Sudija, društvene mreže i "mač sa dve oštrice" 1Foto: Aleksandar Roknić

Zbog trenutne epidemiološke situacije, sve više vremena provodimo na društvenim mrežama, koje su postale ne samo naš prozor u svet, nego i potreba kroz koju najbrže dolazimo do najnovijih vesti i drugih saznanja.

Upravo kroz „lajkovanje“ određenih sadržaja, izražavamo i svoje lične stavove, među kojima i političke stavove.

Koliko je opasno kada nosilac pravosudne vlasti javno izražava ili iznosi stavove na takav način?

Izražavanje stavova uključuje i pisanje javnih komentara i postavljanje fotografija iz privatnog života, a što je postalo više nego aktuelno pitanje, upravo u trenutnoj situaciji kojoj se u ovom trenutku i ne nazire kraj.

Sudija mora u svakom trenutku da bude svestan da je korišćenje društvene mreže u punom kapacitetu koji društvena mreža omogućava „mač sa dve oštrice“.

Generalno, ono može dovesti da pada poverenja javnosti u pravosudne institucije, odnosno do narušavanja njihove nezavisnosti i objektivnosti, ukoliko se sudija neprimereno ponaša i komentariše na društvenim mrežama.

Sa druge strane, društveni mediji mogu da stvore veću mogućnost širenja sudijske stručnosti, povećavanje razumevanja zakona od strane javnosti, i što je možda najvažnije, dalje podsticanje okruženja otvorene pravde.

Svedoci smo i jednog i drugog primera.

Iz istraživanja podataka o državama koje su donele propis koji se odnosi na pravo sudije da koristi društvene mreže kao što su Facebook, Instagram, Twitter i slično, možemo zaključiti da predmetna materija spada u oblast kojom se bave Etički odbori pri strukovnim udruženjima sudija.

Na primer, „Smernice u odnosu na pitanje dozvoljene granice korišćenja naloga na društvenim mrežama sa aspekta profesionalne etike sudija i državnih tužilaca“ koje su usvojene 2018. godine od strane Komisije za etički kodeks sudija i Komisije za etički kodeks državnih tužilaca Republike Crne Gore, predviđaju takvo rešenje u situacijama bilo kakve dileme koja se tiče korišćenja društvene aplikacije od strane sudija.

Sasvim je moguće da su navedena „meka pravila“ Republike Crne Gore, možda i jedinstvena u Evropi.

Polazna osnova za odgovore na najvažnija pitanja iz predmetne oblasti bi mogle biti i Neobavezujuće smernice o korišćenju društvenih medija od strane sudija (novembar, 2018. godine), usvojene od strane Globalne mreže za integritet pravosuđa, formiran pri Kancelariji Ujedinjenih Nacija za drogu i kriminal.

Neobavezujuće smernice o korišćenju društvenih medija od strane sudija su u saglasnosti sa međunarodnim etičkim standardima koje proklamuje Bangalorski Kodeks sudijskog ponašanja, odnosno nezavisnost, nepristrasnost, integritet, pravičnost, jednakost i kompetentnost i marljivost sudije.

Da li sudije smeju da imaju naloge na društvenih mrežama?

Lako je uočiti da se sudijska funkcija takođe transformiše i prilagođava vremenu u kojem se vrši, i da nije imuna od uticaja kojim je izložen svakodnevni život jedne zajednice.

Na primer, više nego ranije, potrebno je da sudije govore više jezika, da se lakše povežu sa kolegama u drugim država i raspravljaju o pitanjima koja se tiču šire zajednice.

Isto tako, sudije se sve više oslanjaju na tehnologiju u svom radu.

Na primer u Švedskoj, u Osnovnom sudu u Malmeu, sudija ispituje svedoke običnim telefonskim razgovorom.

Dakle, pravosudni sistem se menja, usavršava, pa se menjaju i veštine koje bi trebalo da poseduje i sudija.

