Ovo ćutanje dva državna organa dopunjuje dugačak niz bahatosti, nepravilnosti i nezakonitosti, u vezi sa projektom „Beograd na vodi“. Jedna stavka zaslužuje stalnu pažnju javnosti, ako ni zbog čega drugoga, a ono zbog činjenice da je reč o gotovo 300 miliona evra, odnosno 33 milijarde dinara.

Tolika je vrednost doprinosa za građevinsko zemljište koji se, po „leks specijalisu“, investitoru ne mora naplatiti ako zauzvrat izgradi objekte javne namane, u istoj vrednosti. A investitor če te objekte, zahvaljujući „leks specijalisu“, ukloliko ih uopšte gradi, graditi bez postupka javnih nabavki, poveravajući poslove firmama po svom izboru, navodi Transparentnost Srbija.

Ovo je razlog da se upale crvene lampice sa natpisom „korupcijski rizik“.

U odsustvu konkurencije investitor koji izvodi radove će imati interes da prikaže što veću cenu radova, kako bi na taj način otplatio što veći deo doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Povrh svega, ne znamo kakav je plan izgradnje objekata javne namene (nikada nije objavljen dokument), da li je išta do sada izgrađeno (da li je „promotivni štand“ odnosno privatna kafana, ili je to „promenada“) i koliko je to koštalo (odnosno sa koliko se to nula knjižilo, jer ćemo teško saznati koliko je zaista koštalo).

Ugovor, inače, predviđa da se ceo projekat gradi 30 godina, a da se 50 odsto završi za 20 godina, tako da bi se moglo očekivati da će tada javnosti biti podnet izveštaj šta je zaista planirano, a šta izgrađeno.

Da ne bismo čekali još 18 godina, zatražili smo 21. avgusta od Vlade Srbije informacije o uređenju zemljišta i izgradnji i rekonstrukciji objekata javne namene na području realizacije projekta „Beograd na vodi“.

To uključuje podatke o vrsti objekata koji su izgrađeni ili rekonstruisani, vrsti izvedenih radova na uređenju zemljišta, vrednosti tih investicija, postupku koji je primenjen na izbor izvođača radova i izvršenom stručnom i finansijskom nadzoru, od zaključenja ugovora do dana postupanja po zahtevu, navodi Transparentnost.

Od gradonačelnika, Skupštine grada, Gradske uprave i Gradskog veća Beograda zatražili smo informaciju o tome da li je bilo koji organ Grada Beograda doneo odluku kojom je propisano da se radovi na uređivanju građevinskog zemljišta uključujući izgradnju površina javne namene, kao i izgradnju objekata javne namene u javnoj svojini koje realizuje investitor na osnovu ugovora o izgradnji projekta „Beograd na vodi“ – priznaju kao izmirenje ukupne obaveze na ime doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i da li je takav predlog ili inicijativa upućena ovim organima.

„Leks specijalis“ je propisao da se naknada može „prebiti“, ali je potrebno da jedinica lokalne samouprave svojom odlukom to propiše.

Za slučaj da takva odluka nije doneta, zatražili smo kopije dokumenata iz kojih se može videti koliki su dospeli doprinosi za uređivanje građevinskog zemljišta na području na kojem se realizuje projekat „Beograd na vodi“.

A ako se troškovi „prebijaju“ – da nam se dostave izveštaji o tome šta je izgrađeno od objekata javne namene, odnosno koliko je izvedeno radova na uređivanju građevinskog zemljišta, uključujući izgradnju površina javne namene, kao i izgradnju objekata javne namene u javnoj svojini koje realizuje investitor na osnovu ugovora.

Nadležni organi još nisu odgovorili, zbog čega smo podneli žalbu, odnosno urgenciju. Naime, protiv odluka (ili u slučaju ćutanja) šest organa, među kojima je i Vlada, ne može se podneti žalba, već samo tužba Upravnom sudu, ali procedura iziskuje da se pre tužbe uputi urgencija, objašnjava Transparentnost Srbija.