Bojana Novaković: Vučić polako Srbiju prodaje Americi i Kini 1Foto: Skrinšot/Glas Amerike

Rođena Beograđanka nedavno je podržala peticiju “Stop policijskom nasilju” kojom se traži da se sprovede nezavisna istraga i kazne odgovorni zbog nasilja srpske policije nad građanima koji su protestvovali od 7. jula do 11. jula 2020. godine.

Peticiju, koja će biti upućena i Ujedinjenim nacijama, do sada je potpisalo skoro 11 hiljada ljudi.

– Korumpirani sistem koji je inicirao zloupotrebu policije, nije u stajnju da sam istraži taj napad. Da bi došlo do istrage, potrebno je da ljudi podignu glas. Da jasno kažemo da mi kao građani ne dozvoljavamo da nas neko gazi. Naravno da se uvek u toj borbi suočavamo s dilemama.

Da li će to imati efekta? Da li su međunarodne institucije širom Evrope posvetile veliku pažnju kršenju ljudskih prava u Srbiji? Odgovora unapred  nema, možemo samo diskutovati. Takođe, mislim da je važno shvatiti da ovakav odnos s policijom za nas nije normalan.

Ovo je posle dužeg niza godina prvo sistemsko nasilje policije nad građanima. Nasilje koje smo videli u julu me plaši. Ako vlasti mogu da se izvuku s brutalnim zlostavljanjem građana, nastaviće to da rade.

Moramo ih zaustaviti pre nego što budemo imali situaciji kao u Nigeriji – navodi Bojana Novaković za naš list.

U tom smislu, kako ste vi doživeli julske proteste u Beogradu?

– Za mene su protesti bili prirodna reakcija građana na kršenje njihovih prava od strane vlasti.

Ne postoji ništa neobično u tome što ljudi protestuju protiv vlade koja rizikuje živote građana kako bi pobedila na izborima, vlade koja manipuliše medijima kako bi uzurpirala izbore i koja se pretvara da se ništa od toga nije dogodilo dok ljudi čekaju u redovima na ulici da uđu u bolnicu.

Tako da ovi protesti nisu bili neobični. Neobično je bilo brutalno zanemarivanje prava na okupljanje, prava na slobodan govor i nasilja koje je izvršila policija koja bi trebalo da nas čuva, a ne da učestvuje u uskraćivanju naših ustavnih prava i napada građane.

Vi ste tokom protesta govorili ispred UN u Njujorku. Zašto?

– Govorila sam na poziv i kao podrška svojoj prijateljici Maši Dakić u njenom neslaganju prema brutalnom postupanju nad našim prijateljima u Srbiji pod diktaturom Vučića. Iako nisam bila planirana, zamoljena sam da kažem nekoliko reči i iz solidarnosti sam podelila neke svoje misli.

Igrom slučaja i prevashodno zbog posla kojim se bavim, moje reči su odjeknule jače od glasova nekih drugih ljudi ovde, ali poruka je zajednička – želimo da pokažemo podršku i solidarnost s našim prijateljima u Srbiji i da stavimo do znanja da dijaspora vidi šta se dešava u našoj zemlji i da neće ćutati dok se naši ljudi tlače.

Kako doživljavate medijsku blokadu u Srbiji u kojoj je velika većina medija u rukama Vučića?

– Srbija nema slobodu informisanja. Gde nema slobode medija, nema ni demokratije. Kada jedna osoba ili stranka kontroliše informacije, oni kontrolišu kako ljudi vide činjenice, kako se događaji tumače i o čemu se ljudi obaveštavaju, te samim tim kontrolišu i um tih ljudi. Situacija s našim medijima je užasna.

Bojana Novaković: Vučić polako Srbiju prodaje Americi i Kini 2

Neizvesno je i zato što su N1 i Nova, kojima upravljaju lokalni distributeri koji zapošljavaju naše novinare u vlasništvu korporacije CNN i njenih filijala.

CNN je, naravno, američka korporacija i svi znamo da Srbija ima problematičnu istoriju odnosa sa Amerikom, pa nije ni čudo što ljudi teško mogu da shvate kome treba da veruju. S jedne strane imaju besplatan prenos TV-a koji je u potpunosti u vlasništvu Vučića, s druge strane imaju kablovske operatere koji su u vlasništvu američkih korporacija. Ljudima je teško da razviju poverenje.

Ja lično gledam N1 i verujem mu kao izvoru, jer znam ljude koji tamo rade i znam njihove namere. Ali nisu svi u istom čamcu kao ja. Volela bih da se u Srbiji pojave i nezavisni mediji, poput “Democracy Now“ ili mreže “TYT Network“, koje su van uticaja vlade i korporacija.

Bojana Novaković: Vučić polako Srbiju prodaje Americi i Kini 3
Foto: Kiren Photography

Iz ugla nekog ko ne živi u Srbiji, kako vidite život ovde pod Vučićevim režimom?

– Ovo je dosta široko pitanje. Čiji zivot? Ako me pitate o životu ljudi poput mene, to je jedno. Ako me pitate za studente, to je drugo. Intelektualci, farmeri, lekari, policija, sve je drugačije.

Ako me pitate o Romima, tome bismo mogle posvetiti čitav članak. Tako da mislim da nije na meni da analiziram “život u Srbiji“ pomoću “pogleda spolja“. Inače, ne živim van zemlje koliko ljudi misle. Provela sam tu šest meseci prošle godine. Trebalo je da dođem i ove godine, ali se desila korona. Stvari možemo posmatrati iz više aspekata. Da li pričamo o životnoj sredini?

