Srbija nema sveobuhvatnu dugoročnu zaštitu starijih

To se navodi u najnovijem izveštaju Evropske komisije o stanju sistema dugotrajne nege u 35 zemalja Evrope. Pozitivni primeri su Danska, Irska i Portugalija.

„Srbija nema sveobuhvatnu dugoročnu zaštitu koja se bavi potrebama starije populacije. Sadašnja rešenja su od pre nekoliko decenija i nisu reformisana zbog brzog starenja stanovništva“, stoji u oceni Evropske komisije.

Izveštaj o stanju u 35 zemalja obuhvata četiri glavna izazova koji su zajednički za sve evropske zemlje: pristup i adekvatnost pružanja podrške u okviru sistema dugotrajne nege, kvalitet usluga pomoći u kući, kao i institucionalnih usluga, angažovanje neformalnih pružalaca nege, kao i finansijska održivost sistema dugotrajne nege.

„Da bi se starijima omogućilo da samostalno žive i što duže ostanu fizički, psihički i socijalno aktivni strategija prevencije i rehabilitacije je od važnosti. Samo neke zemlje uspešno su implementirale takve strategije (Nemačka, Danska, Luksemburg, Portugalija i nedavno Francuska , UK-Engleska i Škotska)“, navodi se između ostalog u izveštaju.

Za Srbiju navode, da se briga o starijima svodi na institucionalnu zaštitu u javnim domovima za starije, dnevne i kućne nege i novčanu naknadu za zavisna lica kojima je potrebna treća osoba, kao i da je pokrivenost ovih usluga izuzetno niska.

„U 2016. godini samo 0,5 odsto starijih osoba je obuhvaćeno javnom institucionalnom zaštitom, jedan odsto je pokriveno uslugama dnevnog boravka i kućne nege, a oko sedam odsto je dobilo novčanu naknadu. Postoje stalne liste čekanja za prijem u institucionalnu negu i za dnevne usluge u većim gradovima. U 2017. godini svega 0,45 odsto BDP-a potrošeno je na sve usluge dugotrajne nege i beneficije za starije osobe“, navodi se u izveštaju Evropske komisije.

Takođe se navodi da je u poslednjih nekoliko godina, privatni sektor u Srbiji povećao ponudu usluga dugotrajne nege, uglavnom u institucionalnoj zaštiti, ali da visoke cene nisu pristupačne za većinu zavisnih osoba. Kvalitet brige je, kako dodaju osiguran postavljanjem normi i standarda i licenciranjem svih organizacija koje pružaju usluge u javnom i privatnom sektoru.

„Zbog nedovoljne ponude usluga dugotrajne nege, zavisne osobe se uglavnom oslanjaju na neformalnu negu, bilo od članova porodice ili od nižih kvalifikovanih radnika putem privatnih aranžmana. Stanje zapošljavanja u ovoj oblasti je prilično kritično, zbog stalne emigracije kvalifikovane radne snage u inostranstvu i zabrane novog zapošljavanja u javnim institucijama“, stoji u izveštaju.

Evropska komisija takođe ukazuje i na demografske projekcije koje govore o brzom starenju srpskog stanovništva. Procenjuje se da će 2030. godine u Srbiji četvrtina stanovništva imati 65 ili više godina (11,4 odsto će biti 75 ili više i šest odsto ljudi biće starije od 80 godina), dok će se broj radno sposobnog stanovništva smanjivati. Procene epidemioloških trendova takođe ukazuju na moguće povećanje hroničnih bolesti, koje će imati negativan efekat u smislu invaliditeta kod starijih osoba. Ovi trendovi uključuju povećanu potražnju za formalnom brigom, s obzirom da se broj zavisnih osoba povećava. One će takođe uključiti smanjenje snabdevanja neformalnom brigom od članova porodice, s obzirom da će se aktivnosti i stope zaposlenosti povec?ati zbog očekivanih demografskih promena.

Preporuke: Nova Strategija o starenju, bez odlaganja

U preporukama Evropske komisije stoji da Vlada Srbije mora da reši trenutne nedostatke u pružanju dugotrajne nege starijih i da na sveobuhvatan način planira buduće. Takođe je ukazano da Novu nacionalnu strategiju za starenje treba usvojiti bez odlaganja, uz detaljan okvir dugotrajne nege.

„Fokus treba da bude na održavanju potencijala za samostalni život starijih i na očuvanju njihovog zdravlja. Temelj formalnog zbrinjavanja trebalo bi biti pomoć u dnevnoj nezi i pomoći u kući, što mora biti pristupačno za sve starije osobe. Uloga javnog zdravlja je jednako važna, u obliku zagovaranja zdravih stilova života i aktivnog pristupa starenju“ dodaje se u izveštaju EK.

O potrebi donošenja nove Strategije o starenju, koja bi trebalo da bude praćena akcionim planom, već su ukazali nosioci projekta „Inicijativa za socijalno uključivanje starijih osoba (TASIOP)“.

„Izrada Strategije mora da bude zasnovana na učesničkom pristupu relevantnih ministarstava, institucija, organizacija civilnog društva i samih starijih. Potrebno je da se uspostavi konzistentan i efektivan sistem dugotrajne nege. Za sada su usluge i novčana davanja koja čine dugotrajnu negu fragmentisana između sistema zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, institucionalnih usluga i usluga u zajednici. Potrebno je da se ovaj sistem uredi u jednu efikasnu celinu. Posebno treba povećati obuhvat uslugama starije ljude među seoskim stanovništvom, koji su značajno uskraćeni za ove usluge“, ističe za Danas Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije. Prema njenim rečima, neophodno je, promovisati prevencije i aktivno starenje tokom celog životnog ciklusa, jer investiranje u aktivno i zdravo starenje počinje u vrtiću sa zdravim stilovima života, zdravom ishranom, fizičkom aktivnošću, razvijanjem tolerancije i solidarnosti, promovisanjem celoživotnog učenja i volonterizma.