Veći rizik od srčanih i moždanih udara 1Foto: Aleksandar Roknić

Ovaj metabolički poremećaj ne boli, ne daje simptome, niti upozorava osobu da se nešto dešava u organizmu. Čak i kod saznanja da osoba ima povišen nivo holesterola i triglicerida ne znači da će upozorenje lekara shvatiti ozbiljno, jer se uglavnom osećaju dobro. Nažalost, prvi simptomi i znaci posledica povišenih masnoća u krvi su uglavnom kardiovaskularni događaji, kao što su srčani ili moždani udar.

Učestalost hiperlipidemija je teško proceniti, ali na osnovu brojnih istraživanja smatra se da ona postoji kod 25 do 33 odsto odraslog stanovništva u razvijenim zemljama. Međutim, stručnjaci apeluju da je visok nivo holesterola u krvi ključni faktor za razvoj srčanih oboljenja, koja uzimaju tri puta više života nego tumor dojke i dva puta više od raka pluća.

– Suženje arterija aterosklerotičnim naslagama, koje dovode do smanjene prohodnosti krvi do srca, mozga, nogu, nastaju delovanjem dobro poznatih faktora rizika tokom niza godina. To su pre svega povišene masnoće u krvi, holesterol i trigliceridi, zatim šećerna bolest, hipertenzija, pušenje, smanjena fizička aktivnost, gojaznost. Povišene masnoće u krvi utiču na ranu pojavu kardiovaskularnih bolesti, smanjuju kvalitet života i dovode do smrtnosti, napominje prof. dr Zorana Vasiljević, kardiološkinja i predsednica Udruženja žena lekara, dodajući da je mišljenje da žene čuvaju hormoni pobijeno novim podacima prema kojima je infarkt kod mlađih žena sve češći, pa je prevencija svih faktora rizika jednako neophodna i kod žena.

Ustanovljeno je da oko dve trećine holesterola nastaje sintezom u organizmu, a svega jedna trećina se unosi hranom.

– Najveći deo holesterola nastaje u jetri, a do njegove sinteze može doći i u sluzokoži creva i nadbubrežnim žlezdama. Od ukupnog holesterola u serumu oko 20 odsto otpada na HDL holesterol. Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol „čisti“ krvne sudove. Međutim, LDL holesterol ili „loš holesterol“ predstavlja najvažniji faktor rizika za razvoj ateroskleroze. Bolest krvnih sudova nastaje upravo zbog taloženja lošeg (LDL) holesterola i kalcijuma, kada dolazi do stvaranje krvnog ugruška unutar krvnog suda ili srca. Kao posledica mogu se javiti srčani ili moždani udar. Pored nivoa holesterola u krvi, nalaz kalcifikata u zidovima koronarnih arterija predstavlja loš prognostički znak. Što je više kalcifikata, smanjuje se elastičnost arterijskih krvnih sudova i povećava mogućnost smrtnog ishoda od neželjenih kardiovaskularnih događaja, objašnjava dr Jelica Bjekić Macut, načelnica endokrinologije u KBC Bežanijska kosa.

Kada je reč o terapiji, statini su prvi terapijski izbor u lečenju povišenog holesterola kod pacijenata sa povišenim rizikom ističe prof. dr Svetlana Apostolović, kardiološkinja u Kliničkom centru Niš.

– Lečenje jeste dugotrajno, u određenim slučajevima i doživotno. Međutim, kod osoba koje imaju povišen nivo holesterola, ali im je rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti ispod pet odsto, sniženje holesterola možemo postići i primenom prirodnih statina. Prema preporukama Evropskog udruženja kardiologa i udruženja za aterosklerozu, u terapiju je moguće uključiti i monakolin, supstancu za koju je dokazano da smanjuje nivo holesterola i triglicerida, a dobija se iz ekstrakta crvenog pirinča, udruženim sa vitaminom K2. U velikoj studiji urađenoj u Roterdamu na uzorku od 4.807 ispitanika, tokom sedam godina praćenja, pokazano je da unos vitamina K2, dovodi do smanjenja taloženja kalcijuma u aorti i koronarnim arterijama,  kaže dr Svetlana Apostolović.

Prvo promeniti stil života

Prva mera u lečenju visokih vrednosti holesterola je promena stila života, koja podrazumeva zdravu ishranu i adekvatnu fizičku aktivnost. U zavisnosti od stepena rizika određuju se vrednosti LDL holesterola, koje treba postići tokom lečenja. Novi Evropski vodiči su preporučili strožije vrednosti u odnosu na ranije preporuke, a ono što je svima zajedničko za nivo LDL holesterola „što niže, to bolje“.

close
Veći rizik od srčanih i moždanih udara 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.