Vladika Grigorije u Jasenovcu: Pamtiti stradale, ali se čuvati aveti mržnje 1Foto: Eparhija diseldorska i nemačka

„Naš cilj nije da žrtve koje danas slavimo samo sačuvamo od ljudskog zaborava, nego da ih ponajpre i ponad svega sačuvamo od smrti i propadanja.

A to je moguće jedino ako umolimo Gospoda da ih on uzme u svoje sećanje. Zato i uznosimo njihova imena u službu Božju, jer žarko želimo da se njihov spomen i njihovo ime zauvek nastane u večnom Božjem pamćenju. Zašto? Jer ćemo njihovo, ali i svoje postojanje osigurati samo ako budemo zapisani u knjizi života večnoga. I upravo zato smo mi danas ovde, draga braćo i sestre“, poručio je vladika Grigorije, posle liturgije u manastiru Svetog Jovana Krstitelja, u Jasenovcu.

On je naglasio da je „dobra prilika da se opomenemo i nečega što se kao zlokobna avet može uvući u nas, ukoliko nismo pažljivi i svesni prave važnosti, dubine i smisla pamćenja“.

„Ta zlokobna avet nije ništa drugo do samo zlopamćenje, jer druga strana pamćenja nije samo zaborav, već nešto mnogo gore i zlokobnije – zlopamćenje. A u čemu je to razlika izmedju pamćenja i zlopamćenja? Pamtiti znači s ljubavlju se sećati postradalih, pamtiti znači sačuvati imena mučenika od zaborava, pamtiti znači ne dozvoliti da se zločin ikada igde više ponovi“, naveo je vladika Grigorije.

Kako je napomenuo, „zlopamtiti, pak, znači gajiti mržnju u svom srcu prema ubicama žrtava, zlopamtiti znači želeti zlo krvnicima, uzvraćati im zlo zlošću, koja truje naše duše silnije od najljućeg otrova. Zlopamtiti, na koncu, znači žudeti za osvetom i za tudjom smrću“.

Koliko je važno pamćenje, istakao je vladika Grigorije, „osetio je i umni arhitekta Bogdan Bogdanović, koji je na ovom žrtvenom polju, zasejanom onima koje nipošto ne smemo zaboraviti, podigao spomenik u obliku cveta, kao simbola lepote i života, cveta koji svoje latice simbolično otvara i ustremljuje ka svodu nebeskom nad sobom, ka Bogu i carstvu večnosti“.

„Zato u obliku kamenog jasenovačkog cveta, u njegovoj simbolici, jasno vidimo pobedu života na smrću, i težnju ka budućnosti i životu večnome“, naglasio je vladika Grigorije.

Kako je naveo, koliko zapravo sećanje može da bude snažno i moćno, naučio je upravo zahvaljujući Jasenovcu.

„Jer ovdje, medju ovim mučenicima, leži jedno ime kojeg smo se u mojoj porodici svi morali sećati. To ime je Neđo, a na rođenju ga je poneo jedan od petorice braće moga dede Ljuba.

Neđo je, nažalost, postradao u Jasenovcu. I dok se imena preostale dedove braće u našoj familiji jedva prisećamo, a ponekad ih čak i zaboravljamo, Neđovo ime svi pamtimo. Njegovo ime ostalo je trajno urezano u sećanja, poput neizbrisive senke i šuma trajno nastanjenog u nama. To tumačim kao veliku milost i utehu, koju nam Bog daruje preko mučenika, učeći nas da su oni zauvijek tu, da i dalje
postoje i da ne umiru“, rekao je vladika Grigorije.

Liturgiju je služilo više episkopa, a prisustvovali su predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, počasni predsednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić, predsednik pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević, predstavnici lokalnih organa vlasti i građani.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.