Foto: Pixabay / rosehalady0

To je saopštio zaštitnik građana Zoran Pašalić povodom Međunarodnog dana žena na selu koji se obeležava sutra, 15. oktobra.

Kako se dodaje, iako u obavljanju fizičkih poslova i preuzimanju obaveza ne zaostaju za muškarcima, žene su i dalje nevidljive, što pokazuje i podatak da su samo u 17 odsto slučajeva vlasnice poljoprivrednih gazdinstava.

„Takav položaj žena jasno ukazuje na njihovu ekonomsku i svaku drugu zavisnost i na jaku ukorenjenost tradicionalnih stereotipa o rodnim ulogama, iz čega proizilaze i drugi problemi sa kojima se žene na selu susreću – nedostupnost zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih usluga, nedovoljna zaštićenost materinstva, pa i porodično ili rodno zasnovano nasilje“, istakao je Pašalić.

Prema njegovim navodima, u skladu sa ekonomskom pozicijom je i značaj žena u procesu odlučivanja u organima lokalne samouprave. Podaci do kojih je Zaštitnik građana došao nedavnim istraživanjem jasno pokazuju da je zastupljenost žena u odlučivanju u lokalnim organima vlasti nedovoljna, naročito u ruralnim naseljima, da zakoni o ravnopravnosti polova i lokalnoj samoupravi ta pitanja ne uređuju efikasno i da mehanizmi za rodnu ravopravnost nisu svuda ustanovljeni.

Žene učestvuju u savetima mesnih zajednica sa samo 11 odsto, dok su na mestu predsednika saveta još malobrojnije.

„Zaštitnik građana poziva nadležne da se zakonom efikasnije uredi ostvarivanje rodne ravnopravnosti na svim nivoima i donese zakon koji će propisati zastupljenost žena u organima javne vlasti od najmanje 40 procenata. Takođe je neophodno preduzeti mere kako bi se žene poljoprivrednice u većoj meri registrovale kao nosioci poljoprivrednih gazdinstava i na taj način mogle da koriste prava koja im garantuju propisi Republike Srbije, a između ostalog i pravo na naknadu po osnovu rođenja i nege deteta“, ocenio je u saopštenju.