Zabrana lekarima protivustavna

Sagovornici Danasa smatraju da će ovakva odluka biti oborena na Ustavnom sudu, jer se nikome ne može zabraniti kretanje, kao i da bilo kakva represija nije način da se neko zadrži u zemlji.

Umesto toga, trebalo bi ukinuti zabranu zapošljavanja, poboljšati uslove rada i obezbediti bolji materijalni položaj zaposlenih u zdravstvu, kako bi mladi stručnjaci sami želeli da ostanu u Srbiji.

Inače, broj lekara koji napuštaju našu zemlju kreće se oko 1.000, jer toliko licenci za odlazak godišnje izdaje Lekarska komora Srbije (LKS).

Bivša direktorka LKS Tatjana Radosavljević podvlači da je pravo na slobodno kretanje lekara jedno od zagarantovanih prava u Evropskoj uniji, a da je sloboda kretanja, uopšte, zagarantovana Ustavom Srbije, te da nikakva zabrana u tom smislu, ne može da bude održiva.

– U vreme kada sam ja specijalizirala, imala sam obavezu da ostanem u toj zdravstvenoj ustanovi duplo više godina od trajanja specijalizacije. Dakle, ako je ona četiri godine, obaveza bi bila osam. Ukoliko je specijalizacija trajala pet, obaveza ostajanja je bila 10 godina. Kao što Ministarstvo zdravlja sada predlaže. Međutim, imala sam i pravo da zdravstvenoj ustanovi isplatim to što su oni uložili u mene. Bio je to obligacioni odnos – naglašava Radosavljević.

Ona dodaje da odluka Ministarstva zdravlja neće sprečiti odlazak lekara u inostranstvo.

– Ne možete ih sprečiti represijom. Sve više mladih lekara odlazi, ne samo iz materijalnih razloga već i zbog uslova rada i socijalnog statusa. Potrebno je napraviti nacionalnu strategiju kako da se spreči odliv mozgova. Omogućiti mladim lekarima da otvaraju ordinacije opšte prakse, da privatna praksa uđe u sistem i slično. Postoje načini – zaključuje Radosavljević.

Istog mišljenja je i narodni poslanik DS i profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu, Dušan Milisavljević.

– Prvo bi trebalo ukinuti zabranu zapošljavanja u zdravstvu. Mladim lekarima omogućiti da na transparentan način dođu do posla, putem konkursa. I ne samo lekarima. Danas tek sporadično možemo da čujemo da je neka ustanova raspisala konkurs. To bi bila garancija da mogu da se zaposle na osnovu svojih kvaliteta, obrazovanja, a ne partijske knjižice, poznanstava ili nepotizma – ukazuje Milisavljević. On dodaje da bi najboljim studentima medicine trebalo obezbediti posao u nekim od kliničkih centara u Srbiji.

Našoj zemlji već godinama unazad nedostaju pedijatri, anesteziolozi, radiolozi i patolozi. Imajući u vidu da je plata lekara specijaliste anestezije i reanimatologije, inače jedne od najplaćenijih specijalizacija u svetu, oko 67.000 dinara (550 evra), a da je taj iznos u razvijenim zemljama višestruko veći, ne čudi zbog čega mladi stručnjaci u sve većem broju odlaze u inostranstvo. Najčešća destinacija je Nemačka, gde se radi u neuporedivo boljim uslovima i u organizacionom i u tehničkom smislu, a zatim Norveška, gde anesteziolog može da zaradi i do nekoliko desetina hiljada evra.

Starosna struktura

Više od 60 odsto ginekologa, pedijatara i internista starije je od 55 godina. Slične starosne strukture su i kardiolozi. U narednih nekoliko godina dosta njih će otići u penziju, i tada će i ova zanimanja biti deficitarna.