Srbija se trenutno ne bori samo protiv korona virusa, već i protiv diktature 1Foto: Privatna arhiva

Matija Miličić rođen je u Vrbasu, a završio je arapski jezik, književnost i kulturu na Filološkom fakultetu u Beogradu, kao i Master studije – program Bliskoistočne studije (Middle Eastern studies), sa specijalizacijom Arabistika (Arabic studies), koje je završio na Univerzitetu u Lajdenu, u Holandiji.

Nakon toga, upisao je i doktorske studije na Radboud Univerzitetu u Nijmegenu (Holandija), na Fakultetu za filozofiju, teologiju i verske studije, gde istražuje i analizira aktivnosti i savremenu crkvenu književnost Kopta u zapadnoj Evropi.

Tokom studija u Beogradu predavao je arapski jezik oko dve godine u jednoj školi za strane jezike, bio član Arapskog kulturnog centra i volontirao u ambasadi Egipta šest meseci.

Matija govori čak šest stranih jezika, od kojih engleski, arapski, portugalski, slovenački, i osnovni nivo holandskog i italijanskog.

Odluka da napusti Srbiju bila je, kaže, prilično spontana.

Srbija se trenutno ne bori samo protiv korona virusa, već i protiv diktature 2
Foto: Privatna arhiva

„Kada sam razmišljao o nastavku studija, došao sam na ideju da upišem master studije u inostranstvu. To je bilo svega godinu dana pre diplomiranja na Filološkom fakultetu, odnosno kada sam upisao završnu, četvrtu godinu. Kada sam razmišljao o tome kakvo obrazovanje želim, ali i šta generalno želim za sebe u budućnosti, ideja o inostranstvu je jednostavno imala najviše smisla. Znao sam da bih nastavkom studija u (zapadnoj) Evropi pre svega stekao kvalitetno znanje, stručnost u svojoj oblasti ali, pre svega, da bi to znanje neko prepoznao i vrednovao, što, nažalost, nije slučaj u Srbiji danas“, smatra Marija.

Jedan od najvećih problema za mlade u Srbiji je, ističe on, perspektiva i nalaženje posla.

„Budućnost je neizvesna, tako da nisam želeo da dođem u situaciju da mesecima ili čak godinama čekam na posao u struci ili da mi je za isti potrebna stranačka knjižica ili veza. U Srbiji danas vladaju nepotizam, nekompetentnost, korupcija, to je kobno po sve one koji žele da napreduju na osnovu svojih stručnosti i talenata i koji žele pošteno da rade svoj posao“, navodi Marija za Danas.rs.

Ipak, Matija nije imao jasnu ideju o tome da li želi da se vrati u Srbiju nakon master studija.

„Mogu da kažem da je uvek postojala neka pomisao da bih mogao ostati u inostranstvu. Tokom studija u Lajdenu, razmišljajući o narednim koracima, činilo mi se prirodnim i logičnim da pokušam da nađem posao ili upišem doktorske studije u Holandiji, što se i dogodilo“, kaže Matija.

O povratku u Srbiju trenutno ne razmišlja.

Srbija se trenutno ne bori samo protiv korona virusa, već i protiv diktature 3
Foto: Privatna arhiva

„Nisam siguran šta bi trebalo da se dogodi da bih promenio mišljenje po tom pitanju. Ne verujem da postoji toliko dobra ponuda koju ne bih mogao da odbijem, a da u isto vreme još uvek moram da se suočavam sa tako lošom političkom i društvenom situacijom u Srbiji, nije sve u novcu“, poručuje on.

Priča nam i šta mu je Holandija pružila u odnosu na Srbiju i obrnuto.

„Pre svega, u Holandiji sam dobio priliku da se upoznam sa drugačijim obrazovnim sistemom, koji studente uči da upotrebe svoje znanje na praktičan način, da analitički razmišljaju, prezentuju konstruktivne argumente za svoje ideje i da dele svoje mišljenje kako sa profesorima tako i sa drugim studentima. To nije slučaj na većini visokoobrazovnih institucija u Srbiji. Osećam da se mnogo toga na našim fakultetima radi pro forme i bez neke dubine. Ovde ne postoje kupljene diplome, kao što je to slučaj u Srbiji. Stravično je videti da u vladajućoj stranci u Srbiji postoji toliko ljudi sa kupljenim i lažnim diplomama koje su stekli na osnovu plagiranih radova“, opisuje on.

Matija pita kakvu nam to poruku onda šalju.

