Zavisnost Zapadnog Balkana od uglja rezultira ranom smrću i lošim zdravljem

U izveštaju Energetska zajednica ukazuje da još nema dokumenta sa postavljenim ciljevima za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine, kao ni ciljeva za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost, dok je postavljanje ovih ciljeva ugovornim stranama prioritet od 2017. godine.

Izveštaj jasno stavlja do znanja da Ministarski savet, najviši organ Energetske zajednice, nije usvojio smernice za dekarbonizaciju, niti se bavi stalnim kršenjem pravnih tekovina Evropske unije koje čine njeni članovi.

Region ne može da priušti dalja odlaganja u preduzimanju akcija za smanjenje njihovih emisija i uspostavljanje NECP koji bi odražavali ambiciju u skladu sa EU i Pariskim sporazumom, rekao je Vendel Trio, direktor Mreže za klimatske akcije (CAN), navodi se u saopštenju.

Hronična zavisnost Zapadnog Balkana od uglja rezultira kontinuiranim lošim zdravljem i ranom smrću u regionu i šire.

Zavisnost ove veličine zahteva viziju, ambiciju, odluku, sada, za prelazak na održiv, klimatski prihvatljiv i zdrav energetski sistem, dodala je Vlatka Matković, viši službenik za zdravstvo i energetiku u Savezu za zdravlje i životnu sredinu (HEAL).