Zapanjujuće mogućnosti onlajn novinarstva

Neki od znakova poravnavanja kod kuće nisu imali nikakve veze s ekonomijom. Mesec dana uoči izbora 2004, pojavio sam se u nedeljnom jutarnjem programu CBS njuza Suočite se s nacijom, koju je vodio dopisnički veteran Bob Šifer. CBS je prethodnih nedelja bio veoma često u vestima zbog izveštaja objavljenog u emisiji 60 minuta Dena Redera o služenju predsednika Džordža V. Buša u vazduhoplovnoj Nacionalnoj gardi, za koje se ispostavilo da je bilo zasnovano na lažnim dokumentima. Posle te emisije u nedelju, Šifer je pomenuo da mu se pre sedam dana dogodila najčudnija stvar. Kada je izišao iz studija CBS, na trotoaru ga je čekao jedan mladi reporter. To uopšte nije toliko neuobičajeno, jer kao i u slučaju svih nedeljnih jutarnjih programa, glavne mreže – CBS, NBC, ABC, CNN i Fox – uvek šalju ekipe u studija svake od njih da se dokopaju intervjua po izlasku gostiju. Ali ovaj mladi čovek, objasnio je Šifer, nije bio iz neke velike mreže. Učtivo se predstavio kao reporter koji radi za veb-sajt po imenu INDC džornel i upitao da li bi mogao da postavi nekoliko pitanja Šiferu. Šifer je, kao učtiv čovek, odgovorio potvrdno. Mladi čovek ga je intervjuisao uz pomoć naprave koja Šiferu nije bila poznata, a onda ga upitao može li napraviti njegovu fotografiju. Fotografiju? Šifer je primetio da mladi čovek nema kameru. Nije mu bila potrebna. Okrenuo je svoj mobilni telefon na drugu stranu i snimio Šiferovu sliku.
„Kad sam sledećeg jutra došao u studio, potražio sam taj veb-sajt i tamo su bili moja slika i intervju, ali je već bilo i tri stotine komentara o tome“, rekao je Šifer, koji je, mada veoma svestan mogućnosti onlajn novinarstva, bio zapanjen neverovatnom brzinom, niskom cenom i solističkim načinom na koji ga je taj mladi čovek izložio javnosti.
Bio sam zaintrigiran ovom pričom, pa sam potražio mladog čoveka iz INDC džornela. Njegovo ime je Bil Ardolino i on je veoma simpatičan momak. Intervjuisao sam ga putem onlajna – kako bih drugačije – i započeo pitanjem o opremi koju koristi kao jedan-čovek mreža/list.
„Koristio sam sićušni MP3 plejer/digitalni rikorder (8, 75x 5cm) da dobijem snimak i poseban mali digitalni telefon s kamerom da ga fotografišem“, rekao je Ardolino. „Ne toliko seksi kao neki sve-u-jednom telefon/kamera/rikorder (kakav postoji), ali u svakom slučaju dokaz sveprisutne i minijaturne tehnologije. Tu opremu sve vreme nosim sobom u D. C; jer, uostalom, nikad se ne zna. Ono što je možda još veće iznenađenje jeste to koliko je dobro rezonovao gospodin Šifer, stojeći na ulici, nakon što ga je zaskočio nepoznati čovek s pitanjima za intervju. Oborio me je s nogu.“ Ardolino je rekao da ga je MP3 plejer koštao oko 125 dolara. On je „pre svega napravljen da svira muziku“, objasnio je, ali je „takođe pripremljen da bude i digitalni rikorder koji pravi WAV zvučni fajl koji se može prebaciti na kompjuter… U osnovi, rekao bih da granica za ulazak u novinarstvo koje zahteva nosivu, ad hok opremu za snimanje sada iznosi oko 100-200 dolara, do 300 dolara ako tome dodate kameru, a između 400 i 500 dolara za veoma dobar rikorder i istu takvu kameru. (Ali) 200 dolara je sve što vam treba da biste obavili posao.“
Šta ga je povuklo da postane svoja sopstvena mreža?
„Biti nezavisan novinar je hobi koji je nastao iz mog razočaranja zbog pristrasnih, nepotpunih, selektivnih i/ili nekompetentnih informacija što ih prikupljaju mejnstrim mediji“, objasnio je Ardolino, koji sebe opisuje kao „liberala između centra i desnice“. „Nezavisno novinarstvo i njegov rođak, blogovanje, predstavljaju izraze tržišnih snaga – potrebe koju ne zadovoljavaju sadašnji izvori informacija. Počeo sam da pravim fotografije i intervjue s antiratnih skupova u D. C, pošto su mediji u velikoj meri krivo predstavljali prirodu grupa što su organizovale okupljanja – nazivajući ih besramnim marksistima, otvorenim ili prikrivenim pristalicama terora, itd. Na početku sam se opredelio da kao oruđe koristim humor, ali sam nakon toga promenio pravac. Da li imam više moći, moći da predstavim svoju poruku – da. Eto, intervju s Šiferom je za 24 časa imao oko 25.000 poseta. Moj rekordni dan dosad privukao je 55.000 posetilaca kada sam pomogao da se probije ‘Redergejt’… Intervjuisao sam prvog eksperta forenzičara iz priče Dena Redera o Nacionalnoj gardi, a potom su upravo njega u okviru 48 sati dograbili Vašington post, Čikago san – Tajms, Gloub, Njujork tajms i ostali.
„Ritam sakupljanja informacija i ispravki u priči o krivotvorenoj belešci CBS bio je zapanjujući“, nastavio je Ardolino. „Nije se radilo samo o tome da je CBS njuz bio ‘priteran uza zid’ zbog te činjenice, radilo se o tome da oni nisu mogli da se suprotstave čitavoj armiji ljudi koji su proveravali činjenice. Brzina i otvorenost medija jeste nešto što prevazilazi stari proces…“
Nastavlja se