Skandaloznom razvlačenju tragične sudbine trogodišnje devojčice, koja je pre nekoliko dana silovana i ubijena, po srpskim tabloidima izgleda da nema kraja. Sagovornici Danasa smatraju da Savet za štampu, novinarska i medijska udruženja unapred gube utakmicu sa medijskim varvarstvom, da tabloidi krše i Zakon o javnom informisanju i medijima i Kodeks novinara Srbije, te da bi novinari i urednici koji to objavljuju trebalo da se bar figurativno nađu u koži žrtava.

Dnevni list „Blic“ se juče pohvalio „poslednjom fotografijom slikanom dva sata pre zločina“, na kojoj se osumnjičeni igra s decom, sa naslovom „Jezivi osmeh đavola“. Istu fotografiju pustio je i Alo, i Kurir i Informer i Večernje novosti. „Anđelinu silovao i tukao sve dok nije izdahnula“, piše crnogorski Informer. Kako nam je rečeno iz Saveta za štampu, još nisu dobili nijednu žalbu u vezi sa ovim slučajem.

Nedim Sejdinović, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) ističe za Danas da je očigledno da novinarska profesija nema valjan odgovor na kršenje ne samo etičkih, već i civilizacijskih normi u našim tabloidima.

– Savet za štampu, novinarska i medijska udruženja unapred gube utakmicu sa medijskim varvarstvom, koje nas svakodnevno zasipa sa svih strana. Razlog je prost – samoregulatorni mehanizmi imaju šansu samo u onom društvu u kojem se postigne široki konsenzus o poštovanju nekih pravila igre. Ovo međutim nije to društvo – ukazuje Sejdinović.

Kako dodaje, bez obzira na to što prisustvujemo stvarno jezivoj, još jednoj medijskoj zloupotrebi još jedne tragedije, da su tabloidi samo vrh ledenog brega i da odgovornost stoji, pre svega, na vlasti i institucijama, odnosno uništavanju institucija. Prema njegovim rečima, skandalozno je ponašanje Ministarstva kulture i informisanja, koje aktivno podržava devastaciju profesije i promociju neukusa, skandalozno je ponašanje tehničkog premijera koji vodi istu takvu, tabloidnu politiku, skandalozno je to što postoje novinarska udruženja koja ovakav način izveštavanja proglašavaju legitimnim, skandalozno je ponašanje raznih drugih institucija…

– Mi ne samo da imamo taj užas u medijima, nego njega prate legitimacija i legalizacija. Užas je naša furka, da parafraziram DŽonija Štulića. Posledice su već sada strašne, a biće sigurno i mnogo gore – zaključuje Sejdinović.

Novinar Slaviša Lekić ističe za Danas da voli rečenicu Enesa Kiševića u kojoj kaže da će „bede nestati kad svaki čovek bude osećao tuđu nevolju kao svoju“.

– Pa bih baš voleo i da postoji kakav generalni glavni i odgovorni urednik naših života koji bi „uredio“ da se istaknuti pojedinci šićardžijsko-grobljansko-neetičkog ganga, koji nam prodaju smrt na naslovnim stranama, samo u glavi, dakako, „premetnu“ u kožu nevoljnika na čijoj nesreći profitiraju. Da, makar na kratko, figurativno, ti menadžeri, urednici i novinari, ti Veselinovići, Vukajlovići, Stjepanovići, Vučićevići, Milovanovići i drugi, fiktivno budu akteri morbidarija i bolidarija sa svojih crnih grobljanskih naslovnica, da samo na pet minuta budu u poziciji oca koji umesto o sahrani, mora da razmišlja o diktafonu, koji mu guraju u ždrelo; majke, koja umesto o pogrebnoj odeći, mora „novinarima“ u detalje da „crta“ modrice na telu mrtve ćerke; sestre, koju će siliti da pažljivo sluša volšebno nabavljen obdukcioni nalaz, ne bi li objektiv uhvatio provalu suza; bake, koja… – objašnjava Lekić i dodaje da naravno da ne veruje u postojanje generalnog glavnog urednika, „baš kao što sam skeptik i po pitanju petominutne vaspitne lekcije: skotovima nikad dosta bola i zla. A prvenstveno para koje kaplju više od suza! Tuđih“.

Nino Brajović iz Udruženja novinara Srbije (UNS) ističe za naš list da se većina tabloida u izveštavanju o zločinu nad trogodišnjom devojčicom ogrešila o Kodeks novinara Srbije i o Zakon o javnom informisanju i medijima.

– Kodeksom je propisano da novinar mora da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, što je kršeno i u ovom slučaju. Zakon u članu 79 propisuje da se ‘prikazom ili opisom scene nasilja u mediju ili medijskom sadržaju ne sme povrediti dostojanstvo žrtve nasilja’. Nažalost, ovaj član Zakona nema kaznenu odredbu, koja bi urednike i vlasnike tabloida mogla da odvrati od iznošenja detalja zločina koji svakako nisu u javnom interesu, već samo dodatno vređaju dostojanstvo žrtve i njene rodbine – objašnjava Brajović.

On smatra da bi trebalo predvideti primerenu novčanu kaznu za ovakve slučajeve, jer se ponavljaju prilikom svake slične tragedije. Naš sagovornik ukazuje da je Zakon, na primer, predvideo kaznu ukoliko ne se ne promene podaci u impresumu medija, i to u iznosu do milion dinara, „dok je opisivanje detalja nasilja i vređanje dostojanstva žrtve nekažnjivo“.

– Ipak, važno je reći i to da nije posao medija da prećutkuju okrutnu stvarnost, ali je njihova dužnost da pažljivo odmeravaju šta je od onoga što objavljuju značajno za javnost, a šta dodatno kažnjavanje žrtve. Nije utešno, ali i britanski tabloidi su na sličan način, ulazeći u pojedinosti zločina, nedavno izveštavali o ubistvu laburističke poslanice DŽo Koks – navodi Brajović.

Đukanović: Svaki komentar je suvišan

Vladimir Đukanović, funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) i član skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, na pitanje Danasa da prokomentariše skandalozne naslovne strane tabloida Kurira, Informera i Alo-a, kratko je odgovorio: „Svaki komentar je suvišan“.

Ministarstvo: Osuda pisanja tabloida’]

Ministarstvo kulture i informisanja pozvalo je urednike i novinare da odmah prekinu objavljivanje senzacionalističkih sadržaja o zločinima i tragedijama u Srbiji, kojima su u proteklih nekoliko nedelja na najgrublji način kršili novinarsku etiku i vređali žrtve i njihove porodice. „Pored nepridržavanja novinarskog kodeksa i ometanja istrage, javnost i Ministarstvo posebno zabrinjava činjenica da se na naslovnim stranicama objavljuju uznemirujući i krajnje neprimereni sadržaji i fotografije, sa naročito štetnim uticajem na decu“, navodi Ministarstvo kulture i dodaje da će ministarstvo „iskoristiti sve raspoložive mere kako bi sankcionisalo bilo koji oblik kršenja Zakona o javnom informisanju i medijima“, ali i insistira da „samoregulatorna i regulatorna tela, u skladu sa svojim nadležnostima, odmah reaguju na sve slučajeve senzacionalističkog izveštavanja kojima se uznemirava javnost, nanosi dodatni bol porodicama žrtava i remeti zvanična istraga“.