Kako se ističe, slabljenjem dinara se povećavaju finansijske obaveze banaka prema deponentima koji su svoja sredstva poverili poslovnim bankama u evrima i ostalim stranim valutama. Tako, ulagačkoji je banci poverio 10.000 evra, u periodu od samo dve godine je, posmatrano u dinarima, ostvario rast od gotovo 50 odsto. Ovaj efekat su mogli osetiti isključivo domaći deponenti (građani koji štede u evrima), dok su strani deponenti ostvarili redovan prinos od kamate na deviznu štednju (centrale poslovnih banaka koje posluju u Srbiji).

O dramatičnom rastu kursnih razlika govori i podatak da je u prvih devet meseci prošle godine, ukupan iznos negativnih kursnih razlika poslovnih banaka bio oko 25 milijardi, što je 3,5 puta manje nego u prvih devet meseci ove godine. Od ukupnih 88 milijardi dinara negativnih kursnih razlika, samo tri poslovne banke su ostvarile više od 30 milijardi, ali su istovremeno te banke uvećale svoja potraživanja prema građanima i privredi zaduženim u stranoj valuti za ukupno 34 milijarde.