Životu prosečnih ljudi? Ekonomiji? Ako pričamo o životnoj sredini, vidim da imamo najbolje maline na svetu, ali najprljaviji vazduh u Evropi – imamo neke od najneverovatnijih pejzaža koje sam ikada videla, ali Vučić prodaje našu zemlju stranim investitorima, a oni zagađuju naš vazduh recikliranom gumom. Ako pogledamo umetnost, muziku, film, ona je takva kakva je uvek bila – nedovoljno finansirana, a svetska klasa, osim nekoliko nacionalističkih propagandnih filmova koje niko ne gleda. Ako pogledamo međuljudske odnose, mogla bih reći da smo jednako dobri jedni s drugima, svađamo se jednako toliko i dok je vlada jednako rasistična prema našim romskim zajednicama kao i nekada, pojedinačni građani se bude zbog te činjenice. Pitanje Srbije danas je tako široko. Srbija je ogroman konglomerat stvari i naroda.

Volela bih da se tako upravlja. Umesto da pokušavamo da nađemo jedno rešenje ili odgovor, ili jednu stranku koja će se baviti svim tim ljudima, i mestima i problemima, zaista bih volela da preokrenemo sistem i donosimo strateška rešenja. Puno nade u Srbiji vidim u inicijativama zasnovanim na zajednici i na lokalnom nivou. Promena sistema dolazi odozdo.

Da li bi uloga međunarodne zajednice trebalo da bude veća u zaštiti vladavine prava u Srbiji?

– Ako govorimo o UN ili EU svakako bi morali da se više uključe. Trebalo bi da su naučili lekciju iz 1995. godine. Metaforično gledano, morali bi prestati s ispijanjem rakije sa balkanskim ratnim zločincima i mafijom koja upravlja našom državom i čini krivična dela u ime našeg naroda. Ali ako govorite o finansijskoj podršci nevladinim organizacijama od USAID, rekla bih ne hvala! Takve organizacije su za nas destabilizujuće više od naše vlade.

Oni su američka vojna okupacija pod maskom američke strane pomoći. USAID je poslao milijarde dolara na Haiti, u Palestinu, samo da bi povećao zavisnost tih zemalja od toga. Snažno se protivim uzimanju novca od nevladinih organizacija koje su odgovorne onima od kojih dobijaju novac, a ne lokalnim zajednicama kojima navodno služe. Moramo osnažiti lokalne zajednice za akciju kako bi povratile snagu koju treba da imaju u demokratskoj državi.

Nisam za pomoć od sila imperijalizma, ali jesam za lobiranje kod stranih birokratskih entiteta da rade svoje poslove i ukažemo im na njihovu odgovornost za zaštitu ljudskih prava.

Kako vidite odnos Srbije i SAD imajući u vidu da je predsednik Vučić nedavno potpisao sporazum s kosovskim premijerom u Beloj kući kod Trampa?

– Vučić polako prodaje zemlju. I njima i kineskoj vladi. Ne znamo šta je kome prodao, pa kao što smo postavili gomilu G5 kamera kineskih tehnoloških kompanija, on je potpisao sporazum s američkim timom da će ceo G5 nadzor u Srbiji sada biti podignut pomoću američke tehnologije.

Mi smo zapeli u igri velikih sila, koje su i same pion za bogate belce koji vode ovaj svet. Što se tiče sastanka o Kosovu – jedini pobednik je izraelska vlada. Kosovo nikada ne može biti nezavisno jer će uvek zavisi od SAD i NATO, i upravo tom činjenicom Amerika je postigla svoj cilj okupacijom istočnoevropske teritorije.

Vi ste bili svojevremeno na protestima protiv Slobodana Miloševića?

– Bila sam s porodicom kad sam imala 15 godina 96/97. godine na demonstracijama. Čak imam snimke Zorna Đinđića od tada. Progurala sam se ispred bine i snimala njegov govor starom kamerom.

Svaki put kad to pogledam i kada ga vidim, naježim se. Protesti su tada doprineli promeni vlasti, a Otpor je bio najzaslužniji za pad Miloševića. Nama ne treba nova vlast, već novi sistem vladanja – gde narod odabere vladu, koja služi interesima naroda, a ne kao sada gde mafija vlada narodom.

Mi imamo sistem koji je korumpiran do bola. Tako da nije bitno ko dolazi da vlada, pod tim sistemom će oni uvek vladati kao mafija.

Možda ćemo uspeti da srušimo vladu, ali stvarni posao – a posao koji vidim da rade Skupština slobodne Srbije, Tim Kreni Promeni i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i druge lokalne organizacije – stvara sistem pod kojim korumpirani političari ne mogu funkcionisati. Ne radi se o jurnjavi za biračima već o sistemu u kome se građani uključuju u proces donošenja odluka.

Dolazim ako krenu da ruše Stari most

– Kada se reši ovo sa vanrednim stanjem, eto mene prvim avionom za Srbiju. A možda i pre toga, ako krenu da ruše Stari savski most – ističe Bojana Novaković, koja se u Australiju preselila kada je imala sedam godina. Dobitnica je nagrade Australijskog filmskog instituta za najbolju glumicu 2004. godine, a sarađivala je i sa holivudskim zvezdama Melom Gibsonom ili Kijanu Rivsom. Poznata je i po ulogama u serijama “Besramnici” i “Instinkt”, kao i internet alter-egu Yana Novak.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.