Korak ka modernizaciji državne uprave

Program je namenjen svima koji rade na poslovima javnih politika ili žele da nauče više o pripremi strategija i planova, ali i da utiču na propise u najvažnijim oblastima kao što su zapošljavanje, zdravstvo, obrazovanje, životna sredina, nauka, ekonomski i tehnološki razvoj, poljoprivreda.

Za obuku mogu konkurisati profesionalci koji imaju diplomu najmanje osnovnih studija, iskustvo u radu s državnom upravom ili želju da se usavrše. Obuke mogu pohađati i istraživači iz različitih oblasti koji žele da ovladaju metodologijom i znanjima za ostvarivanje uticaja njihovih istraživanja na značajne društvene odluke. Besplatna nastava će trajati do kraja maja i moguće ju je pratiti onlajn.

Bojana Tošić, direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike (RSJP), navodi da se velika reforma javne uprave sprovodi duži vremenski period, kako bi se unapredio kvalitet donošenja odluka i podigao nivo odgovornosti u samom sistemu javne uprave.

– RSJP ima svoju ulogu pre svega u onom delu koji se odnosi na unapređenje javnih politika kroz razne analize, činjenice i podatke koji su neophodni da bi dobili kvalitetne javne politike. Da bi reforma uspela nužna su posebna znanja i veštine koje treba da poseduju ne samo zaposleni u sistemu javne uprave, nego i zaposleni u drugim organizacijama i to je upravo ono što se nudi kroz ove programe, navodi Tošić. Dodaje da se kroz ove programe nude znanja koja su neophodna da bi odgovorili potrebama savremenog društva, „kao i problemima i izazovima sa kojima se susreću i države, ali i sami građani“.

– Time ćemo doći do boljih analiza, do boljih mera, do boljih odluka, a samim tim imati i bolje društvo. Znanja koja smo razvili kroz ove projekte zajedno sa univerzitetima daju odgovore na savremene probleme društva, na izazove sa kojima se susreću i država i građani – kao što imamo priliku da vidimo trenutno sa problemom epidemije sa kojom se susrećemo, naglašava Tošić.

Jasna Atanasijević, profesorka na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, objašnjava za Danas da se ovaj projekat u okviru Erasmusa sprovodi protekle dve godine.

– Za to vreme razvili smo 20 različitih predmeta na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Sproveli smo analize da bismo bolje razumeli šta nedostaje od predmeta, ko su budući polaznici i kakva nastava im je potrebna. Okupili smo odgovarajući tim profesora sa naša tri univerziteta s nekoliko različitih fakulteta koji se bave srodnim temama. Zatim, upoznali smo se s programima koje sprovode naši partneri i s novim trendovima i metodama nastave. Pri tome je obučeno tridesetak profesora i nenastavnog osoblja. Razvili smo silabuse, sadržaje nastave, materijale. Konačno, spremni smo da upišemo prve polaznike i pozivamo sve zainteresovane da se prijave do 1. marta, kaže Atanasijević.

Objašnjava da je, pošto su „javne politike najvažniji posao državne uprave“ i da se „odjednom stvorila velika potreba za novom vrstom posla i znanja“, veoma važna uloga univerziteta. Uočeno je, kaže, da je u Srbiji potrebno interdisciplinarno obrazovanje i da su se na taj način „uključili i dali doprinos modernizaciji države i njenih odluka“.

– Kako problemi koje očekujemo da država reši ne biraju oblast, tako je i obrazovanje za bavljenje javnim politikama po pravilu interdisciplinarno. Predmeti koje smo ponudili se mogu pohađati kombinovano kao kratke obuke, a neki se mogu pohađati i individualno. Pokrivaju teme iz primenjenih ekonomskih i socioloških analiza i teorije. Tu su i osnovi teorije o javnim politikama i analize i istraživanja za potrebe javnih politika. Zbog toga smo razvili i predmete na kojima se predaju kvalitativne i kvantitativne istraživačke metode koje su potrebne za analize javnih politika, kao i big data metode koje se sve više upotrebljavaju za efikasniji javni sektor, naglašava Atanasijević.

Ističe da su uveli i predmet o bihevioralnim metodama gde se izučava kako se uvidi koji se tiču ponašanja koriste da bi se postigli ciljevi javnih politika.

– Na primer, umesto ili zajedno s propisanim ograničenjem brzine i naplate kazni, efekat na sporiju vožnju i bezbedniji saobraćaj može se postići crtanjem trodimenzionalne zebre koja vizuelno daje utisak fizičke prepreke i podstiče vozače da prikoče na tom mestu. Takođe, uveli smo predmete koji se bave menadžmentom u javnom sektoru, upravljanjem regulativom i analizom efekata propisa. Konačno, tu su i predmeti koji pokrivaju pojedine oblasti javnih politika jer različite oblasti imaju svoje zakonitosti i specifičnosti. Reč je o politikama bezbednosti, rodne ravnopravnosti, socijalne politike, zapošljavanja, obrazovanja, javnog zdravlja, kaže Atanasijević i dodaje da su nove teme politika poljoprivrede i hrane i politika zaštite životne sredine.

Na pitanje Danasa šta je dobrobit za građane kada je reč o ovim kursevima, profesorka Atanasijević objašnjava da se rezultati javnih politika i rada javnog sektora tiču svih građana.

– Na primer, trenutno smo zadovoljni kako je državna uprava organizovala proces vakcinacije. To je veoma pohvalno i ponosni smo da je moguće da se javna pitanja efikasno rešavaju. Pored političara i državne administracije, u kreiranju javnih politika mogu da učestvuju svi građani, najčešće kroz različita udruženja, organizacije, a ponekad i kao pojedinci. Prirodno je da ljudi i kao pojedinci i kroz organizacije žele da utiču na društvo da ono bude bolje – predlozima i konkretnim delovanjem, objašnjava Atanasijević i podvlači da je u Srbiji od 2014. sprovedena opsežna reforma javne uprave i da su pred državnom upravom i danas brojni zadaci.

Učesnici projekta

Podršku Beogradskom, Novosadskom i Niškom univerzitetu u ovom projektu daju Univerzitet u Lajdenu, Kings koledž iz Londona i Univerzitet Pariz Est-Kretej. Partneri su i Sekretarijat za javne politike i Služba zaupravljanje kadrovima, kao i tri nevladine or-ganizacije koje se bave javnim politikama.

Prijave

Zainteresovani mogu da se prijave do 1. marta u Novom Sadu na [email protected], u Beogradu na ppmaŽius.bg.ac.rs i u Nišu na ppmaŽni.ac.rs.Školarina za prvu generaciju studenata će biti pokrivena iz budžeta Erazmus+ projekta.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.