Za razliku od Malog Kiš ništa nije plagirao 1Foto: Iz fotodokumentacije Arhipelaga

Neki nacionalni mediji su tu izjavu preneli kao da je predsednik rekao: „Hoću da podsetim ljude u Srbiji da je istraživan i ukidan doktorat velikom Danilu Kišu“, iako se naknadnim gledanjem snimka „Ćirilice“ vidi da predsednik to nije rekao, već je pominjao samo da je „i Kiš optuživan za plagijat“.

– Mnogo je važnije šta je ostalo iza Kiša. Ne želim da Sinišu poredim sa Kišom, već samo da podsetim javnost da smo mi mnogo veće ljude proganjali – kazao je predsednik Srbije a preneo je Blic.

Komentarišući izjavu Aleksandra Vučića, sagovornici Danasa ističu da je svako svako dovođenje u vezu ministra finansija Siniše Malog i Danila Kiša neumesno.

– Afera povezana sa njegovom knjigom „Grobnica za Borisa Davidoviča“, optuženom za plagijat, okončana je onako kako jednom piscu doliči, „Časom anatomije“. Predsednik Vučić bi imao mnogo razloga da pročita ove dve knjige, doduše, s malom nadom, da će posle toga postati pametniji i pošteniji – kaže profesorka univerziteta u penziji Mirjana Miočinović.

Pisac Filip David takođe kaže da dovođenje u vezu ovog pisca i Siniše Malog samo blati delo srpskog književnika.

– Porediti Danila Kiša i ministra finansija u bilo čemu pa i u navodnoj sličnosti plagiranja je neumesno, besmisleno, uvredljivo. Uključivanje Danila Kiša u priču o dokazanom plagijatu je nedopustivo i sramno blaćenje lika i dela našeg najznačajnijeg književnika – kaže David, dodajući da je „aktuelna vlast u više navrata pokušavala da dokaže da je ‘Danilo Kiš njihov a ne naš'“.

Na drugoj strani, urednik u izdavačkoj kući Arhipelag Gojko Božović izjavu predsednika Vučića vidi kao primer kako ova vlast ima proizvoljan i komotan odnos prema činjenicama jer „ako se činjenice ne uklapaju u njihovo viđenje stvarnosti i u njihove političke interese, utoliko gore po činjenice“.

– Davno je dokazano da Kišova knjiga ‘Grobnica za Borisa Davidoviča’ nije plagijat. I više puta je dokazano da je doktorat Siniše Malog notorni plagijat – ističe Božović.

Da se doktorska disertacija Siniše Malog i delo Danila Kiša ni na koji način ne mogu dovesti u vezu smatra i pisac i profesor Filološkog fakulteta Mihajlo Pantić.

– Ta dva slučaja se ni na koji način ne mogu porediti. U prvom je reč o plagiranju doktorske disertacije, a u drugom o nikada dokazanoj optužbi za plagiranje umetničke proze, konkretno Kišove knjige „Grobnica za Borisa Davidoviča“. Političari naravno imaju pravo da iznesu svoje mišljenje o plagiranoj disertaciji svoga kolege, ali je ono sasvim irelevantno za akademski nivo odlučivanja. U tom smislu moj stav saglasan je sa odlukom Beogradskog univerziteta – ističe Pantić.

Na pitanje zašto ova vlast svako malo pomene Danila Kiša, profesor Pantić odgovara da to „nije nikakva novina, već odavno uveden običaj“.

– Na Vuka, Dositeja, Andrića, Kiša i druga velika imena naše tradicije političari (i ne samo oni) pozivaju se ne zato što su poštovaoci njihovog dela, nego pre svega zato što im u nedostatku ubedljive argumentacije koristi njihov potvrđeni autoritet. Sa tim se srećemo i u svakidašnjem životu. Kada se, na primer, neko poziva na Šekspira ili na nekog filozofa, podrazumeva se da je svaka dalja rasprava bespredmetna – zaključuje Pantić.

Vučić da se izvini

Gojko Božović ističe da bi predsednik Aleksandar Vučić trebalo da se izvini zbog pominjana Danila Kiša u raspravi o doktoratu Siniše Malog. „Ne postoje dva tako različita čoveka kao što su Danilo Kiš i Siniša Mali. Danilo Kiš je u svom životu i književnosti oblikovao jedan od najuzbudljivijih opusa i jednu od najupečatljivijih figura druge polovine dvadesetog veka u našem kulturnom i javnom životu. Dovoditi Danila Kiša u vezu sa Sinišom Malim, kod koga je, kako izgleda, sve sporno osim imena i prezimena, jeste brutalno nepoštovanje dobrih

običaja, kulturnih vrednosti, najosnovnijih moralnih principa. Zbog ovog nečuvenog poređenja, predsednik Republike bi trebalo da se izvini građanima Srbije i svima koji su čitali Danila Kiša. Kao da poredite Visoke Dečane i slaganje i preslaganje kocki na Trgu Republike.“

Naučni rad i literarno delo

Za razliku od plagiranog doktorata Siniše Malog pod naslovom „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i iskustva Srbije“ koja je naučno delo, Kišova knjiga „Grobnica za Borisa Davidoviča“ je literarno delo.

– U Kišovoj knjizi imamo prozu, to jest fikciju. Rad Siniše Malog trebalo je da bude naučni, ali, eto, ispalo je da nije. U prozi je preuzimanje delova iz drugih tekstova bez oznake da je reč o citatu dopušteno, ako se može pokazati da se na taj način sklapa smisaona celina koja nadilazi značenje preuzetih delova i njihovih izvornih celina. Kiš je napisao dve knjige kako bi objasnio da je upravo to uradio – napisao je u autorskom tekstu za Peščanik izdavač Dejan Ilić.

Slučaj „Grobnice za Borisa Davidoviča“

U SFRJ je 1977. godine izbila velika afera kada je Danilo Kiš optužen da je plagirao delove svoje knjige „Grobnica za Borisa Davidoviča“. U spornim delovima Kiš je koristio dokumenta što je tada bio trend u svetskoj književnosti. Smatralo se i da je knjiga usmerena protiv komunističkog režima pa se afera zahuktala u medijima koji su bili pod kontrolom vlasti.

Supruga Danila Kiša, Paskal Delpeš, za Nedeljnik je svojevremeno rekla kako je „ta afera je bila grozna i mogla je da se završi opasno, ali se Kiš branio sam i pobedio na sudu, posle čega je odlučio da se preseli u Francusku“.