Foto: B. C.U reagovanju na seriju tekstova u Danasu o situaciji u valjevskom Krušiku, a posebno na onaj poslednji, u kojem se govori o tome da su novim kolektivnim ugovorom „većini radnika Krušika plate smanjene za 8.000 do 10.000 dinara“, menadžment valjevske kompanije konstatovao je, najpre, da „list Danas, portal Nova.rs i još nekolicina medija nastavljaju nesmanjenom žestinom da napadaju“ vojnu fabriku iz Valjeva.
Kao autor većine tekstova o valjevskom Krušiku u listu Danasu poslednjih nekoliko godina, odgovorno tvrdim da nikada nisam „napadao“ tu fabriku, niti mi je to ikada i bila namera.
Naprotiv, pišući kritički o Krušiku, i to na osnovu informacija dobijenih od predstavnika zaposlenih, samih radnika, povremeno i od uzbunjivača Aleksandra Obradovića, nastojao sam da javnosti ukažem na uzroke dugogodišnje poslovno-finansijsko-proizvodne agonije nekada moćne vojne kompanije, što je Krušik bio decenijama unazad, a što više, dobrim delom zahvaljujući i autorima pomenutog reagovanja – više nije.
To što menadžment Krušika tu fabriku poistovećuje sa sobom (fabrika to smo mi), to je već problem tog menadžmenta, nikako i Danasa i ovog autora.
Menadžment Krušika je u svom reagovanju „za još jedan pokušaj destabilizacije“ preduzeća“ optužio i Udružene sindikate Sloga, čiji je fabrički ogranak potpisao novi kolektivni ugovor u toj valjevskoj kompaniji, da „perfidno obmanjuju javnost“.
Sindikati Sloga su prethodno, na svom portalu, obznanili da je novi kolektivni ugovor u Krušiku potpisan „pod pritiskom“ menadžmenta, što, inače, tvrde i čelnici još nekih sindikata u toj fabrici.
Poznavaocima situacije u Krušiku, poprilično je jasno da povikom na sindikate i novinare generalni direktor Krušika Vladan Lukić, pre svih, ali i njegovi najbliži saradnici pokušavaju da odgovornost za poslovnu agoniju Krušika sa sebe prebace na druge.
Nisu, naime, ni Sindikat Sloga, ni sindikati Krušika, a ni novinar Danasa, ni krivi ni odgovorni što je valjevska fabrika u takvoj situaciji da su armiji od 1.700 zaposlenih, koji pripadaju najnižim platnim grupama, zarade novim kolektivnim ugovorom umanjene za 8.000 do 10.000 dinara, za koliko su, s druge strane, povećana primanja rukovodiocima iz najviših platnih grupa.
Nisu sindikati Krušika i novinar Danasa odgovorni za to što je valjevska fabrika mine i granate trgovcima oružjem bliskim vladajućem režimu i vrhu SNS-a godinama prodavala po cenama nižim od onih po kojima ih je kupovao državni izvoznik naoružanja i vojne opreme Jugoimport SDPR, a na šta je, dokumentovano, ukazivao i uzbunjivač iz Valjeva Aleksandar Obradović, čime je valjevska fabrika zapala u dugove i gubitke, zbog čega svakog meseca, od početka 2020, otpušta po nekiliko desetina radnika.
Nisu, dalje, sindikati i novinar Danasa odgovorni ni za to što je menadžment Krušika, od 2015. do 2018. primio na stotine radnika iz Uba, Lajkovca, Mionice, ali i drugih mesta i delova Srbija, za koje u valjevskoj fabrici tvrde da su „partijska vojska SNS-a“, koja je, kako dalje tvrde, svojom brojnošću i neradom, teško opteretila i onako ugroženo poslovanje Krušika.
O odgovornosti menadžmenta Krušika moglo bi da se kaže još mnogo toga, ali nam skučen novinski prostor to ne dozvoljava.
Valja se, ipak, podsetiti da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, početkom marta 2020. javno prozivao taj isti menadment za gubitke i dugove, najavivši utvrđivanje njihove odgovornosti.
Interesatno je da menadžment Krušika u svom reagovanju Vučića ne pominje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
