Vanredno stanje - paravan za udar na slobodu medija 1Foto: Privatna arhiva

Međutim, treba praviti jasnu razliku između problema i ispada koji su bili posledica pogrešnih odluka i, s druge strane, svesnih pritisaka i napada na novinare, od strane države i njenih organa, službi i policije.

Posebno u istočnoj i centralnoj Evropi, uključujući i Srbiju, registrovano je dosta slučajeva svesnog ograničavanja rada novinara od strane vlasti, što se nije smelo dogoditi.

Vanredno stanje u Srbiji vlast je koristila kao paravan za pojačane napade na slobodu medija.

To što su pojedini političari uvredljivo govorili o medijima i novinarima tokom pandemije, za svaku je osudu i pokazuje da nosioci vlasti ne shvataju koliko je uloga novinara u vanrednim ali i redovnim situacijama bitna, zbog tačnih informacija i obaveštavanja javnosti o nepravilnostima koje se dešavaju u društvu, kaže za Danas Oliver Vujović, generalni sekretar Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO) u Beču.

Da li su i na koji način evropski režimi pandemiju iskoristili kako bi ograničili slobodu izražavanja i uticali na nezavisan rad medija, tema je i ovogodišnje redovne SEEMF konferencije (Sout East Europe Media Forum), koja će 21. oktobra na zajedničkom onlajn sastanku, okupiti nekoliko stotina novinara iz evropskih zemalja, sa sedam različitih lokacija.

Kako Vujović navodi, SEEMO je uočio brojne probleme i nepravilnosti u odlukama koje su vlade donosile suočene sa pandemijom, ali i političke pritiske na medije i novinare, posebno u zemljama u okruženju.

– Primera radi, u Mađarskoj je vlast svesno blokirala rad novinara u cilju jačanja svoje pozicije. Dosta problema iskusili su i novinari u Rusiji. U Bugarskoj i Rumuniji bilo je odluka države i inicijativa za promenu zakonske regulative za kažnjavanje medija, čak i predloga za tri godine zatvora odnosno 5.000 evra kazne za novinare. U Moldaviji je novinar kažnjen jer je na Fejsbuku objavio detalje o uslovima rada u jednoj tekstilnoj fabrici, u Belorusiji novinar završio u zatvoru jer je izveštavao bez legitimacije. U Turskoj je novinar kažnjen jer je gost u emisiji, lekar, kritički govorio o vlasti, dok je u Poljskoj uhapšen izveštač sa demonstracija protiv mera ograničenja vlasti, navodi Vujović primere represivnog ponašanja države u regionu, ali dodaje da je čak i u zemljama zapadne Evrope bilo puno nepravilnosti, pogotovu u nedovoljnoj transparentnosti države u nabavkama opreme.

Poredeći sa tim situaciju u Srbiji, slučaj hapšenja novinarke Ane Lalić, ali i druge slučajeve privođenja, oduzimanja opreme novinarima i različitih napada, Vujović kaže da je „nekome očigledno odgovaralo da te informacije ne stignu do javnosti“.

– Tu se jasno radi o ograničavanju prava rada novinara, koje je svesno korišćeno da bi se novinari zaplašili ili upozorili. Bilo je mnogo spornih situacija, od konferencija za štampu Kriznog štaba i apsurda da im novinari ne prisustvuju, čime je stvorena mogućnosti manipulacija tokom tih konferencija, pa do toga da je manipulisano brojkama bolesnih i umrlih od kovida. Tu je tek zahvaljujući medijima koji su o tome pisali, pokrenuto pitanje da li su u pitanju greške ili svesno pogrešno prikazivanje stanja, kaže Vujović.

On dodaje da su profesionalni mediji odigrali ključnu ulogu tokom trajanja pandemije, jer je „komunikacija između vlasti i javnosti u prvim mesecima nakon izbijanja kovida 19 bila „vojnička“, a naređenja su stizala ne samo od države i njenih organa, već i ljudi koji su dobijali određeni publicitet u medijima“.

– Podsećam, da u Srbiji nije bilo glasa iz medija, pitanje koliko bi na snazi bile neke apsurdne odluke države, poput onih o zabranama kretanja koje su se odnosile na posebne kategorije stanovništva, navodi Vujović.

Kako ocenjuje, i inače loša pozicija profesionalnih medija, dodatno je otežana tokom vanrednog stanja, jer su se češće nalazili pod napadima, baš zato što su objavljivali kritične informacije.

– Tako je i Danas bio više puta pominjan od strane nekih političara kao negativan primer, što je apsurdno. Takav političar treba da razmisli koliko ima osnovnog obrazovanja da bi mogao tako nešto da izjavi, i da napada krajnje profesionalnu novinu. Tužna realnost Srbije je sasvim jasna razlika između ozbiljnih medija, koji profesionalno istražuju, koriste relevantne izvore, od onih koji su samo nečiji instrument, koji objavljuju informacije bez provere i sa ciljem ostvarivanja određenog interesa. Lično me pogađa što je pravih medija u Srbiji sve manje, što im dodatno otežava poziciju. Time se gubi i kvalitet novinarstva u Srbiji. A posledice će se osetiti dugoročno i na obrazovanje mladih ljudi, i u opštoj klimi u javnosti. Društvene mreže postaju sve veći izvor informacija, što samo po sebi nije loše, ali mlad čovek koji nema iskustva nije u stanju da razluči tačnu od lažne vesti, manipulacije i propagande, objašnjava Vujović.

Osuda kampanje protiv Koraksa

U kontekstu ophođenja aktuelne vlasti prema nezavisnim medijima i pokušaja da se diskredituje svaki medij, umetnik i pojedinac koji upućuje kritiku domaćem režimu, SEEMO je ošto osudio i najnoviju kampanju koja se vodi protiv karikaturiste Predraga Koraksića Koraksa.

– Svaki političar bi morao da prihvati karikaturu kao deo slobode izražavanja, kao i satirične emisije poput formata „25 minuta sa Kesićem“, kao deo demokratije, jasan je Oliver Vujović.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.