Foto: Danas

U Srbiji je trenutno neizdrživa situacija, koja traje godinama, radi se o sistematskom i grubom vređanju inteligencije, izjavio u intervjuu za Al Jazeeru Balkans jedan od najpopularnijih novinara u regionu i jedan od autora i voditelj TV emisije „24 minuta“. Kaže kako, pre svega kao novinar i medijski radinik, može govoriti o medijskoj manipulaciji ljudima.

– U okolonostima smo kada smo neprestano izloženi gomili laži, koja vam se potura preko zvaničnih medijskih institucija i kanala, a koji su pod patronatom vlasti. Takva organizovana i sistematska manipulacija mora u jednom trenutku, ako ne pukne, a ono da dovede da sveukupnog bunta i pobune ljudi, koji će da kažu: „Stanite više, do kada ćete da nas lažete!?“ To se sada dešava kroz ove građanske proteste, koji su sve masovniji, širi, ima ih po celoj Srbiji.

Na pitanje kako vlast reaguje na proteste, budući da posljednji podaci govore da se protestne šetnje svakog vikenda događaju u gotovo 60 gradova, Kesić za Al Jezeeru kaže da je najvažnije da je vlast počela da se nervira zbog ovog građanskog aktivizma, iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao: „Neka protestuju, ovo je slobodna država, dok ne ruše, dok ne lome, slobodno neka protestuju…“

– No, vidljivo je da ih protesti nerviraju, a oni pokušavaju da odgovore pravljenjem nekih spotova, čiji je valjda cilj da omolovaže te proteste, da pokušaju da iznerviraju ljude koji izlaze u protestne šetnje, ali postižu upraavo suprotno: svaki takav spot izvodi nove hiljade ljudi na ulice, ističe Kesić.

Na pitanje da li ti protesti dovesti do nečega konkretnijeg, kakvi su im ciljevi, može li ovakva vrsta bunta, neslaganja, doneti nešto pozitivno, Kesić odgovara da ove proteste kao vrstu bunta posmatra, pre svega, kao novinar, kao tv autor, da želi da bude objektivan i da racionalno analizira šta se dešava.

Navodi da mu je primarna činjenica da postoji ovaj bunt,  i da mu se on sviđa zato što postoji odgovor na zaglupljivanje, sviđa mi se činjenica da ovde nije više mrtvo more. Iz ovog nemirnog mora može da izađe nešto produktivno, kreativno, lepo… A iz mrtvog mira ne može da izađe ništa dobro, iz te žabokrečine i učmalosti, kaže Kesić.

Upitan da li seu narednom periodu  može ponoviti 5. oktobar 2000., čiji je bio učesnik, odgovara da  je peti oktobar, direktno izazvan brutalnom izbornom krađom. Tada je opozicija pobedila na izborima, a vlast, oličena u liku i delu Slobodana Miloševića, nije priznala tu pobedu.

– Dakle, sada ne može da se desi nešto slično, dok ne bude takvog okidača, koji bi razljutio i pokrenuo veliki broj ljudi. Iz ovakve situacije, iz tog teškog zaglupljivanja i mrtvog mora, ne možeš odmah da imaš takav bunt i takvu energiju. Tada su, ipak, bile druge okolnosti, ljutnja i bes su se gomilali desetak godina, kroz ratove, bombardovanja, sankcije, glad, neimaštinu… Ljudi su bili poniženi, poludeli, da ne pominjem one brojne poginule širom bivše Jugoslavije. E, sad situacija nike takva, vidiš da je mir, imaš privid demokratije, privid nekog koračanja ka boljem, privid približavanja Evropskoj uniji… Dakle, sve je privid, sve je laž – sve je to ono što nas okuružuje, ono što nas je umrtvilo i sad ljudi počinju da se bune protiv te laži, navodi Kesić i dodaje da ne mislim da može da se ponovi 5. oktobar, ne bih ni voleo da se ponovi.

– Voleo bih da ovaj bunt, koji sada kreće u smislu hoćemo istinu, toliko naraste da vlast bude prinuđena da prestane da laže, a to znači da izbori budu pošteni, da opozicija, ili neki glas razuma ako to nije sadašnja opozicija, ima prolaz na mejnstrim medijima, to bi bio neki cilj. Ne želim nikakvu krv, nikakvu revoluciju, video sam je jednom, ne treba mi više, ne postoje ni okolnosti za tako nešto… Ali, sviđa mi se okolnost da se vlast nervira, jer je do sada bila toliko uverena u svoju moć, pre svega po lokalu, jer je mnogo gora stvar na lokalnom nivou nego u gradovima, gde su postavljeni neki klimoglavci, koji se ulizuju vlasti i prave se nekim šerifima. Velika je hrabrost u tim malim sredinama izaći na ulice, jer to ovaj lokalni moćnik zna i vidi, možeš da lako izgubiš posao. Izdavajam tu primer Kosovske Mitrovice, gde su ljudi izašli na ulice, a okruženi su tipovima u crnim jaknama, koji ih gledaju, snimaju, zapisuju- kaže Kesić.

