Skrozza: Mediji se obrukali i ogrešili i o žrtve i o osumnjičenog

Skrozza je, ističući da govori u lično ime s obzirom da monitoring Saveta za štampu nije obuhvatio izveštavanje medija o toj temi, jer se radio do 31. decembra, a ovo je otkriveno u januaru, naglasila da su mediji tu „da zaštite žrtve i od sebe“.

Mi smo pre neki dan imali situaciji da imamo tekst u kome se navode podaci iz zdravstvenog kartona osumnjičenog, što je nedopustivo, a žrtve su prepuštene dvostrukoj viktimizaciji javnosti, ocenila je Skrozza na onlajn tribini Saveta za štampu.

Dnevni list Alo je najčešće je kršio Kodeks novinara Srbije – u proteklih šest meseci 928 puta, dok je novinarski kodeks osam dnevnih novina na teritoriji Srbije u proteklih šest meseci prekršilo sa 3.724 teksta.

Novinarke Tamara Skrozza i Vera Didanović su, na tribini „Koliko su mediji poštovali Kodeks novinara Srbije u 2020. godini“, istakle da se beleži pad prekršaja kada je reč o kršenju Kodeksa, ali da je opet reč o visokim brojevima.

Prema podacima koje je predstavila Skrozza, u proteklih šest meseci bilo je 265 tektova u kojima su prekršena prava maloletnika, a to su činili Alo, Večernje novosti i Kurir, a pre svega se odnosi na to da se otkriva identitet maloletnika.

Listovi Danas i Politika skoro da ne greše, naglasila je ona.

Kada je reč o broju sadržajim kojima se krši novinarski kodeks, radi se o 3.724 tekstova, a prednjači Alo sa 928, sledi Kurir sa 651, Novosti 627, Srpski telegraf 594 i Informer sa 509 tekstova.

Skrozza je rekla da godinama prati Informer i Srpski telegraf koji su nekada bili „šampioni“ u kršenju Kodeksa, sada ih imaju manje, ali ne bih rekla da su se popravili.

Srpski telegraf i Informer su, tokom izveštavanju o korona virusa i pandemiji, forsirali sagovornike čije su izjave opasne po javno zdravlje, dodala je ona.

List Blic, reklo bi se, popravio se po svim parametrima, ali što se mene tiče napravili su dva najozbiljnija incidenta u kršenju kodeksa, pre svega u slučaju pogibije dečaka (4) u Zemunu, ukazala je Skrozza.

Novinari su proganjali članove porodice, maltretirali ljude koji prolaze kroz tešku tragediju, istakla je ona i navela i drugi, sada aktuelan slučaj.

Blic na naslovnoj strani objavio mrežu vođa kriminalnih klanova i na jednoj od njih je prikazao čoveka koji nema veze sa tim grupama, a potpisan je kao vođa od kriminalnih klanova, upozorila je ona.

Didanović je ukazala da je dnevni list Alo najčešće kršio odredbe prilikom izveštavanju o tragedijama i krivičnim delima, niti je vodio računa o poštovanju pretpostavke nevinosti.

Te novine koriste pornografski sadržaj, rekla je ona i dodala da u slučaju Večernjih novosti kršenja kodeksa se tiču nepoštovanja pretpostavke nevinosti.

Danas je dobar primer poštovanja, propusti se događaju u nepropisnom označavanju komercijalnog sadržaja, rekla je Didanović i naglasila da nedostaje druga strana, vladajuća stranka, kao reakcija na određene događaje.

Kurir je drugi po broju kršenja kodeksa, ali treba reći da su odnosu na prošlu godinu smanjili kršenja za 40 odsto, rekla je ona.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković navela je da su im prošle godine podnete 163 žalbe, što je duplo više nego u 2019. godini.

Komisija je odlučivala u 118 žalbi, a u 16 slučajeva je ocenjeno da Kodeks nije prekršen, rekla je Novaković.

Petar Jeremić je naveo da je za Kurir radio interni monitoring i da se ne slažu brojevi kada je reč o kršenju Kodeksa.

Nama je u interesu da popravimo situaciju i smanjimo broj prekršaja. Ne sporimo da smo imali prekršaje Kodeksa novinara, ali po mom monitorngu mi smo daleko ispod drugih u ukupnom broju, rekao je Jeremić.