Matić: Moguće rasvetliti neka ubistva novinara na Kosovu 1Foto: FoNet/ Ognjen Stevanović

On je, na predstavljanju istraživanja o ovim slučajevima, rekao da postoji u javnosti uverenje kako je s protokom vremena bilo koji slučaj teško procesuirati, ali je naglasio da je od presudne važnosti da se istrage rade.

– Ako mi kao profesija insistiramo stalno na tome da se slučajevi rasvetle, i sami pronalazimo svedočenja, dokaze, to će na neki način predstavljati pritisak na institucije da rade bolje, rekao je Matić. Po njegovim rečima, organi vlasti Srbije su raspoloženi da se ovi slučajevi reše, čim su, kako je naveo, prihvatili inicijativu ove komisije da se njena nadležnost proširi i na slučajeve ubistava i nestanka novinara na Kosovu. On je podsetio da je teško raditi istrage kad je prostor na kojem su se desili ove slučajevi van nadležnosti srpskih vlasti.

Kako je napomenuo, veoma značajno bi bilo formiranje međunarodne komisije u kojoj bi bili novinari istraživači iz Beograd i Prištine, kao i stručnjaci sa međunarodnog nivoa.

Istraživanje Udruženje novinara Srbije o ubijenim i kidnapovanim novinarima i medijskim radnicima na Kosovu 1998-2005. godine, čija je autorka Jelena L. Petković, trajalo je više od tri godine i obuhvatilo je razgovore i intervjue s rođacima, prijateljima i saradnicima ubijenih i kidnapovanih novinara.

Cilj predstavljanja istraživanja je da se javnost upozna s tim događajima koji su i posle dve decenije bez epiloga.

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović rekao je da je to udruženje dugo bilo usamljeno u saznavanju istine o ubijenim i nestalim novinarima na KiM, ali da sa podrškom Evropske federacije novinara i porodice žrtava sada nisu usamljene.

– UNS će nastaviti da traga za istinom i insistirati da odgovorni budu privedeni pravdi, rekao je Radomirović.

Govoreći o nestanku kolega Ranka Perenića i Đura Slavuja 1998. godine bivši urednik Radio Prištine i rukovodilac Medija centra u Prištini Milivoje Mihajlović rekao je da su o ovom slučaju u to vreme pokušavali da „drže pažnju“ domaće, ali i međunarodne javnosti.

– Morali smo da pritiskamo međunarodnu javnost, ali i da mobilišemo kolege da o tome izveštavaju. I u miru i ratu kada napadate novinare cilj je da se proširi strah. Računalo se na to. Tada su bile ozbiljne ratne operacije, bilo je strašnih zločina, rekao je Mihajlović i naveo da je posle otmice Perenića i Slavuja novinar NJujork tajmsa Majk O’Konor u mestu Bela Crkva video automobil, plavu zastavu 128 kojim su otišli na radni zadatak i diktafon „soni“ koji su poneli.

Predsednik UNS-a na Kosovu Budimir Ničić rekao je da je Kosovo prvo u Evropi po broju ubijenih i otetih novinara.

Govoreći o spomen-ploči koja je posvećena Pereniću i Slavuju, Ničić je podsetio da je ona prvi put postavljena 2012. godine, ali da je posle dva meseca srušena i da je za sedam godina ova ploča sedam puta rušena.

Kako je dodao, tek je prvi put u januaru 2019. godine utvrđeno da je Šaban Beriša srušio ploču, a da su motivi etnički, ali sud to nije uzeo u obzir, pa je Beriša kažnjen sa tri meseca uslovnog zatvora i globom od 200 evra.

Bivši novinar Tanjuga Nebojša Radošević, koji je sa foto-reporterom Vladimirom Dobričićem Kićom zarobljen 1998. godine kada su krenuli na novinarski zadatak u blizini aerodroma Slatina u Prištini, rekao je da je „splet okolnosti“ doveo do toga da oni budu pušteni, kao i da su ih „političke igre spasile“.

Novinarka Radija Siti iz Niša Ivana Petrović, prijateljica ubijenog novinara Aleksandra Simovića, rekla je da je on bio „slučajni saputnik njene prištinske mladosti“ i da je „bio čovek koji u sebi nije imao zrna mržnje“ i da su ga 21. avgusta 1999. godine, sa prijateljem Albancem, oteli iz kafića u Prištini.

– Prijatelj je kasnije pušten. Međutim, on, ali i ostale kolege i prijatelji iz straha nisu odgovarali na moja pitanja šta se desilo. To je bilo bolno. Bolno je i što je prošlo dvadeset godina, a da se tek danas o tome u javnosti govori, rekla je Petrović.

Maroević: Nema istrage o ubijenim novinarima

Novinar sajta RTS-a Rade Maroević, koji je u Prištini izveštavao za novinsku agenciju Beta, rekao je da ne postoji ozbiljna istraga o ubijenim i nestalim novinarima na KiM.

„U gomili slučajeva postoje prvi koraci istrage, koje su UNMIK i donekle KFOR pokrenuli. Ipak, zbog političkih odluka sledeći koraci bili su zapostavljeni“, rekao je Maroević i dodao da su novinari u to vreme na Kosovu bili „lake mete“, kao i da je pritisak na njih bio konstantan.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.