Foto: Stanislav Milojković

Tek juče predmet po žalbi zbog raspisane poternice i određenog pritvora, prosleđen je Apelacionom sudu, sutkinja Slavica Nikolić još uvek nije zakazala novo ročište niti je razmatrala mogućnost jemstva koje je ponudio Dević.

Podsetimo, slučaj ATP Vojvodine nalazi se među pet najvećih predmeta sa liste od 24 sporne privatizacije, a Evropska komisija ga je označila kao jedini u kome je oštećen investitor, Dević, a ne država. Reč je o pre više od deset godina izgrađenoj novoj autobuskoj stanici i servisu na placu ATP Vojvodine, koji nisu mogli da prorade iako je Dević o tome imao sklopljen ugovor sa Gradom.

Šteta koju je Grad proizveo zbog nerealizovane investicije meri se desetinama miliona evra, pa je tim pre pažnja javnosti usredsređena na krivični postupak koji je pokrenulo Tužilaštvo pod sumnjom da je Dević oštetio sopstveno preduzeće. Tako je i hapšenje sa određenim pritvorom zbog neodazivanja na ročište, ponovo pokrenulo raspravu o nedoslednostima u pravosudnom sistemu.

– U Zakonu o krivičnom postupku predviđen je niz mera kojima se obezbeđuje prisustvo okrivljenog na ročištima, a u članu 188 one su nabrojane po gradaciji. Tako je na prvom mestu poziv na pretres, zatim je predviđeno dovođenje okrivljenog, može mu se izreći i mera zabrane prilaska, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima, potom sledi zabrana napuštanja boravišta, pa mogućnost polaganje jemstva, može se izreći i zabrana napuštanja stana sa ili bez nanogice i tek na sedmom mestu je najdrastičniji, pritvor. Zakonom je utvrđena i obaveza suda da prvenstveno primenjuje blaže mere ukoliko njima može da postigne isti efekat – kaže za Vladavinu prava advokat Goran Petronijević.

On ukazuje da je pritvor izuzetna mera koja bi trebalo da se primeni onda kada nijedna druga ne da rezultat. Međutim, u praksi se kod nas olako koristi, što je refleks rigidnih zakona iz perioda posle Drugog svetskog rata.

– Kod nas postoji ozbiljno neujednačena praksa suda, što je posledica razbijanja srpskog pravosuđa iz 2010. godine kada su ustanovljena četiri apelaciona suda. To sprečava da se usaglasi sudska praksa, i u velikoj meri doprinosi pravnoj nesigurnosti jer stranke u postupku ne mogu da budu sigurne da će se pravo tumačiti bar približno jednako u svim sudovima – kaže Petronijević i dodaje da stiče utisak da sudije i tužioci ponekad reaguju afektivno, čega bi morali da se klone.

Inače, raznolika sudska praksa, tvrde stručnjaci, prisutna je u gotovo svim fazama odlučivanja o postupcima koji se vode u pravosuđu. Gotovo je svima potpuno prirodno i jasno da se protiv aktuelnog visokog funkcionera iz državnih ili vladajućih struktura, mera pritvora pa ni privođenje sigurno neće odrediti. Možda je najupečatljiviji primer to što se po tužbi Dragana Đilasa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić još nije pojavio pred sudom, jer sudski pozivari – ne mogu da ga nađu. Tvrde da u zgradi Predsedništva, koja je navedena kao adresa za prijem poziva, odbijaju da prime dopise suda. A to je samo najdrastičniji primer selektivne primene zakona.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Povezani tekstovi