Uz korona virus i epidemija lažnih vesti 1Foto: FoNet/ Velimir Ilić

I dok policija traga za osobom koja širi lažne vesti na društvenim mrežama da su u Srbiji zabeleženi smrtni slučajevi izazvani korona virusom, za medije koji prenose neproverene informacije ne postoje nikakve sankcije.

Krajem januara srpskom medijskom scenom odjekivali su naslovi u kojima se tvrdi da je korona virus pušten iz laboratorije kako bi proizvođači vakcina zaradili velike pare.

Tako je Informer objavio naslov „Jeziva teorija! Korona virus je namerno pušten iz laboratorije, lek je već spreman, čeka se svetska paranoja da bude pušten i prodavan za ogromne pare“.

Primer Informera, po pisanju portala Raskrikavanje, koji je posvećen analizi lažnih vesti, pratili su i drugi tabloidi ali i „ozbiljniji“ mediji poput sajta B92 i RT Vojvodina.

Kako se korona virus približavao Srbiji, tako su se pojavile i prve neproverene informacije u medijima koje sugerišu da je korona virusa u našoj zemlji. Blic je juče preneo vest pod naslovom „Lekari Hitne u specijalnim odelima došli na Vračar: Beograđani prisustvovali sceni poput one sa kineskih ulica, evo o čemu je reč“.

U tekstu objavljenom na sajtu Blica navodi se da su građani Vračara bili „u čudu“, kada su u NJegoševoj ulici videli vozilo Hitne pomoći i „bolničara u posebnoj zaštitnoj opremi poput onih u kojima viđaju medicinsko osoblje u Kini“.

Na drugoj strani, iz Hitne pomoći demantovali su ovu vest za sajt Raskrikavanje, rekavši da Hitna pomoć juče nije imala pozive iz NJegoševe ulice i da se „jedino možda radilo o transportu, pri čemu su zaposleni stali u toj ulici.“

Urednica portala Raskrikavanje Vesna Radojević kaže za Danas da je njihova analiza medijskih sadržaja pokazala da se „piše senzacionalno, bez proverenih informacija jer se novine moraju prodati, a već sto godina se zna da se najbolje prodaju one novine na kojima su krv, suze, i znoj“.

– Velike vremenske nepogode, virusi, bolesti, teroristički napadi, sve što u nama izaziva neku emociju je vrlo pogodno tle za lažne vesti i potencijalnu zaradu zbog klikova. Širenje bilo koje dezinformacije, a naročito o ovakvim osetljivim situacijama, sigurno može da izazove paniku, nedovoljnu informisanost, preduzimanje nekih nepotrebnih radnji – ističe Radojević, podsećajući da se lažnim vestima bavi i sama Svetska zdravstvena organizacija, koja ima stranicu posvećenu „razbijanju mitova“ o virusu.

Pored medija, i društvene mreže su zatrpane lažnim vestima o korona virusu. Ministarstvo unutrašnjih poslova juče je saopštilo da su obavestili tužilaštvo o audio snimku na kome, za sada nepoznata ženska osoba, širi lažne vesti na društvenim mrežama da su u Srbiji zabeleženi smrtni slučajevi izazvani korona virusom.

Na pomenutom audio-snimku čuje se glas ženske osobe koja između ostalog kaže „zvala me je doktorka sa Infektivne klinike da mi kaže da se pojavio korona virus u Srbiji i da je dvoje umrlo na Infektivnoj klinici i umrlo je dvoje ili troje na KBC Bežanijska kosa“.

– A danas u NJegoševoj 45 Hitna pomoć došla je u skafanderima i iznela polumrtvog čoveka od korona virusa… Doktorima je inače strogo zabranjeno da pričaju o virusu i da se pojavio u Srbiji – dodaje ženski glas.

Krivični zakon Srbije, inače, u članu 343 navodi da osoba koja „iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira… kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom“.

Stoga iz MUP-a poručuju da se „intenzivno radi na identifikovanju osobe koja je uradila ovaj snimak, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršila krivično delo izazivanje panike i nereda“.

Komentarišući za Danas dokazivost krivičnog dela širenje panike advokat Vladimir Beljanski kaže da je važno utvrditi da li je krivično delo učinjeno sa umišljajem i da li je zaista dovelo do širenja panike.

– Potrebno je da onaj ko širi lažne vesti ima svest o tome da vesti koje širi su lažne i da želi da izazove paniku. A potrebno je i da dođe do izazivanje panike. Dakle, moraju postojati konkretne posledice koje su dokazive. Odnosno, izazivanje panike mora biti dokazano kroz, na primer, odluku građana da masovno napuštaju domove ili kupuju hranu i vodu. A to što se neko kod kuće uzrujao zato što je pročitao ovakvu vest nije dovoljno za krivično delo izazivanje panike – objašnjava Beljanski.

On dalje dodaje da je u „nekim slučajevima dovoljno da nadležni organi demantuju ovakve vesti pa da javnost ne bude u panici“.

– Nije uvek neophodno hapsiti zbog lažnih tvrdnji, kaže advokat Beljanski.

Da se delo širenje panike mora dokazati ističe i Vesna Radojević. Na pitanje Danasa kako komentariše činjenicu da je najavljeno hapšenje građana koji šire lažne vesti, dok nema reakcije na neistine koje prenose mediji, sagovornica Danasa kaže da je „nečinjenje institucija u vezi sa širenjem lažnih vesti u najtiražnijim medijima – očekivano“.

– Država je maltene njihov poslodavac, iako im zvanično nije vlasnik. Tako da u tom smislu ništa ne očekujem. Što se tiče neodgovornih građana – ne možemo reći nemojte da ih hapsite jer šire lažne vesti koje izazivaju paniku, zato što to isto ne radite sa vlasnicima medija. Širenje panike se mora i dokazati, pride, a bilo je i jačih situacija – setite se nekoliko apokaliptičnih naslovnica Informera o tome da samo što nije rat izbio u Srbiji – podseća urednica Raskrinkavanja.

Desetine uhapšenih zbog širenja panike

Zbog širenja panike kroz plasiranje lažnih vesti na društvenim mrežama prethodnih godina uhapšeno je nekoliko osoba. CINS je tako objavio da je u Beogradu 15 ljudi privedeno ili saslušano u Odeljenju za javni red i mir beogradske policije, pošto su osumnjičeni za širenje panike na društvenim mrežama tokom i neposredno posle majskih poplava. Istovremeno, protiv devet osoba podneta je krivična prijava zbog sumnje da su izvršili krivično delo „izazivanja panike i nereda“ za koje je predviđena kazna od šest meseci do pet godina zatvora. Nakon poplava 2014, građani su hapšeni i 2018. godine. Tada je policija uhapsila dve osobe zato što su na društvenim mrežama širili lažnu informaciju da „u naredna dva dana vodu u Beogradskom vodovodu ne treba koristiti za piće, jer se u vodu greškom prosuo metan, pun kancerogenih čestica“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.