Amerika carinama zaratila sa ostatkom sveta

U nameri da smanji trgovinski deficit Amerike od 568 milijardi dolara administracija Donalda Trampa uvela je carine na uvoz čelika i proizvoda od čelika od 25 odsto i na aluminijum 10 odsto i to na uvoz iz EU, Kanade i Meksika. Odmazda je odmah usledila protivmerama, carinama takođe na uvoz metala iz SAD, ali pre svega na uvoz poljoprivrednih proizvoda. Takođe, Tramp je otvorio front i protiv najvećeg spoljnotrgovinskog „neprijatelja“ Kine sa kojom ima godišnji trgovinski minus od 375 milijardi dolara, uvodeći carine od 25 odsto na uvoz vredan 34 milijarde dolara, dok se razmatra povećanje nameta na još 16 milijardi dolara vredan uvoz iz Kine. To se pre svega odnosi na mehaničke i električne uređaje i mašine. Kina je uzvratila istom merom uglavnom na uvoz vozila i letelica i povrća i ostale robe vredne oko 50 milijardi dolara godišnje.

Neke od ovih mera su već stupile na snagu u junu, neke će biti efektivne od jula, a već se na svim stranama razmatraju nove mere i protivmere. Dakle, pravi globalni trgovinski rat je već započeo i sada ostaje da se vidi ko će platiti najveći ceh. Na prvi pogled deluje da će protekcionističke mere pre svega koštati potrošače i industrije zemalja koje „ratuju“, ali kako je poručila generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard na samitu G7 u Kanadi pre nekoliko dana „na kraju dana, ako je trgovina poremećena, ako je nivo poverenja ekonomskih učesnika ozbiljno narušen, najviše će patiti najsiromašniji“.

Harli Dejvidson i puter od kikirikija

Nakon uvođenja carina na uvoz čelika i aluminijuma iz EU 8. marta ove godine, koje su stupile na snagu 1. juna, američka administracija je prešla sa reči na dela. U 2017. godini vrednost izvoza aluminijuma i čelika iz EU u SAD iznosio je 7,1 milijardu dolara, odnosno na njega bi bila naplaćena carina od oko 1,6 milijardi dolara, da su nove tarife važile u prošloj godini. Stručnjacima u Evropi, ali i SAD nije baš jasno šta je Tramp želeo sa ovim s obzirom da je ukupna trgovinska razmena SAD i EU preko bilion dolara. Naravno, Evropska komisija je odmah reagovala uvođenjem carina od 10, 25, 35 i 50 odsto na niz proizvoda iz SAD koje bi trebalo da obuhvate identičan iznos uvoza koji su pogodile američke mere i naplati takođe oko 1,6 milijardi dolara godišnje. Ono što je zanimljivo je da su evropski zvaničnici gađali proizvode kojima bi poslali i političku poruku. Naime na listi su se između desetina drugih proizvoda našli Harli Dejvidson, odnosno tip motocikala koje proizvodi ova firma, zatim puter od kikirikija, burbon, džins.

Iz jednog ugla Tramp ima pravo. Recimo EU naplaćuje carinu na uvoz američkih automobila od 10 odsto, dok je u drugom pravcu svega 2,5 odsto, a da se ne pominju barijere za uvoz poljoprivrednih proizvoda kako bi EU zaštitila sopstvenu poljoprivredu. Ukupna prosečna carinska stopa koju EU naplaćuje je 5,2 odsto, dok je carinska stopa SAD-a 3,5 odsto. Međutim, iz drugog ugla, onog koji obuhvata ne samo robnu razmenu, već i usluge i profite korporacija, SAD ne samo da nema minus, već od 2008. godine ostvaruje suficit u razmeni sa Evropskom unijom. Recimo u prošloj godini ukupan suficit tekućeg računa Amerike sa EU je bio 14 milijardi dolara.

Nož u leđa

Međutim, čelik i aluminijum bi mogli biti tek uvod u pravi trgovinski rat. Naime, Ministarstvo privrede SAD istražuje uvoz automobila iz EU i u javnosti se spekuliše da bi ta istraga mogla rezultovati carinskom stopom od 25 odsto na uvoz automobila. To bi već bio ozbiljan udarac evropskoj, a pre svega nemačkoj privredi. U 2017. godini prihodi nemačkih autoproizvođača sa američkog tržišta iznosili su 30 milijardi evra od prodatih čak 1,3 miliona vozila. Doduše dobar deo toga je proizveden ili u američkim ili u meksičkim fabrikama.

Carinama na metale SAD ne samo da je pogodila Evropu, već i svoje komšije Meksiko i Kanadu. Posebno je ovo pogodilo Kanađane u kombinaciji sa odbijanjem Trampa da potpiše zajedničko saopštenje nakon amita G7 u Kanadi i optužbi da mu je kanadski premijer DŽastin Trudo „zabio nož u leđa“, te da Kanada naplaćuje ogromne carine američkim farmerima i kompanijama.

Kanada je odgovorila uvođenjem kontracarina na američke metale, poljoprivredne i druge proizvode, među kojima su i neki bizarni poput kiša (vrsta pite) ili toalet papira, u vrednosti 16,6 milijardi dolara.

Južni sused SAD-a, Meksiko, takođe izvoznik metala u SAD, odgovorio je carinama na uvoz slanine, jabuka, grožđa, borovnica i čelika iz SAD-a.

Zanimljivo je da su recimo Južna Koreja, Argentina, Australija i Brazil izuzeti iz carina zato što su prethodno pristali na uvođenje kvota za izvoz čelika i aluminijuma u SAD.

Od razmene protekcionističkih mera SAD i Evrope neko bi mogao imati i koristi. Zvaničnici Velike Britanije saopštili su da očekuju da nakon okončanja Bregzita carinske mere Amerike neće važiti i za ovu zemlju.

Posledice

Američki ekonomisti upozoravaju da će carine možda doprineti otvaranju radnih mesta u industriji čelika, s druge strane mogli bi koštati Amerikance gubitka radnih mesta u drugim sektorima. Prema proceni jednog instituta ove carine bi mogle koštati SAD 470.000 radnih mesta u neto rezultatu. Američka privredna komora procenila je gubitak radnih mesta na 2,6 miliona. Druga analiza, Američkog foruma za akciju, kaže da bi američki potrošači mogli da plate više kroz povećanje cena oko 7,5 milijardi dolara godišnje.