Kao posledica interneta, rad sudija je transparentniji više nego ikada, a kako je sudija član društvene zajednice, sudije poseduju i naloge na društvenim mrežama.

Za razliku od podataka koji bi trebalo da budu dostupnu javnosti, a koji se odnose isključivo na profesionalne podatke o sudijama, na društvenim mrežama sudije (javno) izražavaju svoje lične stavove.

Sudije su članovi iste društvene zajednice i bez bilo kakve diskriminacije prema njima i sa pravom na slobodu izražavanja, zaslužuju da imaju ista prava kao i drugi članovi zajednice.

Sa druge strane, imajući u vidu pravila postupanja u sudnici, jasno je da sudija na društvenoj mreži ne vrši pravosudnu funkciju.

Da li će koristiti sve opcije koje omogućavaju društvene mreže, drugo je pitanje.

Koje društvene mreže sudije smeju da koriste?

Ukoliko je polazna pretpostavka da su društvene mreže pod istim uslovima podjednako dostupne svim članovima društvene zajednice, onda zbog zabrane diskriminacije, ali i slobode izražavanja, sudija bi mogao da koristi sve društvene mreže koje nisu zakonom zabranjene, direktno ili indirektno.

Međutim, imajući u vidu specifičnost funkcije koju obavljaju sudije u svakoj zajednici, u zavisnosti od karakteristika i namena društvenih mreža, sudije bi trebalo da posebno razmotre mogućnost da razdvoje svoje privatne i profesionalne naloge na društvenim mrežama, naročito iz razloga što sudije moraju u svakom trenutku da imaju potpunu kontrolu nad svojom profesionalnom pojavom u društvu.

Na koji način sudije smeju da koriste društvene mreže?

Sudija sme da koristi svaku društvenu mrežu sve dok takva aktivnost ne šteti ugledu profesije koju obavlja, odnosno pravosudnom sistemu čiji je sastavni deo organ u kojem obavlja svoju funkciju.

S obzirom da su sudije, nezavisne i samostalne prilikom odlučivanja, kako bi onda njihova aktivnost na društvenoj mreži mogla da utiče na ugled njihove profesije?

Najaktuelniji primer bi mogla biti upravo aktivnost na društvenim mrežama u vreme radnog vremena u sudu, koja bi svakako morala biti isključena.

Sa druge strane, drastičniji primer bi mogao biti kome sudije šalju poruke putem društvenih mreža, da li se te osobe mogu identifikovati ili ne?

U tom smislu, nosioci pravosudnih funkcija bi morali da se suzdrže od toga da svoje naloge učine dostupne svima, odnosno nalozi sudija bi morali biti zaključani i dostupni samo licima kojima lično oni dozvole pristup.

Koji podaci se smeju iznositi na društvenim mrežama?

Međunarodni dokumenti ukazuju da bi sudije morale najpre da se suzdrže od iznošenja podataka koji utiču na njihovu nepristrasnost u predmetima u kojima postupaju, a zatim i u sve druge činjenice, okolnosti ili stavove koji dovode u pitanje njihovu nepristrasnost.

Sudija ne sme da ima predrasude, niti da se prikloni stereotipima, ili ekstremističkim stavovima suprotnim demokratskim vrednostima, jer takvo mišljenje nije poželjno u sudnici gde je javnost svakako prisutna, pa samim tim ista pravila se odnose i na društvene mreže koje su takođe javne.

Da li sudija sme da navodi svoju funkciju na društvenim mrežama?

Nema jasnog odgovora. S obzirom da sudije u Republici Srbiji biraju Visoki savet sudstva i Narodna skupština Republike Srbije, i da su imena sudija objavljena u Službenom glasniku, za njih važi pretpostavka da su svi građani Republike Srbije upoznati sa njihovim imenima i nešto bližim podacima.

