Treba osnažiti epidemiološki nadzor 1Tatjana Pekmezović Foto: Screenshot/RTS

– Kada imate dobar epidemiološki nadzor i pouzdane epidemiološke indikatore svakodnevno na raspolaganju, onda vam nije problem da donosite pravovremene mere. Epidemiološki nadzor je sistem koji podrazumeva sistematsko tekuće prikupljanje, analiziranje i blagovremeno slanje informacija onima koji treba da ih znaju, tj. onima koji odlučuju o merama, potom upućivanje povratne informacije onima koji su sakupljali podatke na jednoj strani, i populaciji na drugoj. Srbija ima dobro uspostavljen epidemiološki nadzor s tim da ga treba osnažiti i pojačati, koristeći dobra iskustva sa nadzorima koji postoje godinama unazad – kaže u razgovoru za Danas profesorka doktorka Tatjana Pekmezović, upravnica Instituta za epidemiologiju i prodekanka za nauku Medicinskog fakulteta u Beogradu i jedna od autorki istraživanja, koje je nastalo u saradnji Američke privredne komore (AmCham), Ekonomskog instituta i Instituta za epidemiologiju.

U uvodnom delu ovog dokumenta, koji je prošle nedelje predstavljen predstavnicima Vlade i Ministarstva zdravlja, navodi se da je „ključna preporuka za kontrolu epidemije snažan sistem epidemiološkog nadzora, koji je temelj na kome treba da se zasnivaju sve mere prevencije i kontrole zarazne bolesti u populaciji“.

Doktorka Pekmezović objašnjava da takav nadzor nad kovidom može da se uspostavi oslanjanjem na dobru praksu koja u Srbiji postoji godinama unazad a koja prati neka druga oboljenja poput gripa.

– Možemo iskoristiti dobra iskustva sa nadzorima koji funkcionišu godinama, kao što su nadzor nad akutnom flakcidnom paralizom (stanje koje može biti povezano sa poliomijelitisom, odnosno dečijom paralizom, prim. aut) ili nadzor nad morbilima. Jako je važno i korišćenje “sentinel“ (predostrožnog) nadzora – što je globalni sistem za nadzor nad gripom, koji može da pomogne u kovid epidemiji jer i kovid i grip su akutne respiratorne infekcije.

Inače, predostrožni nadzor je sistem nadzora zasnovan na grupama populacije koje su izabrane zbog svojih tipičnih iskustava i u kome se prijavljuju slučajevi bolesti čija pojava sugeriše potrebu primene posebnih ili poboljšanja kvaliteta već postojećih preventivnih ili terapijskih mera. Pošto predostrožnim nadzorom registrujemo akutne respiratorne infekcije, mi na taj način možemo pronalaziti i kovid oboljenje. Ako tome dodamo virusološki nadzor dobijamo pravu kombinaciju koja nam omogućava praćenje širenja virusa – objašnjava Pekmezović, dodajući da u Srbiji postoje kapaciteti za ovakvo unapređenje kroz mrežu zavoda i instituta za javno zdravlje sa Institutom Batut koji ima integrativnu ulogu.

Pored unapređenja epidemiološkog nadzora, istraživanje kao još jednu važnu preporuku navodi postojanje komunikacione strategije koja će biti zasnovana na percepciji rizika, odnosno stavovima građana o ključnim aspektima epidemije, kao što je prihvaćenost mera zaštite od virusa, ili poverenje u donosioce odluka. Između ostalog istraživanje je predstavilo i rezultate studije preseka sprovedene među stanovnicima Beograda, koji su po rečima doktorke Pekmezović „zabrinjavajući“.

Ovi rezultati pokazuju da čak 41 odsto ispitanika nije zabrinuto da može da se zarazi korona virusom dok 13.1 odsto smatra da „situacija nije ozbiljna kako se predstavlja“. Manjak zabrinutosti je posebno vidljiv među mlađom populacijom, pa tako u starosnoj grupi od 18 do 30 godina jedna četvrtina ne misle da će imati ozbiljnije simptome ukoliko se zaraze, jer su mladi. Istovremeno u ovoj grupi samo pola populacije prihvata dve uvedene mere (držanje distance i pranje ruku), a ista proporcija ispitanika je zabrinuta zbog pandemije.

– Svakako ovo jesu zabrinjavajući rezultati i trebalo bi da se imaju u vidu pri kreiranju mera. U kriznoj situacija kakva je epidemija država mora da ima efektivnu komunikacioni strategiju a osnov za njeno definisanje je praćenje percepcije rizika kako u opštoj populaciji tako i u pojedinim grupama različitog uzrasta. Praćenjem percepcije rizika saznajemo koliko je populacija zabrinuta, koliko ima poverenja, koliko su aktivni mehanizmi dezinformisanja, i u vezi s tim se onda kreiraju kampanje. Institut za epidemiologiju radio je takva istraživanja u okviru svoje velike seroepidemiološke studije posle oba talasa, i ti rezultati biće uskoro biti dostupni javnosti – navodi Pekmezović.

Na Medicinskom samo tri odsto zaraženih studenta

Odgovarajući na pitanje da li je Srbija do sada donosila i da li trenutno donosi pravovremene mere, profesorka Tatjana Pekmezović kaže da je „naša preporuka i zalaganje da se mere donose na osnovu objektivnih epidemioloških indikatora i kriterijuma“. Kao primer dobre prakse ona navodi sistem nadzora koji je uspostavljen na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a zahvaljujući kome je do sada među studentima bilo samo tri odsto PCR pozitivnih.. „Na fakultetu imamo sistem nadzora u kome pratimo pozitivnost studenta i zaposlenih, kao i njihove kontakte. Svako ko je na bilo koji način ugrožen, bilo da je zaražen bilo da je bio u kontaktu sa zaraženom osobom, šalje nam elektronski upitnik na osnovu koga nastavnici i asistenti Instituta za epidemiologiju daju preporuke za dalje korake koji su potrebni. Ako imamo dva pozitivna slučaja u jednoj grupu, mi tu celu grupu udaljavamo sa nastave u trajanju od 14 dana, i oni prate onlajn nastavu. Pri tome ozbiljnije odluke donosi koordinaciono telo, koje ima pet članova, na čijem čelu je dekan Medicinskog fakulteta i koje se sastaje svakog ponedeljka. Tako smo uspeli da se čak i vežbe na kliničkim predmetima gde je kontakt sa pacijentom neminovan sprovode bez prekida“, objašnjava Pekmezović. Upitana da li je takav sistem moguće preslikati u drugim obrazovnim ustanovama, pre svega školama, ona kaže da bi to predstavljalo veliko opterećenje za za zavode za javno zdravlje, te da je ovakvu praksu bilo moguće uspostaviti na Medicinskom fakultetu pošto postoji dovoljno stručnjaka.

close
Treba osnažiti epidemiološki nadzor 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.