Foto: Pixabay/Wokandapix

Nakon vesti o petnaestogodišnjaku koji se obesio u porodičnom stanu, devojčice koja se ubila po uzoru na motive iz kompjuterske igrice, ili dečaka koji je sebi oduzeo život vatrenim oružjem, naši sagovornici ukazuju da, ne samo da je stopa samoubistava među maloletnicima u porastu već i način samoubistva postaje drastičniji i bizarniji.

Iako ne postoje detaljne analize i brojke koje prate ove pojave, stručnjaci kažu i da je značajno veći broj onih koji imaju suicidalne misli i neuspele pokušaje suicida za sobom.

Kriminolog Zlatko Nikolić naglašava da iako mediji u poslednje vreme uglavnom izveštavaju senzacionalistički o ovom problemu, on je stvaran i traži veću pažnju čitavog društva.

– Nemamo najprecizniju statistiku, ali svakako da slučajeva ima i više nego što se pojavi u medijima. Ipak, način na koji tabloidi izveštavaju o tome dovodi do potpune apatije, počinje da se gubi osećaj za ozbiljnost ovog problema. Brutalnosti je sve više, to vidimo i iz načina na koji se izvršavaju samoubistva, a tabloidi i rijaliti programi stvaraju iskrivljenu sliku društva, to može bude okidač da mlada osoba sebi oduzme život, ističe za Danas Nikolić.

Agresija i brutalnost u javnoj sferi mogu biti neposredan povod, „okidač“ za suicid kod mlade osobe, objašnjava za Danas specijalista kliničke psihologije Jasna Veljković, ali uzroci su svako dublji. Osim onih individualno psiholoških faktora, posebno je važno govoriti više o faktorima društva koji tinejdžere dovode do želje da oduzmu sebi život, naglašava naša sagovornica.

– Osim uticaja ličnog identiteta koji se stvara u porodici, za razvoj mlade osobe naročito je važan kolektivni identitet, a ova dva često su u koliziji. Identitet koji nudi ovo naše društvo je jedan psihotični identitet jer se mlad čovek lako izgubi. On odrasta u porodici sa jednim pravilima onda dolazi u društvo u kome nema fer pravila, u kome nisi okej ako nisi narcistički orijentisan, u kome si neprilagođen ako si moralan, ako ti se ne sviđa da gledaš rijalitije kojima nas bombarduju, u kome se traži politička pripadnost određenoj stranci, a empatija je na jako niskom nivou, ističe ona, dodajući da većina ljudi u našem društvu upravo živi u skladu sa ovakvim, nedozrelim identitetima.

Pored toga, Veljković kaže i da uzroci depresije koji vode suicidu kod mladih često mogu biti krize zbog konflikta u porodici – sukoba oko novca ili oko podele rodnih uloga među roditeljima.

Činjenica je da mladi danas sporije odrastaju i sazrevaju, kaže u razgovoru za Danas prim. dr sc. med. Vojislav Ćurčić, psihijatar-psihoanalitičar, ističući ovo kao jedan od razloga za poremećaje koji vode suicidalnosti.

– Mnogi faktori utiču na to da je sada teže odrasti bez obzira na sve boljitke savremenog doba. Odnosi u porodici su komplikovaniji odnosi među vršnjacima, u društvu, zbog toga je mladima teže da se snađu a već su sami nestabilni i haotični. Suština problema je da adolescenti koji pokušaju da se ubiju imaju neku vrstu depresivnosti ali ona se kod njih ispoljava potpuno drugačije nego kod odraslih i teže se prepoznaje, zato je važno ukazati im pomoć mnogo ranije i sprečiti tragične ishode, istakao je Ćurčić.

Rešenje u pristupačnim savetovalištima

Za dr Veljković, rešenje strahovite ambivalencije sa kojom su mladi suočeni i komplikovane društvene i političke situacije je u tome da se terapeuti približe narodu, da se radi sa porodicom neposredno. „Kod nas ne postoji psihijatrija u zajednici, svaka mesna zajednica treba da ima psihoterapeuta, neće mladi sami otići u zdravstvene institucije“, ukazuje Veljković. I dr Ćurčić ističe da je dobro imati više savetovališta za mlade koja ne moraju biti u okviru zdravstvenih ustanova, da bi bilo odlično ponuditi im pomoć u okviru školskog sistema što je njima mnogo bliže i pristupačnije.