Naravno, praksa pokazuje suprotno, naročito u urbanim sredinama, gde su sudije uglavnom anonimne u javnosti.

U načelu, nije zabranjeno navođenje sudijske funkcije na društvenim mrežama, međutim, treba biti oprezan jer mišljenje i stav jednog sudije nikako ne odražava zvaničan i opšti stav i izjavu pravnog sistema kojem pripada, pa bi takvim dovođenjem u zabludu javnosti, krivica bila isključivo na strani sudije pojedinca, koji nije uspeo da napravi jasnu razliku između svog i stava pravosuđa.

Zanimljivo je da Neobavezujuće smernice o korišćenju društvenih medija od strane sudija iz 2018. godine, ostavljaju mogućnost da sudije koriste pseudonime na društvenim mrežama, s tim što i dalje njihova aktivnost na društvenim mrežama mora biti u saglasnosti sa etičkim standardima i postojećim pravilima struke.

Razmena ličnih informacija, fotografija i komentara iz privatnog života

U odnosu na razmenu ličnih informacija, fotografija i komentara iz privatnog života, sudije moraju biti svesne da se sve navedeno kasnije može koristiti kao vid pritiska na njihovu nepristrasnost, objektivnost i integritet.

Nije dobro, ni da sudija iznosi privatne činjenice koje se posredno odnose na predmete u kojima postupa.

Na primer, kada planira da koristi godišnji odmor, ili da najavi duže odsustvo sa rada unapred, ili da iznosi informacije o svojim dnevnim kretanjima, recimo u koliko će sati biti na određenom mestu i zašto (teretana, bioskop, pozorište itd.).

Dakle, razmena ličnih informacija i fotografija, te komentara iz privatnog života nije zabranjena, ali je ipak za ovakve postupke neophodan viši stepen pažnje, te ukoliko sudija nije siguran da je takav vid komunikacije zaštićen, trebalo bi da se uzdrži od iste, a sve u cilju zaštite dostojanstva struke.

„Prijateljstvo“ sudije i drugih korisnika društvene mreže

Bilo bi bolje umesto termina „prijateljstvo“ koristiti termin „povezivanje“, a koje bi realnije objasnilo kontakte na društvenim mrežama.

Prijateljstva u sajber svetu ne postoje kao realna prijateljstva, i sajber prostor služi isključivo za povezivanje korisnika iz različitih ličnih ili poslovnih razloga.

Tako i sudije, kao korisnici mogu da se povezuju sa drugim korisnicima iz različitih razloga i motiva.

Neke društvene aplikacije preporučuju korisnicima druge korisnike, a sve radi povezivanja i upravo na osnovu zajedničkih interesovanja.

U takvim situacijama, sasvim je realno da stranka u postupku pred sudom bude „povezana“ sa sudijom na nekoj od društvenih mreža.

Ovakva činjenica ne bi trebalo da bude razlog za njegovo/njeno izuzeće u postupku, osim ukoliko je sudija razmenjivao-la sa strankom u postupku sadržaj koji može ili koji utiče na njegovu-njenu nepristrasnost i objektivnost da postupa u postupku.

Sudija ne bi smeo da dozvoli situacije koje bi kod prosečnog posmatrača mogle stvoriti utisak pristrasnosti sudije u konkretnom postupku pred sudom.

U skladu sa Neobavezujućim smernicama o korišćenju društvenih medija od strane sudija, ukoliko drugi korisnik društvene mreže vređa sudiju ili ga na drugi zakonom neprimeren način uznemirava, sudija bi trebalo da se uzdrži od direktnog javnog odgovora ili identične aktivnosti korisnika koji ga je vređao.

U slučaju sumnje u dozvoljenost korišćenja društvenih mreža, sudija bi trebalo da zatraži mišljenje Etičkog odbora nekog od strukovnih udruženja.

Autor je sudija Osnovnog suda u Novom Sadu i član Foruma sudija Srbije

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.