„Da je moguće doći do državnog vrha bez ikakvih kompetencija i sa praktično završenom srednjom školom ili u najboljem slučaju osnovnim studijama. Stoga, Holandija mi je pružila priliku da se usavršim u svojoj struci i da spoznam svoje kvalitete, koje će neko zaista vrednovati i prepoznati“, ističe on.

Takođe, kaže, u Holandiji postoji mnogo više šansi za mlade da nađu posao i da se osamostale u ranoj dobi.

„Kao što sam već rekao, upisao sam doktorske studije u decembru 2019. godine. Ovde su doktorske studije uglavnom plaćene pozicije koje traju četiri godine, tako da sam ja sada praktično zaposlen na univerzitetu i primam platu da bih stekao najviši nivo u obrazovanju. To ne bi bilo moguće u Srbiji. Osim toga, Holandija je jedna veoma uređena i organizovana država, gde nema birokratije, stvari se završavaju brzo i lako, poštuju se zakoni i pravila, ljudi su predusretljivi i uvek spremni da sarađuju. To sve čini život veoma lakšim. Takođe, Holanđani su veoma zadovoljan narod, poštuju se različitosti i sloboda mišljenja, retko se oseti tenzija ili netrpeljivost, što čini celu atmosferu u državi prilično mirnom“, navodi Matija.

Sa druge strane odlazak iz zemlje, takođe, odnosi nešto.

Srbija se trenutno ne bori samo protiv korona virusa, već i protiv diktature 4
Foto: Privatna arhiva

„Ostavljate svoju porodicu i prijatelje za sobom i to nije lako. Mentalitet lokalnog stanovništva je različit od srpskog. U takvoj situaciji veoma je važno napraviti dobar balans, i to naročito važi prilikom odluke o napuštanju zemlje. Znate da ćete mnoge stvari izgubiti, ali i i dobiti. Najsnažnije veze sa ljudima koje volite opstaju i na daljinu, a u Holandiji sam imao sreću da upoznam i mnogo kvalitetnih i zanimljivih ljudi, od kojih neke već smatram prijateljima. Sve u svemu, nažalost, dolazim iz zemlje u kojoj nije moguće imati sve i na svakome je da odluči kako će se nositi sa time“, poručuje Matija.

Ipak, dešavanja u Srbiji prati prilično aktivno.

„Iako živim u drugoj državi i nekom totalno drugačijem sistemu, uvek će me interesovati i doticati šta se dešava u mojoj zemlji. Trenutno ovo pišem posle trećeg dana demonstracija u čitavoj Srbiji i mogu reći da nije nimalo prijatno čitati i gledati šta se dešava. Srbija se suočava sa mnogobrojnim problemima već decenijama i čini se kao da se to neće promeniti u skorije vreme. Naročito je teško suočavati se sa već postojećim problemima u toku trenutne pandemije novog korona virusa. Čini mi se da su mnoge stvari sada isplivale na površinu i da se stanje dodatno pogoršalo, jednostavno ljudima je dosta“, opisuje Matija situaciju u Srbiji.

Izuzetno je, kaže, potresno videti kako je država iskoristila krizu sa virusom kako bi dodatno učvrstila svoju vlast i moć.

„Šalju se dvosmislene i kontradiktorne poruke, stvara se lažna slika sigurnosti samo da bi se održali izbori, govori se o tome kako je sve pod kontrolom i da ima dovoljno radnika i opreme iako to nije slučaj, lažiraju se oficijalni podaci o obolelima i umrlima, i za sve se krivi narod. Ljudi koji imaju uvid u to šta se dešava na lokalnom nivou i koji se informišu od strane nazavisnih medija znaju istinu i stvarno stanje. Koliko vidim, ljudi su potpuno izgubili poverenje u državne institucije. Srbija se trenutno ne bori samo protiv koronavirusa, već i protiv diktature. Demokratija praktično više ne postoji, slobodnih i nezavisnih medija skoro i da nema, ljudska prava se svakodnevno urušavaju, a institucije ne reaguju“, naglašava Matija.

To je, ističe on, veoma zabrinjavajuće.

„Kao što sam rekao, ozbiljni problemi kao što su nezaposlenost i siromaštvo se već godinama ne rešavaju i sada novi događaji samo ‘dolivaju ulje na vatru’. Mislim da je došlo do tačke ključanja u društvu i da sada ljudi otvoreno iskazuju svoje nezadovoljstvo, što je i očekivano. Koliko sam upućen, politička scena je, kao i samo društvo, veoma podeljena i to dodatno otežava trenutnu situaciju. Nadam se da će ovi protesti doneti nešto bolje i da će opozicija uz pomoć naroda uspeti nešto da promeni“, nada se Matija.

