Foto: Lična arhivaSvetski dan veganstva simbolično se obeležava 1. novembra jer su se u novembru 1944. Donald Votson, Doroti Votson, Elsi Šrigli, G.A. Henderson i Fej K. Henderson iz Velike Britanije okupili i odlučili da osnuju prvo vegansko udruženje: The Vegan Society.
– Njihovo udruženje iznelo je prvu zvaničnu definiciju veganstva: „Veganstvo je filozofija i način života koji nastoji isključiti – koliko je to moguće i izvodljivo – sve oblike eksploatacije i okrutnosti prema životinjama zarad hrane, odeće ili u bilo koje druge svrhe; i šire, promoviše razvoj i upotrebu alternativa bez životinja, a u korist ljudi, životinja i životne sredine. Sve veći broj ljudi u svetu prepoznaje gore navedene prakse kao problem koji moramo na globalnom nivou da rešimo i samim tim okončamo patnju nevinih bića, kaže za Danas Tamara Jevtović, jedna od osnivačica Vege zajednice u Srbiji, podsećajući na početke veganstva u svetu.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Prema njenim rečima, Vege zajednica je udruženje mladih ljudi koji aktivno i vredno rade kako bi ovaj svet postao bolje mesto za sve životinje.
– Borimo se za svet u kojem će se životinje posmatrati kao svesna i osećajna bića kakva i jesu, gde će se poštovati i vrednovati kao ravnopravni stanovnici ove planete. Ukratko, spašavamo svet dok se dobro zabavljamo. Trudimo se da nam akcije budu što raznovrsnije, sprovodimo ulične akcije i radne akcije u azilima po Srbiji, aktivni smo na društvenim mrežama, svakog meseca radimo na novom broju Vege biltena (koji je sjajan newsletter/časopis, takođe, potpuno besplatan, pa ne propustite da se prijavite slanjem svoje mejl adrese na [email protected]), objašnjava Jevtović i dodaje da Vege zajednica prevodi zanimljive članke i knjige, vodi kampanju Slomimo kaveze, u okviru koje se bore za koke nosilje u industriji jaja, a da sve vodi, kako kaže do konačnog oslobođenja životinja.
Kada je reč o veganstvu u Srbiji , navodi da se situacija dosta razlikuje od grada do grada.
– Rekla bih da se situacija dosta razlikuje u Beogradu i Novom Sadu i u ostalim gradovima. Što se tiče ponude, u Beogradu i Novom Sadu ima dosta mesta gde se može jesti dobra veganska hrana, a prodavnice zdravih hrana imaju sve bolju ponudu. Beograd dosta zaostaje za Novim Sadom u ponudi, ali nadamo se da će ga uskoro sustići. Lep primer ovoga je prvi veganski i low-waste kafić u Srbiji, VeZa, koji je otvoren u Beogradu, a otvorila su ga tri člana Vege zajednice, ističe Jevtović.
Kako kaže, u Srbiji imamo tu sreću da možemo da nabavimo domaće i zdravo voće i povrće od lokalnih proizvođača i kaže da za nju ne postoji slađa hrana nego kada joj baka spakuje domaće jabuke i krompir koje je sama proizvela.
– Mislim da ovome ne može da parira nijedan veliki lanac supermarketa. Zato kada se odlučite za sledeću kupovinu, molim vas razmotrite da obiđete lokalnu pijacu ili da nabavite voće i povrće direktno od proizvođača. S obzirom na to da sam ja veganka već osam godina, mogu da kažem da se svest ljudi dosta promenila po pitanju veganstva. Ljudi imaju više znanja o razlozima za veganstvo – kako etičkim, tako i zdravstvenim i ekološkim, objašnjava Jevtović.
Kada uporedimo Srbiju sa nekim drugim zemljama, ima prostora za unapređenje što se tiče ponude i što se tiče odnosa ljudi prema veganima, kaže jedna od osnivačica Vege zajdnice, i napominje da su naši ljudi skloni da osuđuju, umesto da razumeju.
– Nekad mislim da mnogi od njih samo traže krivce i nekoga na kome mogu da iskale nezadovoljstvo nečim drugim. Kao što sam već rekla, u Srbiji ima puno mesta gde može da se nabavi zdravo voće i povrće po prilično pristupačnim cenama, koje je pritom mnogo ukusnije od onog u supermarketima. Imamo i nekoliko malih proizvođača koji se bave proizvodnjom veganske hrane, kaže Jevtović i dodaje da s obzirom na to da je većina stanovništva u Srbiji pravoslavne veroispovesti, dosta proizvođača ima to na umu, pa tako imamo dosta posnih proizvoda na tržištu, koji su ujedno i veganski ako ne sadrže ribu i med.
Kada je reč o stereotipima u vezi sa veganstvom, Tamara Jevtović ističe da stereotipi postoje i da što se tiče veganstva muškarci u Srbiji trpe veću stigmatizaciju od žena, prvenstveno od porodice i prijatelja.
– Većina ljudi u našoj zemlji smatra da „nisi dovoljno muško ako ne jedeš meso“ ili da nisi dovoljno jak. Ne znam, meni je vrhunac snage i ljudskosti kada se borimo protiv nepravde, kada pomognemo onima koji našu pomoć trebaju i kada se ne plašimo da se zauzmemo za ono u šta verujemo. Tako da mislim da većina ljudi kod nas treba da razmisli malo u ovom smeru, verujem da bi nam svima bilo bolje tako, kaže ona i podseća da je veganstvo prvenstveno stil života koji isključuje eksploataciju i ubijanje životinja, a uključuje ispravne moralne izbore i saosećanje. Moralnost ne poznaje pol, pa tako treba raditi dobre stvari i prema ljudima i prema životinjama bez obzira na to kog smo pola.
