Više od trećine studenata u EU završi društvene nauke 1Foto: Pixabay

Od ukupnog broja, studentkinje u zemljama EU su u većini i čine 54 odsto. Podaci pokazuju da su, iako su žene blago zastupljenije na osnovnim i master studijama, na doktorskim muškarci u blagoj većini. I na visokoškolskim ustanovama u Srbiji, žene su zastupljenije sa oko 56 odsto u odnosu na muški pol.

Nešto više od trećine od ukupnog broja diplomaca je iz oblasti društvenih nauka (novinarstvo, biznis, pravo…). Po zastupljenosti, društvene discipline slede studije inženjerstva, proizvodnje i građevinarstva sa 15 odsto, zdravstvene zaštite sa 14 odsto, umetnička usmerenja sa 11 odsto, zatim prirodne nauke sa 11 i obrazovanje sa 9 odsto.

U poređenju sa prosekom EU, neke članice imaju značajno veći ili manji udeo u broju diploma visokog obrazovanja u sledećim oblastima:

  • Društvene nauke

U odnosu na prosek EU od 34 odsto, Finska i Španija odudaraju sa 26 odsto, dok su društvene nauke najviše zainteresovale studente u Luksemburgu sa 56 i Bugarskoj sa 46 odsto. Podaci Srbiju svrstavaju tačno uz prosek zemalja EU.

  • Inženjerske nauke, građevinarstvo…

Udeo diplomaca u ovim disciplinama je ispod 10 odsto u Luksemburgu, Holandiji, na Malti, u Velikoj Britaniji, Irskoj i na Kipru, u poređenju sa Nemačkom, Portugalom i Austrijom od oko 20 odsto. Udeo diplomaca u Srbiji je oko 17 odsto.

  • Zdravstvena zaštita

Na Kipru, u Nemačkoj, Luksemburgu, Austriji i Mađarskoj procenat studenata koji završili studije u oblasti zdravstva je 8 odsto, a najveći udeo beleže Belgija, Švedska, Finska i Danska sa oko 20 odsto. U Srbiji je to slučaj u 9 odsto.

  • Umetnost

U Švedskoj, Bugarskoj, Poljskoj, Češkoj, Letoniji, Slovačkoj, Austriji i na Kipru manje od 8 odsto od ukupnog broja studenata je diplomiralo u visokoškolskim ustanovama umetničkog usmerenja, dok je više od 14 odsto u Italiji i Velikoj Britaniji. U Srbiji je udeo studenata na umetničkim fakultetima oko 10 odsto.

  • Prirodne nauke

Na Kipru, u Belgiji i Litvaniji udeo studenata koji su studirali i diplomirali u nekoj prirodnoj naučnoj disciplini, kao što su matematika i statistika, je ispod 7 odsto, dok je udeo najveći u Britaniji, Irskoj, Nemačkoj i Estoniji, iznad 14 odsto. Studenti u Srbiji su nešto manje zainteresovani za ove oblasti u odnosu na prosek EU sa nešto više od 9.4 odsto.

  • Obrazovanje

Proporcionalno u oblasti obrazovanja, najmanje studenata je diplomiralo u Italiji, Letoniji i Portugalu, ispod 5 odsto, a najviše na Kipru sa 23 odsto, u Španiji i Mađarskoj sa 17 odsto u obe zemlje. Srbija se sa nešto više od 8 odsto nalazi ispod proseka EU.

Više informacija možete pronaći na sajtu Evropskog zavoda za statistiku (EUROSTAT).