Valniš je već polumrtav, ne dozvolite da ga banditi dotuku

Doduše, mi potpisani nismo ni očekivali u situaciji kakva je naša današnja da napisi i emisije u medijima mogu da nam pomognu, kad nisu brojne žalbe i najvišim organima u zemlji koje ostaju bez odgovarajuće reakcije svih ovih godina.

I pored toga, ponavljamo da nikako ne možemo da budemo zadovoljni što takvo javno saopštavanje nimalo ne utiče na to da nadležni organi vlasti ne ostanu i dalje gluvi na naše vapaje. Kao što su ostajali nedelotvorni i svih ovih godina od 2009. kada se u selo vratio Gradimir Milošević, čija nedela prete da nas potpuno unište, a da ostanu neadekvatno kažnjena, a mi apsolutno nezaštićeni. Reći će neko da ova zahvalnost Danasu, i pismo vlastima i javnosti dolazi sa zakašnjenjem, ali za rešavanje našeg problema još, odnosno nikad nije kasno, pogotovo što izgleda da vlasti smatraju da NIKADA i ne treba da ga rešavaju. A to znači – oklevanje vlasti i organa da adekvatno reaguju pomaže da je selo Valniš, koje je već polumrtvo, prepušteno banditu ili banditima da ga dotuku!

U našem selu, da podsetimo, ima još 25 preostalih meštana i svi su obuzeti strahom i neizvesnošću, jer u pomenutom periodu zapaljeno je petnaestak kuća i drugih objekata, a krađe i nasilje se ne mogu pobrojati. U strahu je i na desetine nas koji u selu ne živimo stalno, ali redovno smo dolazili na imanja i u rodne kuće koje još održavamo (one koje nisu zapaljene ili pokradene). Sada se, međutim, zbog svega pribojavamo i da dolazimo onako često kako smo navikli.

Da pomenemo još neke slučajeve koji nisu zabeleženi u medijima, a dodatno govore o razmerama katastrofe u Valnišu. Dešavalo se da oštećeni od predstavnika MUP-a saznaju za obijanje kuća i krađe, ali patrole poveruju u iskaz osumnjičenog da on nije obijao već sprečio lopove da odnesu plen. Ali, takođe je bilo primera i da oštećene načelnik iz Babušnice izgura iz kancelarije samo zato su se interesovali dokle se stiglo sa istragom. A pojedinim meštanima sudija na sudu je delio savete o tome kako je optuženi dobar, jer je kad je imao novac, pomagao svima. Primetili smo, takođe, da inspektorima koji hoće da se potrude da dela ispitaju, tužilaštvo i pretpostavljeni okrenu leđa, čak i da oni ispadnu krivi što mnogo „čačkaju“ i hoće da „isteruju pravdu“.

I još da podsetimo, protiv Gradimira Miloševića podnošeno je na desetine krivičnih i drugih prijava. Neke od njih su uprkos težini dela i šteti odbačene ili proglašene za prekršaj. Po nekima je presuđeno sa ništavnom dosuđenom štetom i upućivanjem oštećenih da je naplate u privatnoj parnici. I to od čoveka koga se boje i koji kad god je u selu svima uliva strah. Sada je to još i u povećanom stepenu, budući da uskoro treba da se vrati sa izdržavanja kazne od nekoliko meseci i svi se bojimo da će njegovo ponašanje biti osvetničko. Jer, na primer, na dan poslednjeg odlaska na izdržavanje kazne Milošević je ukrao auto nekome iz Vlasotinca, dovezao se njime u selo, pokupio sve vredno iz njega i slupao ga u usputnom selu, a taj predmet sigurno još stoji u nekoj pravosudnoj fioci.

Da ne bismo dalje nabrajali, zaključili smo da smo mi za vlast očito građani drugog reda. Zamislite da neko u nekom gradu zapali 10 kuća i toliko pomoćnih objekata i ima još 10 neuspelih pokušaja paljenja, a da institucije ništa ne preduzmu. Da nam policija savetuje da šteta treba da bude najmanje milion dinara da bi oni pokrenuli postupak, dok za sve manje mi sami treba da tužimo N. N. lice.

A koliko košta proizvodnja straha? Kad čovek sa sekirom, nožem šeta selom i svakome preti. Kad sa pištoljem sedne na prag i igra „ruski rulet“, a u kući sedi porodica sa jednogodišnjim detetom. Kad u istu kuću dođe u 2-3 sata posle ponoći i probudi ostarelog domaćina i priča mu kako je klao ljude na ratištu, a posle još iz iste kuće pokrade pare i dokumenta. Kad traži novac, a ako mu se ne da, polomi retrovizore na autu onog od koga je tražio. Na koliko ministarstva unutrašnjih poslova, pravosuđa, tužilaštvo i drugi organi procenjuju štetu od ovakvih postupaka?

Zašto nam lokalni organi u Pirotu i Babušnici obećavaju da će se pobrinuti za „spajanje predmeta“ i nikad to ne učine? Da li da „zbir“ šteta ostane – ispod milion dinara!?

Pitali smo ugledne pravnike: postoji mogućnost da se sva nedela koja su nas zadesila narodski rečeno, spoje na gomilu, u jedno, (na kamaru, rekli bismo mi našim govorom). Jer ovo je – napad na jedno selo, koliko god malo i siroto bilo. Od organa tražimo da nam pomognu imajući ovo u vidu. A imajući u vidu još jedan naš strah – u selu već ima očajnih ljudi koji pominju radikalna rešenja, i preuzimanje pravde u svoje ruke, što bi bilo još gore nego što jeste. Pametnom dovoljno!

Meštani sela Valniš kod Babušnice i građani rođeni u njemu koji u strahu zaziru da u njega dolaze