Za deset godina 27 odsto više raka pluća 1Foto: Fonet/Dragan Antonić

Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po incidenci karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.

Od ove bolesti godišnje u Srbiji oboli gotovo 6.000, a umre više od 4.600 naših sugrađana. U periodu od 1999. do 2009. u Srbiji je zabeležen značajan porast broja obolelih od raka pluća za 27 odsto. Ova maligna bolest je vodeći uzrok smrtnosti od svih karcinoma u svetu i najčešća kod muškaraca, a posle raka dojke, najčešći karcinom kod žena. Samo prevencijom, ranim dijagnostikovanjem i pravovremenim lečenjem možemo smanjiti ovu sumornu statistiku, poruka je sa nedavne radionice u Beogradu koju je organizovalo Respiratorno udruženje Srbije.

O dijagnostici i lečenju ovog karcinoma govorili su prof. dr Dragana Jovanović, predsednica Respiratornog udruženja i načelnik odeljenja torakalne onkologije i intersticijskih plućnih bolesti KC Srbije, ass. dr Spasoje Popević, dijagnostičar bronholog sa Klinike za pulmologiju KCS i dr Marta Velinović, pulmologhemoterapeut, Klinika za pulmologiju KCS.

Prema rečima dr Jovanović pušenje je i dalje glavni rizik za nastanak raka pluća i ono je odgovorno za pojavu bolesti kod približno 90 odsto muškaraca i 80 odsto žena. Zvanična istraživanja iz 2014. godine, pokazuju da u Srbiji oko 35 odsto populacije puši.

Kako su istakli učesnici radionice, simptomi koji ukazuju na pojavu karcinoma pluća su najčešće slični simptomima pušačkog bronhitisa, ponavljanih infekcija disajnih puteva, hroničnog opstrukcijskog bronhitisa, što upravo najčešće ometa sumnju na ovu tešku bolest. Među najčešćim simptomima su kašalj, suv ili sa iskašljavanjem sekreta, otežano disanje i/ili osećaj nedostatka vazduha, bol u grudnom košu, promuklost. Neretko neobjašnjiv umor, ponekad iskašljavanje sukrvice ili krvi koje uvek pacijenta vodi lekaru, ili otok vrata i lica, gubitak apetita i telesne težine, bol ramenu. Osobe sa plućnim karcinomom ponekad imaju česte respiratorne infekcije, poput zapaljenja pluća, koje mogu da budu i jedina manifestacija postojećeg karcinoma. Kod trećine pacijenata koji imaju karcinom pluća, javlja se izraženi gubitak telesne mase i malaksalost. Genetika, takođe, igra značajnu ulogu kod karcinoma pluća, te su u većem riziku da obole od ove bolesti osobe kojima je član porodice imao rak pluća, rak grla i bilo koje druge maligne tumore.

Kada je reč o pregledima, pušači od svoje 50.- 55. godine, treba da idu na redovne godišnje preglede, pri čemu se savetuje na svakih par godina i takozvani niskodozni skener pluća.
Šanse za uspešno izlečenje su decenijama imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi i koji su operisani, a u poslednjih 15 godina situacija se drastično menja pojavom persolizovane ili precizne terapije kako je od nedavno radije nazivaju u profesionalnim krugovima, molekularne-biološke terapije i najnovije imunološke terapije.

Imunoterapija najviše obećava

Danas smo svedoci brzog razvoja imunološke terapije različitih malignih bolesti, koja predstavlja pravu novu revoluciju u lečenju karcinoma posle molekularne terapije, pa tako i karcinoma pluća sa odličnim rezultatima i sa ovim tipom terapije se beleže dugotrajna delimična ili potpuna povlačenja metastatskih tumora. Prema „Global HealthCare“ imunoterapija se 2015. godine našla na 1. mestu TOP 10 lekova koji obećavaju da će spasiti živote. Na taj način postiže se osnovni cilj u lečenju raka, a to je da se rak pretvori u hroničnu dugogodišnju bolest, poput drugih nemalignih bolesti. Imunoterapija je do sada našim pacijentima bila dostupna samo kroz učešće u kliničkim studijama, iako se već daje u većini evropskih zemalja, a učesnici radionice istakli su da se nadaju će ova grupa lekova uskoro biti odobrena na teret zdravstvenog osiguranja i za građane Srbije.

 

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Za deset godina 27 odsto više raka pluća”

  1. Kako to da se broj pusaca u poslednjih 15-ak godina smanjuje a primecen je porast broja obolelih od karcinoma pluca( pusenje je i dalje glavni rizik za nastanak raka pluca)?Sta je promenjeno u pravilnicima i uopste u nacinu "lecenja" karcinoma u Srbiji u poslednih 10-ak godina?

  2. Veoma bitna stvar je da kada i tražiš da snimiš pluca lekar opšte pprakse nadje opravdanje da ti neda uput. Kažu pacijenti nemarni, needukovani, a istina je sasvim drugacija. Niko ne brine o narodu. Ako se neko i usudi da kaže da je epidemija faka zbog osiromašenog uranijuma gospoda u vladi demantuju, briga ih zanarod ali nikad se nezna kada ce i kod njih da zkuca, tu jedino nema privilegije. Naravnoako objavite ovaj tekst.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.