Daleko od „zelene grane“, kratkoročni pokazatelji nepouzdani

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku industrijska proizvodnja je u poređenju sa istim periodom prethodne godine veća za 5,2 odsto. Takođe u aprilu ove godine veća je za 3,1 odsto nego u istom mesecu 2017. Ti podaci pokazuju da je najveći rast u aprilu zabeležen u snabdevanju strujom, gasom, parom i klimatizaciji (13 odsto), potom u rudarstvu (1,7 odsto) i prerađivačkoj industriji (jedan odsto).

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da kratkoročni podaci poput ovih često mogu da zavaraju umesto da prikažu stanje onakvo kakvo zaista i jeste. – Kada analiziramo iznete podatke Republičkog zavoda za statistiku moramo da imamo u vidu da su rezultati vezani za industrijsku proizvodnju u prvom kvartalu prošle godine bili prilično loši. To praktično znači da je rast o kome govorimo u suštini predstavlja oporavak u odnosu na negativan rezultat iz prošle godine. Kada se tako sagledaju stvari onda se dobija sasvim drugi zaključak od onog koji bi se mogao utvrditi na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku – objašnjava Kovačević. On dodaje i da industrija više nije osnovni reper kada je reč o utvrđivanju privrednog rasta i jačine neke ekonomije te da je stanje u sektoru usluga danas znatno važnije nego stanje u toj privrednoj grani. – Treba naglasiti da je jedan mesec, odnosno jedan kvartal suviše kratak period da bi se mogli donositi relevantni zaključci i pretpostavke o realnom stanju u kome se trenutno nalazi srpska industrija. Smatram da su veoma često podaci vezani za taj sektor preuveličani i na njih treba gledati sa oprezom i skepsom – ističe Kovačević.

Ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija za Danas ističe da to što u jednom segmentu u industrijskom sektoru postoji velika stopa rasta automatski ne znači da i u drugim segmentima te grane stvari stoje tako dobro. – Stvari se ne mogu pravilno sagledati ako se analizira samo jedan sektor unutar industrijske grane. Potrebno je stvari sagledavati konkretno od sektora do sektora. U ovom slučaju imamo veliki skok proizvodnje struje. To samo po sebi nikako ne može biti pokazatelj da je nivo razvoja industrije u Srbiji na zavidnom nivou ali isto tako automatski ne znači ni da se u drugim segmentima industrijske grane postižu zadovoljavajući rezultati. Naprotiv, to što je rast proizvodnje u jednom sektoru ekstremno veći u odnosu na druge pokazuje da su u nekima od njih postignuti znatno skromniji a u nekima i negativni rezultati. To je razlog što statistički podaci ovog tipa mogu da zavaraju te ih treba uporedno sagledavati po sektorima jer u tom slučaju analiza daje znatno bolje rezultate – objašnjava naš sagovornik. On dodaje da investitorima prilikom ulaganja opšti statistički podaci vezani za granu industrije malo znače i da ih suštinski daleko više interesuje situacija u konkretnom sektoru odnosno da li je eventualni rast proizvodnje plod neke slučajnosti ili objektivno povoljne poslovne klime.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, ističe da je visok vodostaj uticao na veliku proizvodnju struje u aprilu. – Imali smo visoke vodostaje na našim rekama što je omogućilo znatno veću proizvodnju struje nego što je to bio slučaj prošle godine u istom periodu. Takođe, iako je Srbija zavisna od uvoza gasa naša zemlja ipak ima određena nalazišta i očito je da su eksploatisane veće količine gasa nego u istom periodu prošle godine. Iako se u drugim industrijskim sektorima ne postižu tako dobre rezultate kao što je slučaj sa proizvodnjom struje i gasa u aprilu ipak je to značajan podstrek za dalji razvoj njenih aktivnosti koji nikako ne treba zanemariti – zaključuje naš sagovornik.