Za obaveznu vakcinaciju neophodno promeniti zakon 1Foto: EPA-EFE/ ANDREA CANALI

Uostalom, u samom Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, u članu u kome se govori o bolestima za koje je obavezna imunizacija, ne pominje se kovid, što je i logično jer vakcine još nema. Nije isključeno da će se ovaj zakon ponovo menjati kada jednom budemo imali vakcinu. Ali za sada on izgleda tako, kaže za Danas advokatica Marina Mijatović, iz NVO Pravni skener, koja se bavi zaštitom prava pacijenata.

Ona objašnjava da je najnovija verzija ovog zakona izmenjena u odnosu na prethodnu u delu u kome kovid 19 definisan kao bolest nad kojom se sprovodi epidemiološki nadzor, ali, kako ističe, „epidemiološki nadzor podrazumeva niz mera koje se ne mogu svesti samo na vakcinaciju“.

Prethodnih dana u javnosti je bilo dosta polemike o izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koje su prošle nedelje usvojene u Skupštini.

Pri tome poseban fokus je stavljen na član zakona u kome se navodi da ministar zdravlja može doneti odluku o obaveznoj vakcinaciji stanovništva u slučaju pojave zarazne bolesti.

Međutim, ovaj član postojao je i u prethodnoj verziji zakona, a jedina novina sada je u tome što ministar može narediti obaveznu imunizaciju i za druge zarazne bolesti, osim onih koje su navedene u zakonu.

Zbog svega toga postavilo se pitanje da li to znači da će vakcina protiv korone biti obavezna.

Marina Mijatović kaže da bi vakcina protiv korone postala obavezna, potrebno je izmeniti zakon tako da on u delu koji se odnosi na obaveznu imunizaciju obuhvati i kovid 19. Kako ističe, možemo očekivati da će vakcina protiv kovida kao i neke prethodne otvoriti ponovo čitav niz pitanja koje će tražiti odgovore.

– Biće potrebno dobro izvagati i napraviti balans između na jednoj strani prava pojedinca da odlučuje da li želi da nešto primi i zaštite zdravlja drugih ljudi, što dolazi do izražaja tokom epidemije. Mi možemo da štitimo ljudska prava dok to  ne podrazumeva i kršenje tuđih prava. Nemačka je na primer pronašla balans – vakcina nije obavezna, ali postoje mere po kojima deca mogu da se isključe iz vrtića, kolektiva, ako nisu vakcinisana. Tu se onda postavlja i pitanje kakve mere mogu da se preduzmu protiv onih koji ne žele da prime vakcinu. Postoje dosta zemalja u kojima vakcine nisu obavezne, već preporučene, ali imaju veliki obuhvat vakcinacije jer građani veruju svojim institucijama, što kod nas nije slučaj, kaže Mijatović, dodajući da treba voditi računa i o populaciji koja zbog objektivnih zdravstvenih razloga ne sme da primi vakcinu.

Prema poslednjoj verziji Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ministar zdravlja može da odredi preporučeni ili obaveznu imunizaciju, za sve građane ili za određene kategorije, a ovakvu odluku donosi se u skladu sa preporukama SZO, a na osnovu predloga zavoda za javno zdravlje uz saglasnost Republičke komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.

Za obaveznu vakcinaciju neophodno promeniti zakon 2

Povodom izmena zakona, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da vakcinisanje neće biti obavezno, već da će vakcinu primiti oni koji moraju – zdravstvo, vojska i policija.

Takođe, ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da će vakcinu protiv korone primiti samo oni koji žele.

Planovi vakcinacije zemalja EU i Amerike inače navode da se prve doze vakcina moraju obezbediti pre svega za zdravstvene radnike, koji su i najugroženiji zbog svog posla ali i najneophodniji deo društva tokom pandemije.

Upitana o obaveznosti vakcinacije zdravstvenih radnika, imunološkinja Emina Milošević, docentkinja na Medicinskom fakultetu, kaže za Danas da vakcina može da bude obavezna, ali samo ako je prošla sve faze kliničkih ispitivanja i ako je ispitana na dovoljno velikom broju ljudi.

– Ruska vakcina je ispitana na manje od 200 ljudi, što je i suviše mali broj da bi se potvrdila bezbednost. Fajzer-Biontek, kao i Moderna su u svoja ispitivanja uključile desetine hiljada dobrovoljaca. To je neophodno ako želite da uočite neželjena dejstva koja se dešavaju jednom u 10.000 slučajeva. Treba sačekati kraj svih ispitivanja, i ako je vakcina efikasna i bezbedna, onda ne vidim problem da bude u upotrebi, kaže Milošević. Sagovornica Danasa takođe objašnjava da među proizvođačima vakcina postoje razlike u načinu na koji prate neželjena dejstva.

– AstraZeneka recimo prati na nedelju dana, što je ogroman posao ako imate 30.000 ljudi u kliničkom ispitivanju. Ostali mislim da nemaju tako česte periode praćenje, već ispitanici vode elektronske dnevnike u kojima beleže kako se osećaju, a kasnije se njihovi izveštaji sumiraju i analiziraju. Postoji navijanja za određenu vakcinu prema tome kakva je percepcija javnosti zemlje iz koje dolazi vakcina. Ali postoji izreka „U Boga verujemo, svi ostali moraju da predoče podatke“. Toga moramo da se držimo, zaključuje Milošević.

Antić: Moraju dokazati bezbednost

Povodom najave predsednika Srbije da će vakcina protiv korona virusa biti obavezna i za vojsku, Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije, kaže za Danas da nema smisla govoriti o obaveznoj vakcinaciji kada vakcina još nije stigla u zemlju. „Mi ne znamo ni ko je proizvođač te vakcine, ni na koliko ljudi je ispitana, ni koliko je efikasna i bezbedna“, kaže Antić. On podseća da je 2009. postojao veliki otpor prema obaveznoj vakcinaciji protiv gripa, jer ta vakcina „nije garantovala bezbednost“. „U skladu sa Ustavom, niko nije dužan da primi vakcinu, niti bilo ko može da ga natera“, navodi Antić. Upitan šta raditi u situaciji kao što je epidemija, kada odluka pojedinca da ne primi vakcinu, može ugroziti zdravlje drugih, sagovornik Danasa ističe da treba napraviti razliku između zakona i prava, prema kome vakcina ne može biti obavezna, i savesti građana, koji sami odlučuju da li žele da prime vakcinu. „Ono što mora da bude najvažnije, i što ne sme biti predmet politizacije, jeste dokazana bezbednost i efikasnost vakcine, uz transparentne informacije o njoj.“

close
Za obaveznu vakcinaciju neophodno promeniti zakon 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.