Privatna nastava je najčešći oblik ulaganja u dopunsko obrazovanje, a četvrtina domaćinstava u Srbiji sa decom školskog uzrasta koji izdvajaju novac za ovaj oblik vanškolske nastave troše više od 60 odsto prosečnog porodičnog budžeta, pokazuje izveštaj OECD „Jačanje integriteta i borba protiv korupcije u obrazovanju Srbije“.
Kako se navodi u studiji, privatno podučavanje je uobičajena pojava na svim nivoima obrazovanja u Srbiji, ali nije karakteristično samo za našu zemlju.
Broj đaka koji u Srbiji pohađaju vanškolske časove viši je od proseka za zemlje OECD i znatno viši nego u državama sa uspešnim obrazovnim sistemima, kao što su Kanada, Holandija i Finska. Studija pokazuje i da neki od vrlo uspešnih sistema na PISA takmičenju – Hongkong, Japan, Koreja, Šangaj i Singapur imaju problema sa privatnim časovima.
Kako za Danas objašnjava Dragica Pavlović Babić, nacionalna koordinatorka PISA istraživanja u Srbiji, reč je o zemljama sa veoma selektivnim obrazovnim sistemima, u kojima postoji ogromno opterećenje učenjem i školom i gde su učenici pod stresom da moraju da budu uspešni.
Nedavni izveštaj OECD zasnovan na rezultatima PISA 2006. pokazuje da petnaestogodišnjaci koji na ovom testiranju pokažu dobre rezultate provode u proseku manje vremena na časovima posle škole i u samostalnom učenju, a više vremena na redovnim školskim časovima, nego đaci iz zemalja sa slabim rezultatima na PISA. Na primer, u veoma uspešnim državama kao što su Australija, Finska, Japan i Novi Zeland, najviše se uči na redovnim časovima, ali je u ovim zemljama (izuzev Novog Zelanda) ukupan broj časova prirodnih nauka niži od OECD-ovog proseka. To znači da kvalitet redovne nastave ima veći uticaj na uspeh učenika nego broj sati provedenih u učenju, navedeno je u izveštaju OECD-a.
Studija je pokazala i da najveći broj učenika u Srbiji pohađa vanškolske časove iz matematike, dok su časovi srpskog mnogo ređi. Više od trećine srpskih đaka pohađa dodatne časove, a više od četvrtine dopunske. Prema rezultatima PISA 2009, učenici gimnazija češće pohađaju dodatne časove iz matematike, prirodnih nauka i drugih predmeta, dok đaci srednjih stručnih škola češće idu na dopunsku nastavu.
Oprez
U izveštaju se konstatuje da „nije svaka privatna nastava nezakonita i neetička“, te da je na preduniverzitetskom nivou „motivisana nizom činilaca koji uglavnom nisu nezakoniti“. Ipak, stručnjaci ukazuju da rasprostranjenost privatne nastave u Srbiji zahteva „hitnu pažnju i dobro osmišljenu akciju da bi se sprečilo da postojeća praksa pređe u sistem u senci, u kome privatno podučavanje postaje preduslov za polaganje ispita ili prelazak na više nivoe obrazovanja“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
