji, vidi se da je prošle godine došlo do poboljšanja finansijskog poslovanja kod pojednih toplana, među kojima su one iz Niša, Zrenjanina, Pančeva i Čačka, dok su tri toplane, u Kragujevcu, Novom Pazaru i Kraljevu, čak uspele da smanje svoj neto gubitak.

I direktor Udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović ukazuje da su gubici sektora daljinskog grejanja u 2025. godini iznosili između 2,2 i 2,5 milijarde dinara, što jeste manje nego godinu ranije, kada su dostigli gotovo tri milijarde dinara.

Stojanović kaže da je, prema poslednjim podacima, 31 toplana u Srbiji prošlu godinu završila sa dobiti, dok su 23 poslovale sa gubitkom, što predstavlja izvesno poboljšanje u odnosu na 2024. godinu.

Međutim, Beogradske elektrane nastavljaju sve dublje da tonu u minus, kvareći neto rezultat sektora, i nalaze se na trećem mestu najvećih dužnika Srbijagasu. Pored beogradske toplane, na listi najvećih dužnika su i toplane u Jagodini, Novom Sadu i Valjevu.

Zašto su Beogradske elektrane u tolikom minusu i šta je rešenje?

Stojanović objašnjava za Danas da su dva uzroka gubitaka. Pre svega, ističe, visoke cene prirodnog gasa na svetskim berzama, koje ni posle energetske krize iz 2022. godine, kako navodi, nisu ispraćene odgovarajućim povećanjem cena grejanja.

Kako dodaje, od maja 2024. godine toplane su počele gas da nabavljaju po tržišnim uslovima, ukazujući da je u periodu od oktobra 2024. do marta 2025. godine cena ovog energenta porasla za 31 odsto.

Drugi veliki problem, prema njegovim rečima, jeste procedura određivanja cena toplotne energije, odnosno njihovo kasno odobravanje od strane lokalnih samouprava, koje su osnivači toplana.

Stojanović objašnjava da toplane, u skladu sa Uredbom o utvrđivanju metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom iz 2015. godine, zahtev za novu cenu podnose najkasnije do 1. septembra, pre početka grejne sezone.

Međutim, naš sagovornik ističe da u tom trenutku nije moguće pouzdano proceniti po kojoj će ceni gas biti nabavljan tokom zime.

„Kalkulacije se prave na osnovu procena, a tržišna cena gasa se kasnije često značajno promeni. Na primer, na kraju grejne sezone, 1. maja 2026. godine, gas na TTF berzi koštao je 45,87 evra po megavat-satu, dok je danas njegova cena 55,75 evra, što je povećanje od gotovo 21 odsto. Još veći je problem ako do ovako naglog skoka cena dođe tokom decembra, januara i februara, kada je najveća potrošnja. Ako tada ne dođe do korekcije cena, toplane veoma brzo ulaze u gubitke“, navodi Stojanović.

Iako propisi omogućavaju toplanama da tokom grejne sezone zatraže novu korekciju cene ukoliko cena energenta poraste za više od tri odsto, mnoge to ne čine, kaže Stojanović. Ukazuje da je jedna od retkih toplana koja to radila toplana u Nišu, dodajući da zbog toga ima pozitivan poslovni rezultat.

Na pitanje da li će Beogradske elektrane tražiti novo povećanje cene grejanja za narednu sezonu kako bi smanjilo minus, Stojanović kaže da za sada nema tu informaciju.

„Udruženje te podatke prikuplja neposredno pred početak grejne sezone. Propisi nalažu da se zahtev za korekciju cena podnese do 1. septembra“, podseća on.

Govoreći o mogućim rešenjima za toplane koje posluju sa gubicima, među kojima su i Beogradske elektrane, Stojanović podseća da je Evropska unija krajem aprila usvojila privremeni krizni okvir za državnu pomoć zbog poremećaja izazvanih krizom na Bliskom istoku.

Kako navodi, taj okvir omogućava državnu pomoć energetski intenzivnim potrošačima, među koje mogu biti svrstani i veći sistemi daljinskog grejanja, pa bi i to mogao biti jedan od načina da se ublaže finansijski problemi toplana.

Podsetimo, Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je nedavno da finansijska situacija Grada Beograda predstavlja potencijalni fiskalni rizik, zbog čega su angažovani eksterni konsultanti koji treba da utvrde stvarno stanje, ključne probleme i moguće obaveze u narednim godinama.

Pritisak na gradski budžet, pored troškova vezanih za GSP, stvaraju i Beogradske elektrane, posebno zbog energetskih izazova i potrebe da se obezbedi stabilno funkcionisanje sistema daljinskog grejanja.

Kakva je situacija ove godine sa toplanama u Srbiji, nakon skoka cena gasa?

Cena gasa na holandskoj TTF berzi skočila je od početka rata u Iranu, 28. februara do danas sa oko 30 na oko 56 evra po megavat-satu. U jednom trenutku dostigla je i 60 evra po megavat-satu, što je bilo povećanje cene od 100 odsto.

Stojanović ponavlja da je samo od kraja grejne sezone, 1. maja 2026. godine, gas na TTF berzi porastao sa oko 45 na oko 55 evra po megavat-satu, što je povećanje od gotovo 21 odsto.

Ocenjuje da je veoma teško prognozirati kako će toplane poslovati u narednom periodu, jer kretanje cena gasa u velikoj meri zavisi od geopolitičkih okolnosti.

„Videli smo da je nekoliko dana nakon početka sukoba između Izraela i Irana, 9. juna 2026. godine, cena gasa dostigla oko 60 evra po megavat-satu, a potom je ponovo oscilirala. Zbog takvih neizvesnosti veoma je teško predvideti kako će se tržište energenata kretati i kakvi će biti finansijski rezultati toplana“, zaključuje Stojanović.