Holanđani, kaže on, nisu puno upućeni u dešavanju u Srbiji.

„Mislim da je to slučaj i sa većinom zapadnoevropskih zemalja. Prve asocijacije na Srbiju uglavnom su ratovi 90-ih, Kosovo, Rusija, nestabilnost, ali naravno i neke pozitivne stvari kao na primer dobra hrana, Novak Đoković ili generalno sport. Mnogi nisu sigurni da li ratovi još uvek traju u Srbiji, ili čak da li je Srbija uopšte u Evropi (što mi se dogodilo baš pre nekoliko dana). Rekao bih da Holanđani generalno nisu dobro upoznati sa Srbijom, srpskom istorijom i kulturom, i gledaju na nju samo kao jednu od država Balkana ili istočne Evrope. Takođe voleo bih da naglasim da nijednom nisam doživeo neku neprijatnost zbog same činjenice odakle dolazim, u vidu bilo kakve direktne neprijatne reakcije ili čak diskriminacije. Često koristim priliku da ljudima koji nisu upućeni u dešavanja u Srbiji bar približno dočaram kakvo je stvarno stanje i da bi svakako trebalo da je posete“, priča nam Matija o iskustvu Holanđana sa Srbijom.

Matija ne zna mnogo ljudi iz Srbije u Holandiji.

„Konkretno, Lajden nije veoma veliki grad (ima oko 130.000 stanovnika) tako da samim tim manja je i šansa upoznati naše ljude. Poznajem nekoliko ljudi sa prostora bivše Jugoslavije koji su se uglavnom doselili još kao mali. Definitvno ne bih mogao da kažem da sam sa našim ljudima u nužno boljim odnosima jer poznajem mnogo ljudi različitog porekla, statusa i godina sa kojima se veoma dobro slažem. Lajden, kao i većina univerzitetskih gradova u Holandiji, je veoma multinacionalan, tako da sam imao priliku da upoznam ljude iz svih krajeva sveta. Svakako, lepo je poznavati ljude sa kojima možete govoriti na svom jeziku i sa kojima imate mnoge kulturološke i socijalne sličnosti“, priznaje Matija.

Srbija se trenutno ne bori samo protiv korona virusa, već i protiv diktature 5
Foto: Privatna arhiva

Otkako živi u Holandiji, život mu se promenio po mnogim aspektima.

„Kada se preselite u drugu državu, shvatite da morate razmišljati o mnogim stvarima o kojima niste prethodno morali, to su uglavnom neka tehnička ili pravna pitanja, naročito s obzirom na činjenicu da Srbija nije članica Evropske unije tako da su vam uvek potrebni neki dodatni papiri ili dozvole. Srećom, ja nikada nisam imao problema sa tim i lako sam izlazio na kraj sa svom potrebnom dokumentacijom. Sada osećam da sam u potpunosti nezavisan, finansijski a i u svakom drugom smislu, što jeste lep osećaj“, ističe Matija.

Ponekada nije lako, ali tvrdi da definitivno vredi.

„Shvatite da se sav prethodno uloženi trud ipak isplatio. Takođe, bio sam u situaciji da moram da se naviknem na to kako cela država i društvo funkcionišu, na holandski mentalitet, na njihove radne navike, kroz šta ne bih morao da prolazim da sam ostao u svojoj zemlji. Ali na taj način mnogo učite. Ja sam tokom ove dve godine života u Holandiji mnogo naučio i o sebi i samim tim sazreo, možda brže nego što bi to bio slučaj u drugačijim okolnostima. Mogu da kažem da je najveća promena u odnosu na život u Srbiji razdvojenost od porodice i prijatelja, sa kojima se sada kontakt pre svega sveo na dopisivanje i video pozive“, kaže on.

Pozitivna strana ovoga je, smatra Matija, da shvatite ko su vam najbliži ljudi u životu, da to cenite i da sa njima nije teško održavati čak ni ovakvu vrstu kontakta.

„Srećom, Holandija je ipak u Evropi i let od dva sata nije tako veliki problem, tako da se trudim da dođem u Srbiju par puta godišnje. Što se profesionalne strane tiče, smatram da ovde mogu mnogo bolje da napredujem u svom poslu i da dobijem šansu da radim ono što istinski volim, a to mi je mnogo važno. Sve u svemu, mnoge stvari su se promenile u mom životu i mogu da kažem da sam veoma zadovoljan životom u Holandiji“, zaključuje Matija.

 

View this post on Instagram

 

Nova priča u rubrici #nasiljudiusvetu na portalu @danas.rs #ListDanas #vikend

A post shared by Dnevni list Danas (@danas.rs) on

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.