Ustav doprinosi bezbednosti građana 1Foto: Medija centar

Vidimo na delu politizaciju sektora bezbednosti. Još gore, primetna je tendenicija da se moć gomila u malom broju ruku, time što se najavljenim izmenama zakona daju enormna diskreciona ovlašćenja političkim rukovodiocima.

Demokratska civilna kontrola bezbednosnih službi je kod nas simulacija, a čak se i ta simulacija ukida – kazao je danas Miroslav Hadžić, predsednik UO Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) obrazlažući razloge zbog kojih bi, po njegovom mišljenju, trebalo iskoristiti proces ustavnih izmena i urediti oblast bezbednosti na celovit i sistematičan način.

Novi Ustav bi, stav je predsednika UO BCBP-a, trebalo da sadrži zasebnu oblast koja bi uređivala materiju bezbednosti.

– Najpre bi trebalo urediti sistem bezbednosti tako što bi u Ustavu bile pobrojani svi njegovi akteri, a ne samo državni. Pritom, bilo bi nužno utvrditi postojanje Saveta za bezbednost, kao najvišeg koordinacionog tela sistema bezbednosti. Podjednako važno bi bilo u Ustavu uspostaviti sistem demokratske civilne kontrole – istakao je Hadžić dodajući da bi sve te mere trebalo da vode uspostavljanju principa odgovornosti u rukovođenju sistemom bezbednosti.

Prema njegovim rečima, kod nas je, umesto demokratske, uspostavljena lična kontrola nad službama bezbednosti.

– To nije ništa novo. Isto je radio i bivši predsednik Boris Tadić preko svog šefa kabineta – naglasio je Hadžić.

Bogoljub Milosavljević, profesor prava i član UO BCBP-a je naglasio da pored dela Ustava koji se bavi pravosuđem, još uvek ne postoji volja da se i ostali delovi najvišeg pravnog akta revidiraju, iako postoji prostor za popravku.

– U aktelnom Ustavu sektor bezbednosti je skromno i nesistematski uređen. Izuzev vojske, ostali bezbednosni organi se gotovo i ne spominju. U zemlji koja, poput Srbije, ima loša iskustva sa sistemom bezbednosti, neophodno je ovu oblast detaljnije urediti – kazao je Milosavljević.

Uporedni primeri

Jelena Pejić, istraživačica BCBP-a, je poredeći Ustav Srbije sa onim u zemljama regiona istakla da je kod nas pitanje civilne demokratske kontole krnje i rasuto definisano. „U Crnoj Gori su i vojska, ali i službe bezbednosti podvrgnute civilnoj demokratskoj kontrolu. Isti slučaj je i u hrvatskom Ustavu, u kome se i nalaže zakonsko uređenje ove materije“, istakla je Pejić. Prema njenim rečima, pitanje bezbednosne materije je sistematski uređeno u zasebnom poglavlju u Ustavu Kosova.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.