Foto: Pixabay/Lechenie-narkomanii

„Ažurirani ugovor stvara formalni mehanizam, ovlašćujući i Srbiju i Sjedinjene Države da izruče begunce koji su u drugoj zemlji optuženi ili osuđeni za vršenje ozbiljnih zločina, kako bi im bilo suđeno ili da bi služili kaznu. Ažurirani ugovor navodi da nacionalnost nije osnov za odbijanje ekstradicije. Ažurirani ugovor takođe dozvoljava odbijanje izručenja u slučajevima kada su krivična dela počinjena pre 1. januara 2005. godine, ukoliko nema dovoljno dokaza ili u slučaju da se prestup ne tretira kao zločin u obe zemlje.“

Ovim rečima su u Ambasadi za Radio Slobodna Evropa (RSE) prokomentarisali zakonski akt.

„Ovaj sporazum je unapređen kako bi omogućio Srbiji i Sjedinjenim Državama bolju borbu protiv međunarodnog kriminala, uključujući i terorizam, različite oblike nasilnih zločina, trgovinu drogom, trgovinu ljudima, sajber kriminal i pranje novca“, navodi se u pisanom odgovoru Ambasade SAD u Beogradu.

Ugovor je u američkom Senatu usvojen 26. jula 2018. godine, a poslanici Narodne skupštine Srbije ove sedmice raspravljaju o njemu.

Foto: N1

Dokument, koji su avgusta 2016. godine potpisali ministarka pravde Nela Kuburović i američki ambasador u Srbiji Kajl Skat, predviđa ekstradiciju državljana koji se terete za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora duža od godinu dana.

Sporazum je potpisan tokom posete bivšeg američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Beogradu. Bajden je tada izjavio da je reč o prvom takvom sporazumu potpisanom između dve države posle skoro 120 godina.

„Kao dugogodišnji partneri u sprovođenju zakona, američka vlada i Vlada Srbije su procenili da ugovor iz 1901. godine nije efikasan koliko moderni sporazumi u rešavanju najnovijih krivičnih pretnji. Ažurirani ugovor bi uspostavio moderne odnose po pitanju ekstradicije s obema zemljama, što će nam omogućiti da se uključimo u bližu i produktivniju suradnju u sprovođenju zakona”, pojašnjava se u odgovoru upućenom Radija Slobodna Evropa (RSE) iz Ambasade SAD u Beogradu.

Parlamentarci iz redova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u sredu nisu želeli da za RSE govore o ovom aktu. Gordana Čomić, poslanica opozicione Demokratske stranke koja bojkotuje rad Skupštine, kaže da je dobro što su definisani načini izručenja, ali napominje da je ekstradicija državljana dveju zemalja mogla da se sprovodi i na osnovu aktuelne Konvencije iz 1901. godine.

„Moj stav je da je to (izručenje, prim. RSE) moglo da se dogodi i do sada. Ako imate osnov za izručenje, ovaj ugovor vam ne treba. A ako nemate osnov za izručenje, ugovor vam neće pomoći. To je jedan vid dobre saradnje. Ja ne vidim da će biti loših posledica po Srbiju – naprotiv“, smatra Čomić.

Ugovor ne dozvoljava izručenje ukoliko se ono traži zbog političkog krivičnog dela. Prema Članu 4. tog dokumenta, pod politička krivična dela ne spadaju: ubistvo, namerno ugrožavanje fizičkog integriteta, nanošenje teških telesnih povreda, teže krivično delo protiv polne slobode, zločinačko udruživanje, kao i krivična dela koja obuhvataju postavljanje, upotrebu ili posedovanje eksploziva.

Foto: Pixabay/ 3839153

Ukoliko bude dobio podršku u parlamentu Srbije, ovaj sporazum će biti donesen baš u godini u kojoj se navršavaju dve decenije od ubistva trojice braće Bitići – američkih državljana albanskog porekla – što je slučaj koji već godinama opterećuje odnose Beograda i Vašingtona.

Decembra 2018. godine, američke vlasti zabranile su ulaz u Sjedinjene Države bivšem komandantu srpske Žandarmerije Goranu Radosavljeviću – Guriju zbog umešanosti u ovaj slučaj.

„To praktično znači da u slučaju Gorana Radosavljevića Gurija vlasti Srbije mogu da ga izruče pravosuđu Sjedinjenih Američkih Država“, ocenjuje Ivana Žanić, direktorka pravnog foruma Fonda za humanitarno pravo (FHP).

Međutim, predlog Ugovora o ekstradiciji između Srbije i SAD predviđa da država može odbiti da izruči svoje državljane, ukoliko je krivično delo izvršeno pre 2005. godine.

„Ovaj ugovor će se primenjivati na krivična dela izvršena pre, kao i posle njegovog stupanja na snagu, pod uslovom da izvršni organ zamoljene države ima diskreciono pravo da ne primeni Član 3. na krivična dela izvršena pre 1. januara 2005. godine“, navodi se u Članu 21. ugovora.

Ivana Žanić objašnjava da diskreciono pravo podrazumeva nužnost postojanja političke odluke da se ekstradicija dozvoli ili ne dozvoli.
„Kada se kaže ’diskreciono pravo’ misli se na to da se u svakom konkretnom slučaju procenjuju činjenice da li će ekstradicija biti odobrena ili ne. Kod diskrecionog prava je zapravo najopasnije to što ne postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih se vodi neki slučaj, odnosno da li će taj slučaj biti predat pravosuđu SAD ili ne“, objašnjava Žanić.

Foto: Medija centar

Tela Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija otkrivena su 2001. godine u masovnoj grobnici u Petrovom Selu blizu Kladova, oko 250 kilometara istočno od Beograda, u blizini policijskog objekta, čiji je komandant bio Goran Radosavljević.

Oni su nakon rata na Kosovu, krajem juna 1999. godine, bili uhapšeni na granici sa Kosovom zbog ilegalnog prelaska u Srbiju. Nakon odležane prekršajne kazne od 15 dana pušteni su iz zatvora, ali ih srpska policija odvodi u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije u Petrovom Selu. Nakon dva dana trojica braće su u julu ubijena mecima u potiljak, a potom pokopani u masovnu grobnicu u kojoj su već bila tela kosovskih Albanaca.

U objavi Stejt departmenta o zabrani ulaska Radosavljeviću i njegovoj porodici u SAD navedeno je da postoje kredibilni dokazi da je umešan u ubistvo braće Bitići.

Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je 2012. godine oslobodilo Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, optužene za pomaganje u ubistvu braće Bitići, jer nije dokazano da su izvršili krivična dela za koje se terete.

Njima neće moći da se sudi ponovo u SAD, jer Ugovor o ekstradiciji uvažava načelo Non bis in idem, što znači da niko ne može da bude osuđen ili da se protiv njega dva puta vodi postupak za isto krivično delo, odnosno da se nekoj osobi ne može suditi u SAD ili Srbiji, ukoliko joj je već u matičnoj državi za to suđeno.

Isto važi i za sedmoricu mladića koje je Apelacioni sud 16. januara ove godine oslobodio optužbi za paljenje američke Ambasade 2008. godine, nakon protesta „Kosovo je Srbija“ u Beogradu.

Kada je pak o Radosavljeviću reč, on nikada u Srbiji nije bio izveden pred sud zbog sumnji za umešanost, odnosno navodnu komandnu odgovornost, u slučaju ubistva braće Bitići. On sam je potvrdio, bez posebnih detalja, da je nadležnima izneo sva saznanja koja ima o tom slučaju.

Povezani tekstovi