Foto: FreeImages / Jason MorrisonOsnovni sud u Nišu obustavio je krivični postupak protiv četničkog vojvode Branislava Vakića, koji je bio optužen za ugrožavanje sigurnosti posetilaca na projekciji antiratnog dokumentarnog filma „Albanke su naše sestre“, 2017. godine u niškom Media i reform centru.
To danas piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
U rešenju u koje je VOICE imao uvid, navodi se da je optužni predlog niškog osnovnog tužilaštva odbačen jer Branislav Vakić boluje od teškog duševnog oboljenja zbog kojeg se leči u psihijatrijskoj bolnici pa je sud na osnovu medicinskog veštačenja utvrdio da Vakić nije u stanju da prati dalji sudski postupak.
Vakiću se na teret stavljalo ugrožavanje sigurnosti okupljenih jer je sa šajkačom i kokardom na glavi, odeven u maskirnu uniformu, u Medija centru pretio građanima da će dovesti članove zabranjenog ultradesničarskog pokreta Obraz i „50 maskiranih koljača“.
Deo mladića iz Vakićevog društva, koji su sedeli pored njega u sali, zapretio je „Vučićevim obezbeđenjem“, dodajući da „oni znaju sa novinarima“.
„Ovde ne može da bude nikakva premijera. Uopšte nećemo da dozvolimo. Ovo ćemo da porazbijamo sve. Ovi vas čekaju dole, prebiće vas, bre, ljudi. Prebiće vas“, rekao je Vakić, pored ostalog, u svojim skoro polusatnim pretnjama pred velikim brojem policajaca koji su obezbeđivali skup u Medija centru, navodi VOICE.
Osim što su mu dozvolili da verbalno nasrće na ljude u sali, policajci su nekoliko puta zamolili Vakića da se smiri jer je narušenog zdravlja.
Iako su policajci tvrdili da garantuju bezbednost svim učesnicima, organizatori su tada odlučili da odlože projekciju dokumentarnog filma, jer je jedna grupa sve vreme opstuirala projekciju ispred Medija centra.
U nekoliko navrata ka prozorima Medija centra su, po svedočenju prisutnih, letele i kamenice.
Okupljeni ispred Medija centra prepoznati su kao grupa ekstremnih desničara koji su bili protiv projekcije filma, sa čijom sadržinom nisu ni bili upoznati, a među njima je bio i vođa ekstremističke „Srbske časti“.
Nakon projekcije, Vakić se na svom profilu na Fejsbuku pohvalio kako „nije verovao da policija toliko respektuje četnike“ i da su „slušali moje zapovesti i naredbu da svi napuste salu“.
Dokumentarac „Albanke su naše sestre“ govori o odnosima Kosova i Srbije iz ugla istorije, svakodnevice i budućnosti, a nakon projekcije trebalo je da govore koautor filma Darko Šper, protagonistkinja filma Nadežda Kostić i sociolog i aktivista đokica Jovanović.
Projekcija ovog filma odložena je i u Kraljevu, a videli su ga samo Beograđani u okviru festivala “Mirdita, dobar dan” koji je iste godine održan u prestonici sa puno napetosti.
Film su zajednički snimili i realizovali Nezavisno društvo novinara Vojvodine, BIRN Kosovo i forum ZFD, uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Autorima filma „Albanke su naše sestre“ 1. juna 2019. uručena je Nagrada festivala „Mirdita, dobar dan!“
VOICE navodi da je Vakić je i ranije imao posla sa pravosudnim organima pa je tako pred Opštinskim sudom u Nišu 1993. bio osuđen na uslovnu zatvorsku kaznu u trajanju od pet meseci zbog transporta oružja na nezakonit način.
Takođe, Vakića je Osnovni sud u Nišu 2011. novčano kaznio 100.000 dinara zbog nasilja u porodici.
VOICE navodi da se na fejsbuk stranici Branislava Vakića nalazi fotografija u punoj ratnoj opremi u četničkoj uniformi.
O političkoj karijeri je naveo da je kao bivši funkcioner Srpske radikalne stranke bio republički i savezni poslanik u pet mandata, a bio je je i predsednik Odbora za sport i omladinu Skupštine Srbije, pa čak i potpredsednik Odbora za bezbednost Skupštine Savezne Republike Jugoslavije.
Kada je reč o četničkim aktivnostima, navodi da je izabran januara meseca 1991. godine za potpredsednika Srpskog četničkog pokreta.
Na ratnim područjima Hercegovine u maju mesecu 1992. godine, dobio je zvanje „četničkog majora“.
Tokom 1993. godine, na Romaniji je, u manastiru Knežina, miropomazan i dekretom Vojislava Šešelja dobio je zvanje srpskog četničkog vojvode.
Elektronske novine „Sandžak pres“ prenele su avgusta 2017. tekst o ratnim pohodima Branislava Vakića po istočnoj Hercegovini (Trebinje, Nevesinje, Ljubinje, Gacko, Bileća).
U tekstu je citirana službena beleška Centra Resora državne bezbednosti Niš od 9. jula 1992. pod radnim naslovom „Ekstremizam u zemlji“, u kojoj se navodi da je Branislav Vakić zvani Atila u više navrata po istočnoj Hercegovini pljačkao bošnjačku imovinu i robu dovozio u Niš.
Dovozio je teretne automobile mostarskih registracija, a jednom prilikom dovezao se vozilom Elektrodistribucije Dubrovnik, bavodi VOICE.
Vakić je 1993. godine u holu zgrade tadašnje Savezne skupštine nasrnuo na tadašnjeg potpredsednika Srpskog pokreta obnove Mihaila Markovića, kojem je polomio vilicu, što je dovelo do masovnih protesta opozicije i do sukoba policije i demonstranata, u kojima je poginuo policajac Milorad Nikolić, a povređene su 32 osobe.
Sukobi su završeni brutalnim hapšenjem i prebijanjem predsednika SPO-a Vuka Draškovića, njegove supruge Danice Drašković, kao i još nekoliko potpredsednika SPO-a. Ukupno je bila uhapšena 131 osoba.
Vakić nikada nije odgovarao zbog fizičkog nasrtaja na Markovića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