Prema mišljenju Jevtović, veganstvo nije dijeta, iako je ishrana njegov najvidljiviji deo, zato što vegani odbijaju da idu u cirkuse, zoo-vrtove, ne koriste kozmetiku testiranu na životinjama i sadrži sastojke životinjskog porekla, ne nose krzno, kožu i svilu.
Kako navodi, veganstvo je mnogo šire od dijete – to je život u skladu s uverenjem da volimo i poštujemo životinje.
– Ljudi se na veganstvo odlučuju na razne načine i iz različitih razloga. Neko se edukuje, pročita neki tekst ili pogleda film, pa je/ga to zainteresuje. Drugi su čuli od prijateljice ili prijatelja, pa se odluče za promenu, a treći se, pak, preispitaju i prosto više ne žele da učestvuju u nasilju i nepravdi. Neke primoraju zdravstveni razlozi, a neki saznaju za ekološke prednosti veganstva. Neki se odluče da probaju Vegan izazov 22 koji je skoro počeo da se realizuje i u Srbiji, pa ih to inspiriše, ističe jedna od osnivačica Vege zajednice.
Prisećajući se svog početka u veganskim vodamama, Tamara Jevtović kaže da njeno iskustvo nije bilo posebno uzbudljivo.
– Mamina drugarica mi je objasnila svoje razloge za vegetarijanstvo, pa me je to inspirisalo da krenem i ja tim putem. Kasnije sam se edukovala i shvatila da je veganstvo više u skladu sa mojim uverenjima, pa sam polako prešla na vegansku ishranu i tu ostala. Ima jedna anegdota u vezi sa tim: dok sam bila vegetarijanka, sećam se da sam čitala jedan članak o veganima i o tome kako oni jedu samo biljke i u trenutku sam pomislila „Bože sačuvaj, pa kako preživljavaju?“. Haha, uvek mi je smešno kada se setim toga iz ove perspektive jer sada znam da mogu da jedem i sarme i pite i šnicle u veganskoj varijanti, sa samo par izmena. A i mogu da vam garantujem da iz moje kuće niko nije izašao gladan – veganska kuhinja može biti izuzetno kreativna i ukusna, precizirala je Jevtović.
Prema njenim rečima, vegane početnike najviše brine, kako će da reaguju njihova porodica i prijatelji i pruznaje da joj bude malo krivo što se ljudi plaše odbacivanja od onih koji bi trebalo da su im najbliži, a rade dobru stvar za sebe i druge. Kako navodi, uvek bude dosta pitanja i nedoumica na početku, ali sve se to prevaziđe.
Govoreći od roditeljstvu i veganstvu, Tamara Jevtović smatra da to škakljiva tema i da bi svako trebalo da donese odluku za sebe, uz dobro informisanje.
– Deca mojih prijateljica su vegančići i zdrava su, prepametna i predivna. Roditelji hrane svoju decu i moraju da biraju da li će im davati hranu životinjskog porekla. S obzirom na to da su istraživanja relevantnih institucija pokazala da je veganska ishrana pogodna za sve životne dobi, smatram da je bolje deci davati hranu koja je za njih zdravija, a uz to je i etičkiji izbor, kaže Jevtović i dodaje da veruje da i među veganima ima loših roditelja, kao što ima i među onim ljudima koji jedu meso.
Jer, kako kaže, to što je neko vegan ne znači da je dobar roditelj, ali je napominje, i apsolutno sigurna da mediji ne prikazuju pravu sliku.
– Svake godine, otprilike istog meseca, ista vest može da se pročita u medijima, koji, kao što znate, lančano prenose vesti, često ih i ne proveravajući. A ljudi vole senzacije i onda sve u krug. Niko ne piše o deci koja nisu vegani a umrli su od loše ishrane, neuhranjenosti i slično. S druge strane, retko možemo da pročitamo o brojnim dobrim primerima i prednostima veganske ishrane za decu, objašnjava Jevtović.
Veganska ishrana je optimalna za čoveka
Naučna istraživanja odavno u potvrdila da je veganska ishrana optimalna za čoveka i da nema šta da nadoknađujemo jer sve možemo dobiti iz biljaka, osim vitamina B12 koji bi trebalo svi da suplementiraju – i oni koji jedu i oni koji ne jedu meso, kaže Jevtović i dodaje da se čak dosta sportista hrani veganski i kažu da postižu bolje rezultate od kada su na veganskoj ishrani. Nedavno je izašao i film The Game Changers koji se bavi baš tom tematikom na jedan sistematičan i sveobuhvatan način.
Veganstvo je budućnost
Veganstvo je budućnost. Previše smo istrošili resurse koje nam je Zemlja dala, previše smo zagadili životnu sredinu i predugo smo bili okrutni prema životinjama tako da nam ne preostaje ništa drugo osim da to ispravimo. Čoveka ništa ne košta da bude dobar prema životinjama, štaviše, samo može puno toga da dobije. Dajte veganstvu šansu i budite deo pozitivne promene, zaključuje Tamara Jevtović
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