Na pitanje da li veruje da će vlast ‘prestati lagati, da će pristati na fer i slobodne izbore’ i da li bi u tom slučaju mogla da izgubi, sići sa vlasti, kao i na koji način i kada može da se ukloniti , Kesić podseća da je predsednik Vučić izjavio kako može da šeta i pet miliona građana, ali on neće ispuniti nijedan njihov zahtev.

– Ali, nisam siguran da bi on bio tako ravnodušan i uveren da na ulice izađe 100.000 ili 200.000 ljudi, a kamoli pet miliona. Dakle, pravi put je pritiskati vlast da prestane da laže, prtiskati, pritiskati, pritiskati… I znam da će istina jednom da pobedi, jer znamo u filmovima i bajkama da zlo ne pobeđuje. Želim da verujem u bajke. Pa da, sada je se najlakše smijati… Jer dok deseci gradova u Srbiji izlaze na ulice, stotine hiljada ljudi protestira, Zoran Kesić ode u Ameriku…  Pa kako neću ići u Ameriku kada moju ekipu i mene godinama optužuju da smo strani, uključujući američki, plaćenici, da radimo po diktatu stranih ambasada, [Georga] Sorosa, Ku-Klux-Klana i čega sve ne… I nije to toliko problem što nas optužuju, problem je što ne ležu pare, gde je ta uplata? I onda ja idem tamo sada lično, po pare, to jest, ja ću biti plaćenik američkih plaćenika, ovih koji žive u Americi i koje plaćaju Amerikanci, navodi poznati voditelj.

Odgovarajući na pitanje da li ima neko rešenje ili predlog za Kosovo, kaže da nema i da političar, to je toliko zapetljano…

–  Da znam, kao svaki zdravorazumski čovek bih odgovorio. Važno je da obezbedimo naše ljude koji žive dole, pogotovo u tim enklavama, oni su potpuno okruženi Albancima, ali pri tome ne posmatram Albance kako neki bauk. Svaka tenzija koja dolazi iz Beograda, a gde je sigurno, prema njima na njih se odnosi, oni se brinu da će posle tih poruka neko da im razbije prozore. Mi odavde dižemo tenzije: „Mi Srbi ćemo da vratimo…“ Šta ćemo da vratimo? Ne možemo ništa da vratimo, to je jednostavno tako, jedino možemo da pokušamo da se pomirimo, da prošlost ostavimo prošlosti, da vidimo sadašnjost i budućnost, da probamo da naši ljudi što normalnije žive tamo sa Albancima. Tamo se rađaju novi Albanci, malo manje opterećeni prošlošću, kao i kos nas, pa da nove generacije žive normalno. Problem je što ni srpskoj, ni albanskoj vlasti ne odgovara pomirenje, oni najbolje plivaju u tenzijama i mržnji. Oni samo formalno pred Evropom govore kako se zalažu za razum, pomirenje, ali to je samo priča. I to nije slučaj samo na Kosovu, nego generalno: Srbija – Bosna, Srbija – Hrvatska, Bosna – Hrvatska… Ali, nama, normalnim ljudima, odgovara pomirenje-  kaže Kesić.

Na pitanje da li će doći u Banjaluku, jer je do sada bio u Sarajevu, Tuzli i Zenici, ističe da ne može sam sebe da pozove u Banjaluku. Čim ga neko od tamo pozove, eto njega, jer mu je bitno da dođe, da ga Banjalučani čuju i vide uživo, da vide njegovu humorističku priredbu, jer zana da gledaju „24 minuta“.

– Stalnio me optužuju da idem u Federaciju [Bosne i Hercegovine], u Sarajevo, Zenicu, Tuzlu, i tamo me vole, kao da me u Banjoj Luci ne vole. Pa tamo su, zaboga, moji, taman posla da kažem da su u Sarajevu moji, da su i u Podgorici moji, da su i u Zagrebu moji… Ne, onda si ti izdajica ako su svi oni tvoji. Ne, tvoji su samo oni koji su, sticajem okolnosti ili božanskim proviđenjem, iste nacije kao i ti – Srbi! Zašto ne bi bili moji Sarajlije, s kojima se razumem i smejem? Ili Banjalučani, sa kojima se isto razumem i smejem? Sve su to moji. Ili kad kažu: „Ne smeš ti ratne zločince da diraš, ne smeš ti naše generale da diraš, pa to su naši. Možda je on činio zločine, ali on je naš…“ Izvini, on moj nije. Možda tvoj jeste, ali moj nije. Ali, da se vratim Banjoj Luci, vrlo rado ću tamo doći, ali ne znam da li će [predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorad] Dodik da dozvoli. Čujem da je sada na službi u Sarajevu i čim on ode u Sarajevo, eto mene u Banju Luku, objašnjava Zoran kesić za Al Jazeeru.

Povezani tekstovi