Najsnažniji argument što Srbija nije osuđena za genocid, prema rečima dr Radoslava Stojanovića, pravnog zastupnika Srbije u slučaju tužbe Bosne i Hercegovine, je taj što je čak 80 odsto mladića odbilo da se odazove mobilizaciji na koju je pozivao Slobodan Milošević.
Penzionisani pukovnik Dragan Vukšić koji je u to vreme bio savetnik saveznog sekretara za narodnu odbranu generala Veljka Kadijevića ne može da kaže koliko mladića je odbilo da učestvuje u ratovima, ali podseća da je još za vreme Miloševića proglašena abolicija za više od 25 hiljada regruta i rezervista zbog toga što se nisu odazvali na poziv – za služenje vojnog roka ili za delimičnu mobilizaciju, ili zbog toga što su pobegli iz svojih jedinica.
Najsnažniji argument što Srbija nije osuđena za genocid, prema rečima dr Radoslava Stojanovića, pravnog zastupnika Srbije u slučaju tužbe Bosne i Hercegovine, je taj što je čak 80 odsto mladića odbilo da se odazove mobilizaciji na koju je pozivao Slobodan Milošević.
Penzionisani pukovnik Dragan Vukšić koji je u to vreme bio savetnik saveznog sekretara za narodnu odbranu generala Veljka Kadijevića ne može da kaže koliko mladića je odbilo da učestvuje u ratovima, ali podseća da je još za vreme Miloševića proglašena abolicija za više od 25 hiljada regruta i rezervista zbog toga što se nisu odazvali na poziv – za služenje vojnog roka ili za delimičnu mobilizaciju, ili zbog toga što su pobegli iz svojih jedinica.
On kaže da je argument Stojanovića veoma jak, ali podseća da opšta mobilizacija nikada nije proglašena, jer nije proglašeno ratno stanje, niti su bili formulisani ratni ciljevi.
Vukšić kaže da su vojno sposobni muškarci koji su izbegli sa ratom zahvaćenih područja hapšeni i vraćani na ratište, što se posebno odnosi na vreme krize u Krajini. On podseća da je čak i Borislav Jović, tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ u knjizi „Poslednji dani SFRJ“ pisao o situaciji u Hrvatskoj: „Osipanje srpskih rezervnih jedinica odvija se svuda. Jedna elitna jedinica Gardijske divizije (Druga mehanizovana brigada – Valjevo) doživela je rasulo – ostala je bez vojske posle odlaska regruta“, piše Jović. Vukšić smatra da kada je takvo stanje bilo u Hrvatskoj, gde je JNA učestvovala u ratnim operacijama, u BIH nikako nije moglo da bude mnogo ljudi iz Jugoslavije jer se JNA povukla 15. maja 1992.
Vukšić u svojoj knjizi „JNA i raspad Jugoslavije“ ilustruje antiratno raspoloženje rezervista primerom kada je tokom rata u Hrvatskoj grupa rezervista napustila položaje i došla u Beograd.
– Niko nije želeo da razgovara sa njima, terali su ih u kasarnu Topčider i zabranjivali im da dođu pred Generalštab. Rezervista iz Valjeva Vladimir Živković je tada dovezao oklopni transporter ispred Skupštine SFRJ, a Miroslav Milenković se ubio kod Šida – podseća Vukšić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
