Foto: S. Župljanin

… na konferenciji pod imenom „Odnos Srbije prema zločinima u Sandžaku u procesu evrointegracija“. Kačar je ocenila da se „nakon toliko godina malo šta desilo“, jer „žrtve i dalje tragaju za pravdom, a nedopustivo je da, na primer, žrtve otmice u Štrpcima ne mogu da dobiju status civilnih žrtava rata jer su, navodno, ubijeni na teritoriji druge države“. „Pa i da su stradali na Aljasci, oni su bili državljani Srbije i ona je dužna da pomogne ostvarivanju prava svojih građana“, poručila je ona.

– O odnosu države prema žrtvama zločina i torture nad Bošnjacima Sandžaka tokom devedesetih godina govori i podatak da se na ovom skupu nije pojavio nijedan predstavnik državnih organa, iako su uredno pozvani – naglasila je predsednica Sandžačkog odbora. U višesatnoj raspravi o torturama u Sandžaku, političkom procesu u Novom Pazaru, otmicama u Sjeverinu i Štrpcima, nepriznavanju statusa civilnih žrtava rata njihovim porodicama, o odnosima države prema zločinima u ovom delu Srbije sa političkog i sudskog aspekta i ostalim srodnim temama, govorili su advokati, predstavnici porodica otetih u Sjeverinu i Štrpcima, učesnici političkih procesa, policijskih tortura i predstavnici Fonda za humanitarno pravo i Inicijative mladih za ljudska prava.

Predstavnik Fonda za humanitarno pravo Nemanja Stjepanović ocenio je da je Srbija zaboravila zločine nad Bošnjacima u ovom regionu počinjenih devedesetih godina i da ne čini ništa da žrtvama počini utehu. „To je tako zato što Sandžak nema političku snagu da nametne tu temu. Naša vlast se pravi kao da se devedesetih u Sandžaku ništa nije dešavalo, a desili su se zločini u Štrpcima, Sjeverinu, Kukurovićima, torture u policijskim stanicama. Vlast ćuti, nema procesuiranja zločinaca, sem za Sjeverin, ali on nije tretirao odgovornost države. Nema ni pomoći porodicama žrtava, koje Srbija i ne priznaje, nema reparacije, niti im država nudi bilo kakvu utehu“, istakao je Stjepanović.

U diskusijama je ukazano na neprihvatljiv položaj žrtava ratnih zločina i teških kršenja ljudskih prava, a nadležnim državnim organima i institucijama su upućene preporuke da ih hitno realizuje. Od države se zahteva da kroz akt u republičkom parlamentu priznaju političku odgovornost države za zločine i priznanje žrtava u Sandžaku, da iniciraju promenu prakse Tužilaštva za ratne zločine i procesuiranje svih zločina počinjenih na ovom prostoru, da donesu novi zakon o civilnim žrtvama koji bi omogućio priznanje statusa žrtvama u Sandžaku, novi zakon o memorijalima koji bi regulisao podizanje spomen obeležja i druge forme obeležavanja i sećanja, da obezbede nastavak programa pomoći raseljenima u Priboju, da obezbede puno poštovanje prava nacionalnih manjina uključujući i ravnomernu zastupljenost u organima vlasti, da rade na reformi obrazovnih programa u cilju sprečavanja zaborava zločina, da obezbede aktivnije učešće lokalnih samouprava u Sandžaku radi zaštite svojih građana i njihovih prava i da iz policije i drugih državnih organa uklone sve odgovorne za torturu i druga teška kršenja ljudskih prava u ovom delu Srbije.

Organizator i učesnici

Konferenciju o odnosu države prema zločinima nad sandžačkim Bošnjacima devedesetih godina prošlog veka organizovao je Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava. Učestvovali su predstavnici lokalnih samouprava, međunarodnih i bošnjačkih institucija, civilnog društva i medija. Učesnici ovog skupa su se obavezali da ova pitanja aktuelizuju u razgovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice, posebno Evropske unije, da se povežu unutar civilnog sektora radi jačeg pritiska na državne organe kako bi zahtevi bili ispunjeni i od sandžačkih političara zahteva se aktivno angažovanje i podrška ovim zahtevima.